Ekonomije EU-CEE[1] će rasti za oko 2,6% u 2024. i 3,0% 2025. godine, pri čemu će Zapadni Balkan rasti neznatno brže, pognozira UniCredit. Privatna potrošnja će verovatno dovesti do oporavka, potpomognutog bržim rastom realnih plata, rastućim zaduživanjem i državnim transferima, komentariše Dan Bucsa, glavni ekonomista UniCredita za Centralnu i Istočnu Evropu, u najnovijem CEE kvartalnom izveštaju. Javne investicije će biti drugi najveći pokretač rasta, dok će neto izvoz usporiti dinamiku BDP-a ove godine, dodaje on.
Centralna i istočna Evropa ostaju i dalje strateške oblasti rasta za UniCredit, gde je Grupa neprikosnoveni lider u pogledu geografskog dometa u 11 zemalja, zauzimajući prvo mesto u aktivi u istočnoj Evropi i drugo mesto u centralnoj Evropi do kraja 2023. godine.
Kako se navodi u Izveštaju, Srbija će verovatno biti bolja u pogledu fiskalnog učinka u odnosu na region. Fiskalni deficit za 2024. je ciljan na 2,2% BDP-a, nakon sličnog nivoa za 2023. godinu. Ovo se čini ostvarivo kada se uzme u obzir smanjena podrška energetskim kompanijama i odsustvo jednokratne isplate u 2023. godini. U 2025. godini planirano je da državni deficit dostigne 1,5 odsto BDP, u skladu sa novim fiskalnim pravilom. Javni dug će verovatno pasti sa 52,3% BDP-a u 2023. na 51,8% BDP-a u 2024. i dalje na 51,0% u 2025.
Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Bank komentarišući Izveštaj istakao je: “Kada govorimo o Srbiji, pozitivan investicioni ciklus je pred nama (EXPO, infrastrukturni projekti, kao i projekti finansirani iz fondova EU), što će posledično uticati na malo veću tražnju za kreditima od strane privrede. Predviđanja su da će kreditna aktivnost, kao i privatna potrošnja u Srbiji biti nešto veća u odnosu na prošlu godinu”.
Ekonomisti očekuju budžetski deficit od manje od 3% BDP-a u 2024-25. godini u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj i Češkoj, sa deficitom većim od 5% u Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj i Rumuniji (sve su u opasnosti od procedura prekomernog deficita), kao i u Turskoj.
Prema ovoj publikaciji, proevropske stranke osvojiće više od dve trećine mesta EU-CEE u Evropskom parlamentu, potom i važnije pozicije u evropskim institucijama i NATO-u.
Zamah proširenja za EU se ubrzava, a Zapadni Balkan će verovatno imati koristi od toga što se reforme sprovode. Proces pristupanja bi takođe mogao biti dobar znak za poboljšanje rejtinga.
Stabilni tokovi kapitala će pokriti C/A deficite u svim zemljama CIE osim Bosne i Hercegovine, Rumunije i Turske, gde će dodatna sredstva stići od međunarodnih finansijskih institucija, kroz suvereno spoljno zaduživanje i privatno zaduživanje iz inostranstva, respektivno.
[1] EU-CEE se odnosi na zemlje CIE koje su članice EU: Bugarsku, Hrvatsku, Češku, Mađarsku, Poljsku, Rumuniju, Slovačku i Sloveniju.