Nemačka je ponovo „bolesnik Evrope“, smatra Hans-Verner Sin, predsednik emeritus Instituta IFO.
A poznato je da ukoliko je nemačka ekonomija bolesna onda to svakako nije dobro ni za ostatak Evrope, posebno za zemlje kojima je Nemačka glavni trgovinski partner.
Nadimak „bolesnik Evrope“ ponovo se pojavio poslednjih nedelja jer proizvodnja nastavlja da opada u najvećoj ekonomiji Evrope, a zemlja se bori sa visokim cenama energenata. Ova kovanica je prethodno korišćena da opiše nemačku ekonomiju 1998. godine dok se kretala kroz skupe izazove ekonomije nakon ponovnog ujedinjenja.
„To ima veze sa automobilskom industrijom, koja je srce nemačke industrije i mnoge stvari zavise od toga“, rekao je on. Automobili su prošle godine bili glavni nemački izvozni proizvod, čineći 15,6 odsto vrednosti robe prodate u inostranstvu, pokazuju podaci saveznog zavoda za statistiku.
Nemačka je prvi put posle decenija prijavila spoljnotrgovinski deficit u maju 2022, u ukupnom iznosu od milijardu evra (1,03 milijarde dolara).
Nemačka se od tada vratila na trgovinski suficit, koji je u junu 2023. dostigao 18,7 milijardi evra, prema podacima saveznog zavoda za statistiku, ali izvoz je i dalje spor, piše CNBC.
Jedan od razloga zbog kojeg ekonomisti ovu zemlju nazivaju „bolesnikom Evrope“ povezano je i sa ostvarivanjem ciljeva održivog razvoja, a jedan od nemačkih ciljeva je da postane klimatski neutralna do 2045. godine. Mnogi međutim nisu optimistični da će se Nemačka tako lako „osloboditi“ zavisnosti od ruskog gasa.
Govoreći na Ambrosetti Forumu, Sin je rekao da bi oslanjanje na obnovljive tehnologije kao što su vetar i solarna energija izazvalo „problem nestabilnosti“, što bi moglo da predstavlja probleme za preduzeća.
„Morate da popunite [te praznine] konvencionalnom energijom, tako da je veoma teško imati ovu dvostruku strukturu koju ćemo morati da održavamo u budućnosti. S jedne strane zelena energija, a sa druge strane konvencionalna energija za popunjavanje praznina“, rekao je on.
„Ovo je dvostruka cena. Ovo je visok trošak energije i to nije dobro za industriju. To je težak kurs,” rekao je on.
Nemačka bi mogla da izgubi dva do tri odsto svojih trenutnih industrijskih kapaciteta jer kompanije premeštaju operacije u zemlje u kojima su gas i struja jeftiniji, kao što su SAD ili Saudijska Arabija, navodi se u istraživačkoj belešci koju je u avgustu objavio Berenberg.
Neizvesnost u vezi sa cenama energije verovatno je doprinela „padu“ poslovnog raspoloženja, napisao je u belešci Holger Šmiding, glavni ekonomista u Berenbergu.