Tri godine nakon pandemije, poslodavci se još uvek suočavaju sa velikim brojem tehnoloških, ekonomskih i društvenih promena koje utiču na rad i zaposlene. Deloitte-ovo istraživanje „Globalni trendovi u oblasti ljudskih resursa za 2023. godinu: Nove osnove za svet bez granica“, analizira kako poslodavci upravljaju navedenim promenama i kako njihove kompanije funkcionišu u okruženju koje se stalno menja.
Ispitanici obuhvaćeni istraživanjem, među kojima je više od 1500 menadžera i članova uprava, svesni su da tradicionalni modeli rada – organizacija posla, radno okruženje i potrebne kvalifikacije za specifične uloge – postepeno nestaju. Međutim, dok mnogi razumeju potrebu za definisanjem novog modela rada (87% ispitanika kaže kako je pronalaženje pravog modela rada važno za uspeh njihove organizacije), samo njih 24% smatra kako su njihove organizacije u velikoj meri spremne da se pozabave ovom temom. Pored toga, 59% ispitanika izjavilo je da će tek u narednom periodu usmeriti pažnju upravo na preoblikovanje modela rada unutar svoje kompanije.
„Radna snaga, organizaciona i kadrovska pitanja i dalje ostaju u fokusu direktora i članova upravnih odbora. Rezultati ovogodišnjeg izveštaja „Globalni trendovi u oblasti ljudskih resursa“ samo potvrđuju prioritete koje smo uočavali tokom prethodnih godina. Takav ishod ne čudi s obzirom na to da su mnoga istraživanja i poslovne prakse ukazale da rukovodioci primarno treba da se fokusiraju na dva ključna područja: upravljanje ljudima i upravljanje novčanim tokom. Kvalitetno upravljanje tim područjima preduslov je uspešnosti upravljanja svim ostalim segmentima poslovanja, a time i uspeha cele kompanije.“, ističe Nadežda Nedić, rukovodilac u Sektoru za menadžment konsalting.
Ponovno osmišljavanje rada: Kraj radnih mesta
Iako je danas rad prvenstveno definisan hijerarhijskom strukturom, opisom radnog mesta i specifičnim zadacima, Deloitte-ovo istraživanje o organizaciji zasnovanoj na veštinama, ukazuje da sve manje ispitanika (19% poslodavaca i 23% zaposlenih) veruje da bi to tako trebalo da ostane. To odražava ono što mnogi već vide na svojim radnim mestima – zaposleni sve više vremena provode fokusirani na timski i projektni rad koji nisu unutar aktuelnih opisa njihovih radnih mesta.
„Iako su radna mesta i dalje primarni način na koji definišemo rad, ona nisu i jedini. Stroge definicije radnih mesta mogu ograničiti sposobnost organizacija da budu agilne i inovativne u uslovima promena sa kojima se suočavaju,” navodi Nedić. „Prelaskom na pristup zasnovan na veštinama, organizacije mogu otključati pun potencijal svoje radne snage i stvoriti radno okruženje gde zaposleni imaju više izbora i autonomnosti, kao i veći prostor za razvoj karijere“.
Sa promenom ideja o tome kako timove napraviti najproduktivnijim, organizacije traže načine da promene modele rada i pronađu načine angažovanja šireg spektra zaposlenih u stvaranju novih vrednosti za organizaciju, kao što je kreiranje inovacija i/ili unapređenje poslovnih procesa. Na primer, 93% ispitanika u istraživanju reklo je da je pomeranje fokusa sa radnih mesta važno ili vrlo važno za uspeh njihove organizacije. Ipak, samo 20% njih smatra da je njihova organizacija u velikoj meri spremna da se uhvati u koštac s tim izazovom.
Redefinisanje modela rada
U današnjem povezanom, on-lajn svetu, svest javnosti o uticaju korporacija na društvo igra sve veću ulogu u odlukama radne snage o tome gde žele da rade. Prema Deloitte-ovom istraživanju milenijalaca i pripadnika generacije Z, 2 od 5 pripadnika generacije Z i milenijalaca odbilo je posao ili radni zadatak jer nije bio u skladu s njihovim vrednostima. Nasuprot tome, kompanije koje posluju sa jasnom vizijom i misijom, od toga imaju značajne koristi – polovina ispitanih poslodavaca ima više stope zadržavanja zaposlenih i zadovoljstva zaposlenih.
„Radnici u razvijenim zemljama danas imaju veći uticaj na radno okruženje nego ikada pre i pokazuju spremnost da ga iskoriste za oblikovanje načina na koji izvršavaju svoje radne zadatke,“ dodaje Nedić. „Kako bi kompanije bile uspešne u takvim odnosima na tržištu rada, trebalo bi da postepeno menjaju model rada. Dodeljivanjem jasnih odgovornosti zaposlenima poslodavci treba da ustupe deo kontrole i prepuste mogućnost preoblikovanja organizacije posla i radnih zadataka“.
Rad u svetu bez granica
Kako baza zaposlenih raste i tehnologija se ubrzava, kompanije preispituju koncept radnog mesta kao fizičke lokacije. Reč je o konceptu koji je od perioda pandemije pod sve većim pritiskom, odnosno s rastom popularnosti digitalnog pristupa radu čak i pre pandemije. Samo 15% ispitanika se slaže da je način na koji je osmišljen rad jedan od najvažnijih atributa za stvaranje budućnosti radnog mesta. Osim toga, ispitanici navode kako su povećani angažman i dobrobit radnika među najznačajnijim prednostima pristupa budućem radnom mestu.
Ovi zahtevi za promenom modela rada poziv su poslodavcima da se razvijaju zajedno sa svojim zaposlenima. Važnost razumevanja ovih trendova u direktnoj je vezi sa uspešnim vođenjem organizacije, što potvrđuje 94% ispitanika koji smatraju da su veštine i učinak vođenja važni za uspeh njihove kompanije. Međutim, samo 23% ispitanika veruje kako njihovi poslodavci imaju sposobnosti za uspešno vođenje organizacije kroz današnje disruptivno okruženje. Ovaj jaz u pogledu sposobnosti poslodavaca verovatno je posledica različitih perspektiva na model rada.