Piše: Petar Mitrović, Partner, Karanović&Partners
Iako su problemi na svetskim energetskim tržištima postojali i ranije, ratni sukobi u Ukrajini izazvali su tektonske poremećaje. Divljanje cena i nedovoljno energenata i energije, opšta inflacija, rast ključnih kamatnih stopa prvi put posle više od decenije, doveli su do situacije koju Međunarodna agencija za energetiku naziva „prvom zaista globalnom energetskom krizom, sa uticajima koji će se osećati u godinama koje dolaze“.
Globalna energetska kriza nije zaobišla ni Srbiju. Njen uticaj intenziviran je posledicama nezapamćenih havarija u postrojenjima Elektroprivrede Srbije (EPS) iz decembra 2021. godine koje su dovele do pada proizvodnje, uvoza enormnih količina električne energije po astronomskim cenama, štete po EPS-ov pa i budžet države (o čemu ne postoje precizni podaci ali niko ni ne pomišlja da je manja od milijardu evra) i straha od nestašica električne energije (do kojih ove sezone ipak nije došlo).
U januaru 2023. cena po kojoj EPS (formalno dominantni, a suštinski jedini snabdevač u zemlji) snabdeva privredu prvi put je premašila 100 evra po MWh i za većinu privrede do kraja aprila iznosiće oko 103 evra (na to dolaze različite dodatne naknade i nameti u ukupnom iznosu od oko 20 evra po MWh). Barem još jedno, a verovatno i dva poskupljenja, očekuju se tokom ove godine. Čak i sa ovim povećanjem, analitičari se slažu da su ovakve cene i dalje moguće samo uz subvencije države i da je pitanje koliko će dugo moći da se održe na ovom nivou. Zbog toga i ne iznenađuje da EPS više nije spreman da nudi dugoročne uslove snabdevanja – pre krize bilo je moguće dogovoriti sa EPS-om snabdevanje i na period do tri godine, a sada se radi o dogovorima koji važe nekoliko meseci.
Dodatni izazov za privredu, posebno za izvozno orijentisane kompanije ili kompanije koje posluju u sastavu velikih međunarodnih korporacija, leži u činjenici da najmanje dve trećine električne energije koja se proizvede u Srbiji dolazi iz fosilnih goriva. Godinama unazad svedočimo brojnim inicijativama i procesima koje podstiču kompanije da smanje svoj ugljenični otisak a koje direktno utiču na njihovu konkurentnost i profitabilnost. Ti procesi su svoj vrhunac (za sada) dostigli u decembru 2022. godine kada je postignut dogovor Evropskog saveta i Evropskog parlamenta o uvođenju Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM). CBAM će predstavljati dodatnu taksu na uvoz određenih proizvoda u Evropsku uniju – onih proizvoda prilikom čije proizvodnje u trećim zemljama dolazi do značajnih emisija ugljen dioksida. Lista proizvoda za sada uključuje, između ostalog, cement, čelik i đubriva, uz očekivanje da će se ona dodatno širiti. Početak primene prve faze (tokom koje će uvoznici u EU imati obavezu izveštavanja ali ne i plaćanja takse) očekuje se u oktobru 2023. godine, dok bi naplata trebalo da počne tokom 2026. godine.
Sve u svemu, posle dužeg vremena, dostupnost i cene energije, i to pre svega energije iz obnovljivih izvora energije, postali su činilac koji će predstavljati jedan najvećih izazova za srpsku privredu u narednom periodu.
Menadžeri srpskih kompanija prinuđeni su da, posle decenija oslanjanja na državnog snabdevača, traže alternativne načine za obezbeđivanje električne energije.
Prozjumeri
Jedan od njih, relativno jednostavan i jeftin, jeste postajanje prozjumerom.
Koncept prozjumera uveden je Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije iz aprila 2021. godine kroz institut kupca-proizvođača.
Ukratko, kupac-proizvođač je krajnji kupac električne energije koji je na svoje unutrašnje instalacije priključio sopstvenu elektranu (koja koristi obnovljive izvore energije), električnu energiju koju proizvede u toj elektrani koristi za sopstvene potrebe a višak predaje u sistem na koji je objekat priključen i za to dobija određenu nadoknadu. Istovremeno, i dalje zadržava pravo da kada je potrebno, kupuje električnu energiju od svog regularnog snabdevača.
Procedure za izgradnju i priključenje ovakvih elektrana su relativno jednostavne i ne traju dugo.
Vodeći stručnjaci se slažu da se, ukoliko je elektrana optimalno projektovana, investicija isplati za nekoliko godina.
Kupac-proizvođač je verovatno jedini koncept reforme iz 2021. godine koji je zaživeo u praksi i doživeo veliku ekspanziju. Do sada su kompanije u Srbiji napravile skoro 170 elektrana koje rade u režimu kupca-proizvođača, od kojih je najveća snage od nepunih 1MW. Još je veći broj onih koje se nalaze u različitim fazama razvoja, izgradnje ili priključenja.
Korporativni PPA
Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije takođe je prepoznao po prvi put koncept korporativnog ugovora o otkupu električne energije (Korporativni PPA).
Godinama unazad, velike međunarodne korporacije, pre svega veliki potrošači električne energije poput big tech-a ili teške industrije, električnu energiju nabavljaju putem Korporativnh PPA-eva. Kriza nije dovela do pada interesovanja za ove proizvode – naprotiv. U svetu je do kraja trećeg tromesečja 2022. godine zaključeno Korporativnih PPA-jeva za 33GW elektrana na obnovljive izvore energije, što predstavlja povećanje u odnosu na celu 2021. godinu od sedam odsto.
Iako u Srbiji koncept Korporativnog PPA-a još uvek nije zaživeo u praksi, za očekivati bi bilo da u narednom periodu vidimo i prve realizovane projekte.
A šta je zapravo Korporativni PPA?
To je ugovor o kupovini električne energije koji potrošač zaključuje direktno sa proizvođačem električne energije iz obnovljivih izvora energije. Po pravilu se zaključuju na duži rok, najčešće najmanje 10 godina, i na taj period obezbeđuju cenovnu predvidivost kroz različite strukture, kako za proizvođača tako i za potrošača. Dodatno, omogućavaju kompanijama da lakše ispune svoje ciljeve održivosti.
Najčešće upotrebljavane strukture do sada su bile i ostaju fizički (sleeved) Korporativni PPA i virtuelni (synthetic) Korporativni PPA.
Po pravilu, u slučaju fizičkog Korporativnog PPA-a, kompanija, pored ugovora sa samim proizvođačem o kupovini električne energije iz elektrane na obnovljive izvore energije kojim obezbeđuje najveći deo potrebnih količina električne energije, zaključuje još jedan ugovor sa nekim od velikih snabdevača. Snabdevač u toj situaciji deluje kao neka vrsta agenta između proizvođača i potrošača, preuzima obaveze balansiranja i nadomešćuje količine električne energije koje nisu proizvedene u samoj elektrani.
Virtuelni Korporativni PPA ne dovodi do fizičke isporuke električne energije iz elektrane proizvođača do potrošača, već predstavlja suštinski hedžovanje. Potrošača i dalje snabdeva njegov snabdevač po tržišnim cenama na osnovu posebnog ugovora. Proizvođač i potrošač samo dogovaraju, odnosno fiksiraju cenu električne energije (strike price) u virtuelnom Korporativnom PPA-u. Po njemu se obavljaju plaćanja između potrošača i proizvođača kada se razlikuju tržišne cene električne energije (po kojima potrošač nabavlja električnu energiju od snabdevača) i fiksirane cene u virtuelnom Korporativnom PPA-u. Postoje različite mogućnosti kako ta plaćanja mogu da budu strukturirana, najčešće kao jednostrana ili kao dvostrana. U slučaju jednostranih, proizvođač plaća potrošaču razliku ukoliko je tržišna cena viša od fiksirane u virtuelnom Korporativnom PPA, ali potrošač ne plaća proizvođaču razliku ukoliko je tržišna cena niža. U slučaju dvostranih, i potrošač plaća proizvođaču razliku ukoliko je tržišna cena niža od fiksirane.
Mada Korporativni PPA-jevi donose brojne prednosti, oni naravno nisu bez mane. Pre svega, pored toga što često znaju da budu komplikovani i zbog toga sam postupak dogovaranja može dugo da traje, sve do sada razrađene strukture i dalje zahtevaju prisustvo dodatnog snabdevača u određenom kapacitetu. Po logici stvari, za očekivati bi bilo da će dalji razvoj ovih instrumenata u praksi naći adekvatna rešenja za te manjkavosti.
Ipak, ono što je sigurno, kompanije više ne mogu sebi da priušte pasivan pristup u vezi sa nabavkom energije. Danas je jasno – prestanak sa praksom potpunog oslanjanja na državnog snabdevača i proaktivnost u iznalaženju i implementaciji alternativnih rešenja za podmirivanje potreba za energijom biće jedan od faktora koji će imati odlučujući uticaj na uspešnost poslovanja u budućnosti.
*Partner se odnosi na advokata u saradnji sa Karanović & Partners o.a.d.
**Tekst je pripremljen u informativne svrhe i ne predstavlja pravni savet.