Home Slider NBS: O stavu Vrhovnog kasacionog suda o troškovima kredita

NBS: O stavu Vrhovnog kasacionog suda o troškovima kredita

by Vesna Lapčić

Narodna banka Srbije iznela je svoje mišljenje o dopunjenom Pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita.

„Kao i 2018. godine, nakon donošenja Pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, sada se ponovo, nakon donošenja dopune tog stava, koristi jedna rečenica iz obrazloženja ne bi li se našao neki osnov za nastavak sporova. Tada je to bila rečenica banka je dužna da podatke o troškovima navede u ponudi tako da klijent nijednog trenutka ne bude u zabludi o kojim troškovima je reč, što je u praksi dovodilo do apsurdnih zahteva da banka dokazuje specifikaciju i strukturu tih troškova. Sada, kada je Vrhovni kasacioni sud doneo Dopunu pravnog stava u kojem je izričito naveo da je ta rečenica pogrešno protumačena, koristi se deo obrazloženja gde se navodi da ovaj dopunjen stav ne utiče na sporove ako se zahtev za utvrđivanje ništavosti temelji na tvrdnji da su troškovi kredita naplaćeni u dvostrukom iznosu zadržavanjem jednokratnog nominalnog iznosa iz odobrenog kredita i njihovim istovremenim uračunavanjem u efektivnu kamatnu stopu.

U vezi s tumačenjima ove rečenice, više puta iznetim u javnosti, koje se bazira na stavu da je banka dva puta naplatila naknadu ako je zadržala iznos naknade iz odobrenog kredita i uračunala taj iznos u efektivnu kamatnu stopu – ukazujemo na to da je to potpuno netačno, a što se matematički može proveriti. To tvrdimo kao institucija koja je ovlašćeni predlagač Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim je definisana i regulisana efektivna kamatna stopa, i kao institucija koja je donela propis kojim se uređuje način obračuna efektivne kamatne stope.

Pokazaćemo to i na primeru. Ako se odobrava kredit u iznosu od 100.000 dinara, a ugovorena je jednokratna kreditna naknada 2% tog iznosa, postoje dve mogućnosti koje su po svom materijalnom efektu apsolutno iste. Prva je da banka isplati celokupan iznos od 100.000 dinara, a da klijent nakon toga plati banci 2.000 dinara na ime naknade, iz sredstava koje je dobio od banke ili iz nekih drugih. Druga mogućnost je da se skrate te dve radnje (da se prebiju potraživanja banke u vidu naknade i korisnika u vidu iznosa odobrenog kredita) i da banka zadrži iznos od 2.000 dinara, ako klijent tako izabere. U oba slučaja nema nikakve dvostruke naknade. Naime, naplata ni naknade, ali ni redovne kamate ni glavnice, ne vrši se kroz efektivnu kamatnu stopu. Prosto, naplata obaveza po kreditu ne vrši se kroz bilo kakvu kamatnu stopu, pa ni efektivnu kamatnu stopu, nego se vrši kroz rate kredita i jednokratna plaćanja naknada i troškova. Za razliku od nominalne kamatne stope, koja služi da se obračuna iznos kamate, i to tako što se tokom otplate kredita ta kamatna stopa primenjuje na preostali iznos duga (koji se pritom stalno smanjuje, pa je zato udeo kamate u rati kredita s vremenom sve manji), efektivna kamatna stopa nije obračunska kategorija, ona ne služi da se obračuna iznos kamate, naknada i sl. Dok se nominalna kamatna stope upotrebljava da bi se utvrdio iznos kamate, efektivna kamatna stopa se dobija od već utvrđenih novčanih tokova (iznosa glavnice, ukupnog iznosa kamate, iznosa svih naknada i troškova i sl.) koji se diskontuju na neto sadašnju vrednost. Dakle, efektivna kamatna stopa je informativna stopa, koja služi da uporedi ukupne jednokratne i buduće novčane prilive i odlive, svodeći ih sve na neto (saldo priliva i odliva) sadašnju vrednost. Zato važi da ta stopa najvernije odražava ukupnu cenu kredita i zato je propisano da se prilikom oglašavanja efektivna kamatna stopa prikazuje uočljivije od drugih podataka o kreditu“, saopštila je Narodna banka Srbije.

You may also like