Mlađen Merdović, predsednik Bitcoin Asocijacije Srbije: Rudarenje novca

by Vesna Lapčić
0 komentara

Bitcoin Asocijacija Srbije je osnovana avgusta 2015. godine i spada među prve nevladine i neprofitne fintech asocijacije u ovom delu Evrope. Njeni osnivači i članovi rade na širenju svesti o kripto valutama kao i digitalizaciji unutar finansijskog sektora. Koliko znamo o ovoj valuti ali i kakva su predviđanja šta će se u svetu “digitalnih finansija” dalje dešavati za Svet bankarstva i finansija govori Mlađen Merdović, predsednik Bitcoin Asocijacije Srbije. Misija, vizija i cilj asocijacije je pomaganje ljudima da nauče ili dođu do informacija u vezi sa Bitcoin-om i drugim kripto valutama, upoznavanje sa blockchain tehnologijom kao i usmeravanje i edukaciju ljudi ka upotrebnim vrednostima i standardizaciji kripto valuta, objašnjava Merdović na početku razgovora.

Za početak, za čitaoce koji još ne poznaju dovoljno temu o kojoj razgovaramo, šta je zapravo bitcoin, kako objašnjavate ljudima koji nisu iz struke?

Kao odgovor na ovo pitanje ću ponuditi svim zainteresovanim ljudima da dođu na naša okupljanja i lično saznaju o tome šta je Bitcoin. Ukratko, Bitcoin je digitalna valuta koja, za razliku od tradicionalnog novca, nema centralizovan emisioni sistem i apsolutno je nezavisna od uticaja centralnih banaka. Blockchain tehnologija na kojoj je baziran Bitcoin je uvela revoluciju u obliku digitalne knjige u kojoj je zapisana svaka transakcija bez mogućnosti prevare ili krađe. Sistem je kompletno transparentan i svaka transakcija može da se isprati u realnom vremenu. Ono što je posebno bitno jeste da su troškovi obrade transakcija izuzetno niski (daleko niži od bankarskih troškova) i upravo zbog toga je ovo platežno sredstvo veoma privlačno zemljama u razvoju u kojima bankarski sistemi još nisu na nivou razvijenih zemalja.

Bitcoin nazivaju digitalnim zlatom. Treba li očekivati rast popularnosti i u Srbiji i u kojoj meri je ova kripto valuta poznata na našem tržištu, kome je ona interesantna?

Bitcoin ne bi trebalo porediti sa zlatom iako mnogi elementi ukazuju da Bitcoin ima mogućnost “čuvanja vrednosti” poput zlata. Iako su i zlato i Bitcoin ograničeni resursi, za razliku od zlata nama je poznato koliko Bitcoina može da postoji, ukupno 21 milion, i više od 85 odsto svih Bitcoina je već “iskopano” a ostalih 15 procenata će to biti do 2140. godine kada će “kopanje” prestati da daje rezultate u vidu novih bitcoina. S druge strane, ukupna količina zlatnog resursa nije poznata i verovatno nikad neće ni biti poznata. Kada je Srbija u pitanju, veliki broj građana je čuo za Bitcoin ali samo mali broj njih zna koje su prave vrednosti upotrebe Bitcoina i drugih kripto valuta. Doduše, popularizacija blockchain tehnologije kao i činjenica da dosta stranih kompanija odlučuje da baš u Srbiji koristi programerske usluge na polju blockchain tehnologije doprinosi popularizaciji kako kripto valuta tako i same tehnologije. Uz pretpostavku da će ova tehnologija nastaviti sa afirmacijom u narednim godinama, verujem da će sve više korisnika imati priliku da dođe u kontakt sa Bitcoinom kao platežnim sredstvom ali i blockchain tehnologijom i svim vrednostima koje ona donosi na polju finansijskih transakcija.

Nakon kraha u 2018. vrednost bitcoina je od početka godine udvostručena. Kakva su dalja predviđanja stručnjaka i u kojoj meri i sa kojom preciznošću se takve prognoze uopšte mogu davati?

Takozvani “krah” 2018. godine je samo jedan od cikličnih kretanja vrednosti bitcoina od njenog nastanka pa do danas. Naravno da o tome nema mnogo priča jer priče “kreću” kada nešto dostigne visoku vrednost. Daću Vam primer kada je u julu 2010. godine za samo pet dana cena Bitcoina sa 0,008 dolara došla na 0,08 što je rast od 900 odsto, a od aprila 2011. do juna 2011. cena je sa 1 dolara skočila na 31 što je rast od 3.100 procenata. Rast u toku 2017. godine (januar – decembar) je bio nešto veći od 2.400 odsto, sa 800 u januaru na oko 19.700 dolara u decembru) ali s obzirom na to da je vrednost Bitcoina skoro došla na 20.000 dolara naravno da se o tome dosta pričalo. Predviđanja vrednosti bitcoina u budućnosti će, kao i do sad, da zavisi uvek i isključivo od ponude i potražnje Bitcoina na tržištima kripto valuta, ali takođe vrednost će se oslikavati u adaptaciji i integraciji te valute u međunarodnim monetarnim tokovima. Ne bih se usuđivao da dajem kratkoročne prognoze ali kao i do sada, Bitcoin je tokom svojih 10 godina postojanja pokazao da mu se i pored svega, smeši lepa budućnost, bar što se vrednosti tiče.

Nacionalna komisija za razvoj i reformu Kine uključila je rudarenje bitkoina i drugih kriptovaluta u preliminarnu listu industrija koje bi trebalo zabraniti u Kini. Kako to komentarišete?

Kina je država zatvorenog finansijskog ekosistema i kao takva jako vodi računa o potencijalnim rizicima koje kripto valute donose sa sobom. Verujem da u ovom slučaju vođeni brigom o nacionalno-ekonomskim resursima, prvenstveno električnoj energiji koja se troši pri „rudarenju“ bitcoina i drugih valuta.  Električna energija je jako bitan resurs koji zadovoljava velike socijalne standarde azijskih država, i kao takav država želi da osigura korišćenje u realne svrhe. U proteklih nekoliko godina na teritoriji Kine pojavile su se ogromne farme za „rudarenje“ koje ugrožavaju stabilnost energetskih sistema u određenim regijama. Na primer, provincija Sichuan je postala nacionalna „meka“ za kopanje s obzirom na jako niske troškove električne energije ali i pristupačnost opremi za rudarenje koja se inače proizvodi u Kini. Verujem da će ipak biti nađena ekonomska računica pri kojoj rudarenje neće biti zabranjeno, ali moguće je očekivati neki vid ograničenja u korišćenju električne energije, što će dugoročno biti daleko isplativije po državu i narod Kine.

Trgovanje bitcoinom na Njujorškoj berzi je počelo pre nekoliko godina. Kako je prihvaćena ova novina i koliko je Beogradska berza daleko od toga?

Trgovanje bitcoinom na Njujorškoj berzi je počelo u maju 2015.  pod simbolom NYXBT.  Za razliku od fondova u koje je moguće investirati, NYXBT je cenovni indeks koji se prati sa više berzi širom sveta. S obzirom na to da nije moguća kupovina bitcoina iz fondova sa Njurorške berze, kupovina bitcoin fjučersa je dozvoljena više od godinu dana u SAD i oni su već stekli ogromnu popularnost, kako kod brokera tako i kod fizičkih i pravnih lica. Bakkt je jedna od menjačnica na kojoj će se trgovina fjučersima odvijati, a zanimljiva činjenica je da je vlasnik Njujorške berze takođe i osnivač Bakkt-a. Što se tiče Beogradske berze, imamo jako veliki put da prevalimo dok ne budemo bili u mogućnosti da trgujemo Bitcoinom ili Bitcoin fjučersima u regulisanom okruženju. S obzirom na mnoge izazove s kojima se regulatori širom sveta, a prvenstveno u SAD poput Security Exchange Commision (SEC) bave, verujem da ćemo imati priliku da mnoge regulative usvojimo od razvijenijih država i prilagodimo ih našim ekonomskim uslovima pre nego što slobodna trgovina kripto valutama bude bila dozvoljena. Mislim da nismo daleko od toga s obzirom na inicijative koje su trenutno pred odborima Vlade Srbije i Ministarstva finansija i na kojima se aktivno radi.

Kolika je za sada vrednost najveće ostvarene transakcije bitcoinom?

Najveća količina BTC koja je ikad razmenjena je 500.000 BTC, a sama transakcija se desila u aprilu 2015. godine. Svako kretanje velikih količina Bitcoina se pomno prati i siguran sam da ćemo u budućnosti imati prilike da vidimo daleko veće količine i vrednosti od dosadašnjih, pogotovo nakon masovnije primene Bitcoina u finansijskim tokovima.

Kakva je budućnost Bitciona u Srbiji i regionu?

Postoji mnogo faktora koji utiču na adaptaciju Bitcoina i kripto valuta generalno ali jedan od osnovnih jesu regulative i poštovanje tržišnih pravila. Bitcoin ima mogućnost čuvanja vrednosti i kao takav siguran sam da ce naći primenu u svakom kraju sveta, pa i kod nas. Naš region već uveliko radi na inovativnim rešenjima implementacije novih regulativa u svetu finansijskih tehnologija gde Bugarska trenutno prednjači kao najveći posednik Bitcoina na nivou države. Države poput Slovenije mnogo rade na adaptaciji blockchain tehnologije i razvijaju je na projektima od visokog značaja za svetsku finansijsku industriju. Države poput Malte, Švajcarske a od skoro i Portugala rade na regulisanju plaćanja putem Bitcoina kao novca kao i eliminisanju oporezivanja na dobit za promet Bitcoina i drugih kripto valuta. Mislim da je budućnost svetla i da Srbija ne treba da zaostaje za ovim ali mnogo toga zavisi od fleksibilnosti države da se uzme u koštac sa ovom inovativnom tehnologijom i donese primenjive zakone kako za našu državu tako i za svoje državljane.

Ko su za sada najveća imena u Srbiji u svetu Bitcoin valute?

Najpoznatiji je izvesni Satoš Nakamotović, gospodin iz sela Bratmilovce kod Leskovca, za koga pojedini tvrde da je tvorac Bitcoina, ali o tome se malo zna.

Razgovarala: Ivana Ristić

Preuzeto iz časopisa Svet osiguranja/Svet bankarstva i finansija, septembar 2019.

Related Posts