Piše: Nataša Jakovljević za Sveonovcu
Narod Republike Kazahstan kreće ka prosperitetnoj budućnosti nakon što je prošao ključnu fazu ustavne reforme, jačanja demokratskog sistema, ljudskih prava i unapređenje upravljanja u zemlji u posljednjih nekoliko meseci. Parlamentarni izbori održani 19. marta ove godine bili su prekretnica za dalju budućnost zemlje. Građani Republike Kazahstan su učestvovali u demokratizaciji i modernizaciji zemlje u društvenom i ekonomskom smislu.
Na ovim izborima, po prvi put u istoriji, građani Kazahstana su birali sve predstavnike u Mažilisu (donjem domu parlamenta), pre nego što je taj deo parlamenta uvek biran posredno. I novi predstavnici Maslihata (lokalnih vlasti) izabrani su u svim regijama Kazahstana.
Parlament Kazahstana
Zamenik ministra spoljnih poslova Kazahstana Roman Vasilenko je istakao promene nakon referenduma: „Najvažnije je da imamo superpredsednički sistem, to je standardni informativni predsednički sistem gde predsednik ima svu moć vladanja, ali i obaveza podele vlasti sa lokalnim samoupravama unutar države. Na primer, bilo kakvi izumi ili investicije proporcionalno su raspoređeni po regijama i gradovima. Imamo 45 regija i unutar njih gradove sa vlastitom administracijom“.
Foto: Roman Vasilenko
Ustavne reforme koje je uveo predsednik Kasim Žomart Tokajev imaju za cilj da vode naciju u bolju budućnost. Kazahstanski institut za strateške studije pri Predsedniku Republike Kazahstan analizira sve društveno-političke situacije, kao i društveno-ekonomske procese u savremenom Kazahstanu i svetu. Inicijativa za održavanje referenduma pripada predsedniku Kazahstana Kasim Žomart Tokajevu. Među najznačajnijim promenama su zabrana članstva u bilo kojoj stranci za predsednika zemlje, zabrana obavljanja državnih i javnih funkcija za užu porodicu predsednika, kao i održavanje izbora po mešovitom izbornom sistemu. Prvi put se menja ustav u pravcu decentralizacije Kazahstana.
Saradnja u regionu i investicije
Kazahstan ima saradnju sa svim zemljama u regionu. Predstavlja most između centralne i južne Azije i Evroazije. Severno-Južni koridor povezuje Kazahstan sa Iranom kroz zemlje Centralne Azije. Kaspijski koridor omogućava komunikaciju sa Azerbejdžanom, Gruzijom, Turskom i sledećom stanicom Evrope. Ovaj potencijal povezivanja je ključan za spoljnu politiku Kazahstana. Energetika, struja, infrastruktura fokusirani su na dalji razvoj zemlje. Analizujući dostignuća Kazahstana, postigao je mnogo u raznim oblastima, posebno u privredi i ekonomiji.
Kazahstan je danas multinacionalna zemlja sa više od 19 miliona stanovnika i ogromnim ekonomskim potencijalom. Cilj koji je postavilo rukovodstvo zemlje je da postane profesionalna država, odgovorna društvu.
Teritorija Kazahstana u posljednje dve decenije je pokrivena mrežom železnica i autoputeva. Kazahstan ima druge najveće svetske rezerve uranijuma, hroma, olova i cinka, bakra i dugo je bio glavni igrač na svetskom tržištu rude. Moramo napomenuti da rudarstvo i nafta i gas i dalje čine polovinu državnih prihoda i više od dve trećine kazahstanskog izvoza. Ipak, do sada su se najviše koristili nafta i gas – po rezervama je Kazahstan među 10. na svetu. Takođe, s obzirom na svoj geografski položaj i mesto u srcu evroazijskog kontinenta, Kazahstan je izrastao u moderno tranzitno čvorište. Logistička i transportna infrastruktura u Kazahstanu omogućavaju trgovinu između istoka i zapada, severa i juga.
Moramo napomenuti da Kazahstan podržava integritet i celovitost Srbije i to je dobra osnova za razvoj trgovinske, ekonomske i investicione saradnje.
Političke i ekonomske reforme i transformacije u društvenoj i javnoj sferi se dosledno provode sa ciljem stvaranja moderne države.
Foto: Arhiva i Nataša Jakovljević