Prva asocijacija na održive gradove mnogima bi mogli biti šume-soliteri u Milanu, solarno super-drveće u Singapuru, pametne zgrade u kojima se sistemi za hlađenje ili grejanje po potrebi sami uključuju, roletne podižu kad sunce zađe za oblak a spuštaju kad zasija, sijalice menjaju intenzitet… Slici održivih gradova pripadaju i bicikli kojima se svuda stiže kao u Amsterdamu, zelena skijaška staza na krovu elektrane za spaljivanje otpada u Kopenhagenu, kontejneri za reciklažni otpad na svakom koraku, zelene površine na “dohvat ruke” u Ljubljani i Berlinu…
Sve ovo spada u rešenja koja jačaju održivost urbanih prostora, ali ona nisu dovoljna – pogotovo ako nisu dostupna većini, i ako jedan grad ne pruža sve elemente koji su neophodni da se svaki njegov stanovnik oseća dobro.
“Ako bih vas pitala kako ste, verovatno biste pričali o tome šta ste danas doživeli. Možda je kašnjenje autobusa vaš dug put do posla učinilo još dužim, možda ste zbog jako zagađenog vazduha ili bolesnog deteta morali da ostanete kod kuće. Možda vam je nestanak struje ili vode poremetio planove. A možda vam je dan protekao bez problema – brzo ste stigli na posao, bili produktivni, uživali u vremenu provedenom sa porodicom, prijateljima. Zbir ovakvih pozitivnih iskustava čine jedan napredan, zdrav grad”, objasnila je Anjali Mahendra, direktorka istraživanja u WRI Ross centru za održive gradove predstavljajući izveštaj “Sedam transformacija za pravednije i održivije gradove” na kojem je šest godina radilo više od 160 autora.
Ovo istraživanje pokazuje da, kada razmišljamo o gradovima koji su dobri i za ljude i za planetu, nije dovoljno pratiti samo indikatore poput BDP-a i primanja. Ključni pokazatelj prosperiteta jednog grada je u kojoj meri su građanima dostupne kvalitetne i pouzdane osnovne urbane usluge poput prostora za stanovanje, čiste vode, higijene, energije i prevoza.
“Urbano” je suprotno od “zagađeno”
“Premošćavanje jaza u dostupnosti urbanih usluga može poboljšati kvalitet života milijardama ljudi, smanjiti štetu po životnu sredinu i generisati ekonomski prosperitet koji prevazilazi potrebne investicije. Ključ razvoja čovečanstva i klimatskih izazova sve više je u rukama gradova”, zaključci su autora ovog istraživanja.
U urbanim područjima trenutno živi više od polovine svetskog stanovništva, a procenjuje se da će taj broj do 2050. godine porasti za 2,5 milijardi, kada će u gradovima živeti oko 6,5 milijardi ljudi ili oko dve trećine čovečanstva. Gradovi danas proizvode 80 odsto BDP-a, ali i 70 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte i gotovo svaki treći njihov stanovnik nema pouzdan ili bezbedan pristup bazičnim uslugama. Održivi gradovi istovremeno moraju biti i inkluzivni, i sigurni, i otporni, a najslikovitije to opisuje Nova urbana agenda – putokaz UN za izgradnju održivih gradova, koja podrazumeva gradove bez siromaštva, nejednakosti, sa inkluzivnim i održivim ekonomskim rastom, sa rodno ravnopravnim stanovnicima i svim ostalim elementima koji spadaju u 17 ciljeva održivog razvoja, naravno – uključujući i ekologiju.
CRVENI ALARM ZA ZDRAVLJE ČOVEČANSTVA
Nova urbana agenda donosi obavezu ekološki prihvatljivog urbanističkog i prostornog planiranja, razvoja infrastrukture i poboljšanja osnovnih usluga sa fokusom na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i zagađenosti vazduha. Rasprostranjena mreža otvorenih, pristupačnih zelenih javnih površina je, uz to, nezaobilazan element održivih gradova jer povećava njihovu otpornost na rizike od nepogoda i klimatskih promena, poput poplava, suša i toplotnih talasa, i uz to daje doprinos fizičkom i mentalnom zdravlju stanovnika.
Održivi gradovi su u današnje vreme i pametni – koriste mogućnosti koje pružaju digitalizacija, čista energija, inovativne saobraćajne i druge tehnologije. Tako savremena tehnološka rešenja gradovima omogućavaju da stanovnicima pruže kvalitetnije usluge i ponude rešenja uz pomoć kojih mogu da žive čuvajući planetu.
Singapur ili Amsterdam?
Iako su mnoge svetske urbane sredine daleko od održivosti, ima i primera koji pokazuju da ciljevi održivog razvoja nisu utopija. Kompanije, istraživački centri i univerziteti imaju različit pristup ocenjivanju održivosti, pa se i top liste razlikuju. Prema indeksu kompanije Schroders u prošloj godini najbolje rangirani gradovi bili su Amsterdam, London i Pariz. U obrazloženju zašto se prestonica Holandije našla na prvom mestu stoji da je ovaj grad u julu prošle godine udvostručio broj električnih gradskih autobusa, da ima najveću koncentraciju mesta za punjenje električnih vozila na svetu i ima dobre šanse da u narednih deset godina emisije iz kopnenog i vodenog saobraćaja svede na nulu.
EasyPark Group koji je ocenjivao metropole sa više od tri miliona stanovnika, na prvo mesto je stavio London, slede Njujork, San Francisko, Singapur i Berlin, dok je među nešto manjim gradovima kao najodrživiji ocenio Kopenhagen. Prema indeksu za pametne gradove IMD škole biznisa i Univerziteta za tehnologije i dizajn u Singapuru, u konkurenciji od 118 gradova, prvo mesto zaslužio je Singapur, drugo Cirih, treće Oslo.
“Jedna od najbogatijih nacija, grad-država sa najvećom lukom na svetu po tonaži brodova, uprkos tome što predstavlja užurban trgovački centar, manje je haotična i razlikuje se od najvećeg dela Azije po niskoj stopi kriminala, siromaštva i zastoja u saobraćaju. U proteklih pet godina nadležni su implementirali strategiju transformacije Singapura u “grad u bašti” sa solarnim super-drvećem koje dostiže visinu od 50 metara”, deo je objašnjenja zašto je baš ovaj grad najbolje rangiran.
U naporima da gradovi dostignu što veći stepen održivosti moraju da učestvuju svi, kako međunarodne i regionalne organizacije i tela, multilateralne finansijske institucije, regionalne razvojne banke, privatni sektor, tako i države i lokalne vlasti, nevladin sektor, građani, što prepoznaje i putokaz UN. A motiva da se u tome učestvuje ima puno, jer svi se svode na jedno – dugoročna dobrobit svih stanovnika.
Piše: Milena Ilić Mirković
Foto: Pixabay.com
Izvor: Edicija „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“