Pandemija rezultirala manjim investiranjem u finteke, ali povećanom regulativom, rečeno je na nedavno održanoj Finticipate konferenciji u organizaciji kompanije New Angles Consulting.
„To odbija inovatore. Na Bliskom istoku postoji najviše inovacija jer je fokus više na masovnoj inkluziji inovativnih rešenja, nego na regulativi. U EU kažu ‘regulativa na prvom mestu, a vaše rešenje na drugom, tek kad ga proverimo,“ rekao je Zoran Marinković, osnivač ZWEBB platforme.
Katarina Pranjić, šef regulative u LexisNexis Risk Solutions, istakla je tom prilikom da je trenutno nekoliko važnih regulatornih inicijativa koje se odnose na fintech sektor pokrenuto na globalnom, ali i regionalnim i lokalnim nivoima.
„U EU je u fokusu finansijski kriminal. Usvojen je novi AML paket potiv pranja novca tako da čekamo novu regulativu u toj oblasti u naredne dve do tri godine. U Velikoj Britaniji aktuelan je drugi plan u oblasti prevencije finansijskih prevara, vredan više od 400 milijardi funti“, navela je ona.
Sve više se pažnja posvećuje i regulativi za sprečavanje prevara kod instant plaćanja i verifikacije plaćanja, tako da je neophodno usklađivanje sa sankcijama bar jednom dnevno.
„Tu je i regulacija AI, ESG, DORA (propis o digitalnoj operativnoj otpornosti). Zatim, digitalni identitet – novi načini čuvanja identiteta u digitalnim novčanicima, da se pristupa servisima brže i sigurnije, ali i mogućnost da fintek inovira rešenja. To plaši industriju, na globalnom nivou, jer povećava operativne troškove“, upozorila je Pranjićeva.
Udo Miler, aqkcionar u kompaniji AirCash, istakao je da je problem za finteke kada postoji lokalna i regulativa EU koje nisu usklađene.
„To je nemoguće za skaliranje biznisa i onda fintek kompanije biraju samo velike zemlje za poslovanje“, rekao je on.
Jelena Đurović iz kompanije Payoneer je ocenila da najveći problem nije regulativa, nego njena primena.
„Tržišta su mala, potrebna je harmonizacija i inovacija, a ova šuma propisa traži maštovite ljude inovatore da provedu kompanije kroz to,“ istakla je ona.