Predrag Pavićević: Alternativni investicioni fondovi imaju svetlu budućnost

by Vesna Lapčić

U protekloj godini investicioni fondovi su zabeležili rast vrednosti imovine, a novac se uglavnom ulagao u novčane fondove. Ove godine će biti 15 godina od donošenja Zakona o investicionim fondovima. Novčani fondovi su u prethodnom periodu imali konstantan rast prinosa, a akcijski i balnasirani su nakon sloma 2008. godine beležili rast sve do prošle godine i izbijanja pandemije kada je zabeležen pad. O razvoju investicionih fondova, njihovoj budućnosti, potencijalu za zaradu razgovarali smo sa Predragom Pavićevićem, dugogodišnjim portfolio menadžerom i poznavaocem tržišta investicionih fondova. Od 2008. godine, aktivno upravlja imovinom investicionih i penzionih fondova različitih struktura na teritoriji Republike Srbije, a do sada je upravljao investicionim fondovima Delta Investments-a, Hypo Alpe Adria banke i Ilirika Investments.

U Srbiji je u toku pandemijske godine došlo do rasta vrednosti imovine investicionih fondova za 16,5 odsto u odnosu na 2019. Kako tumačite ovaj rast?

U 2020-oj godini je došlo do značajnog sniženja kamatnih stopa u Republici Srbiji, što je dovelo do povećanja imovine fondova, jer su investitori tražili profitabilnu alokaciju sredstava i polagali novac u najisplativije, a sa stanovišta rizika sigurne investicije. Uglavnom se novac ulagao u novčane (keš) fondove, koji su nosili prinos od 1,3% do 2,3% na godišnjem nivou, dok su a vista depoziti u bankama bili na 0%. Namerno poredim a vista i ulaganje u fondove, jer u novčanim fondovima novac možete podići svaki dan sa akumuliranom kamatom. Evo nekih podataka o kretanju kamatnih stopa:

BEONIA je sa 1,04% na početku 2020. godine pao na 0,08% na kraju 2020. godine

1W Belibor je sa 1,16% na početku 2020. godine pao na 0,40% na kraju 2020. godine

2W Belibor je sa 1,20% na početku 2020. godine pao na 0,45% na kraju 2020. godine.

Referentna kamatna stopa je sa 2,25% na početku 2020. godine pala na 1,00% na kraju 2020. godine.

Ovi podaci jasno ukazuju da je prinos u novčanim fondovima značajno premašivao kamatne stope u Republici Srbiji i samim tim se nametnuo kao isplativo ulaganje.

Kakve su bile stope prinosa u proteklih 15 godina? I šta najviše utiče na prinos fondova?

Prosečna stopa prinosa investicionih fondova se razlikovala od vrste fonda. Akcijski i balansirani fondovi su nakon velikog pada 2008-e godine imali konstantan rast sve do novog sloma 2020, uzrokovanog pandemijom Covid – 19. Novčani fondovi su imali konstantan rast svih godina.

Na prinos fonda utiče struktura plasmana fonda, koja je uslovljena investicionom politikom i prospektom fonda. Ako je fond akcijski, pa je investicionom politikom određeno da je fokusiran na određena tržišta ili određene grane industrije, prinos fonda će pratiti sudbinu tih tržišta ili tih grana. Naravno, veliku ulogu igra i umešnost portfolio menadžera, da li u pravom trenutku kupi ili proda akciju ili drugu HoV. Znači više faktora, od objektivnih, na koje ne može da se utiče, do subjektivnih, utiče na prinos fonda.

Dugo radite u investicionim fondovima i pratite njihov rad. Da li ste pre 15 godina, kada su fondovi počeli da posluju u Srbiji očekivali veći razvoj? U kom segmentu biste regli da se tržište dobro razvilo, a u kom ste očekivali više?

Iako je prvi  Zakon o investicionim fondovima usvojen 2006. prvi investicioni fondovi su osnovani 2007. godine. U Srbiji se kasnilo sa tom regulativom i sa uvođenjem tih institucija kolektivnog investiranja. U zemljama bivše Jugoslavije, tačnije u Sloveniji i Hrvatskoj, to je urađeno devedesetih godina 20. veka, pa su imali dovoljno vremena da skupe neophodnu imovinu, preleže dečje bolesti buduće industrije te da se konsoliduju do 2008. godine kada je usledio težak udarac na industriju u globalu, a snažno je pogodio tek rođenu u Srbiji.

Očekivao sam sa velikim entuzijazmom stvaranje industrije investicionih fondova, jer sam očekivao da se ogroman kapital slije u njih, kao i da će ljudi koji će učestvovati u toj ekspanziji, a ponajviše portfolio menadžeri, igrati glavnu ulogu u tome, kao i da će u fondovima biti prisutna finasijska elita Srbije. Najbogatiji privrednici Srbije prepoznali su te mogućnosti i počeli su da osnivaju investicione fondove. Pored njih, banke su takođe brzo prihvatile novosti i počele osnivanje istih. Zaista je sve izgledalo kao sjajna budućnost za one koji se „uhvate u voz“.

Međutim, već tada je napravljena prva velika greška. Dok je logično bilo da se prvo osnuju novčani fondovi, pa nakon toga obveznički, balansirani i na kraju akcijski fondovi, u Srbiji su prvo osnovani akcijski i balansirani fondovi što se pokazalo katastrofalnom greškom već 2008-e godine. U tim godinama bilo je veliko interesovanje ljudi za ulaganje u akcije koje su nosile veliki prinos ali i velike rizike. Shodno tome, osnivači investicionih fondova su sledili tražnju i tržište.

Svi znamo kakav slom su doživela svetska tržišta 2008-e godine, što je dovelo do ogromnog pada prinosa i imovine postojećih investicionih fondova, a samim tim i do ogromnog pada poverenja u iste.

Druga velika greška je bila regulatorne prirode. Zakonodavac je bio izrazito krut u odredbama koje su se odnosile na strukturu fondova, te kad je počeo masovni pad HoV u svetu i u Srbiji, nije dozvolio da investicioni fondovi brzo izađu iz pozicija i odu u gotovinu, čime bi sačuvao imovinu i zaustavio pad prinosa. To je bio jedan od poteza koji su snažno doprineli gubicima i padu poverenja ljudi.

Nakon toga bilo je potrebno 10 godina da ljudi opet počnu sa uplatama u investicione fondove, samo ovog puta u novčane, koji su u međuvremenu osnivani. U tih 10 godina, gotovo svi fondovi su promenili Društva za upravljanje koja su upravljala  njima, samo je jedan mali broj opstao.

Ko su najveći ulagači u investicione fondove u Srbiji i da li se menja struktura ulagača poslednjih godinu dana?

Najveći ulagači u Srbiji su finansijske institucije, osiguranja i banke. Takođe, veliki deo ulagača jeste iz privrede. Manji broj su fizička lica, kojih bi trebalo da bude daleko, daleko više. Struktura ulagača se vrlo malo promenila u poslednjih godinu dana. Interesantno je da je samo prvi talas pandemije, u martu 2020-e godine, doneo jači odliv sredstava iz fondova. Ubrzo je stabilizovana imovina fondova.

U šta najviše ulažu investicioni fondovi u Srbiji? A u šta u svetu? Da li je pandemija promenila nešto u tom kontekstu?

Investicioni fondovi u Srbiji najviše ulažu u državne obveznice Republike Srbije i depozite u kreditnim institucijama, tj. bankama. To trenutno predstavljaju najmanje rizične plasmane, a najviše imovine u Srbiji imaju tzv. novčani ili keš fondovi.

U svetu se ogroman novac sliva u HoV kotirane na berzama, samim tim i najviše sredstava investicionih fondova je u vlasničkim i dužničkim HoV. Moram naglasiti da u svetu postoji izuzetno razvijena industrija investicionih fondova, koja je kod nas još uvek negde na početku. Tek sada, donošenjem Zakona o alternativnim investicionim fondovima, možemo reći da su fondovi dobili alate za investiranje u punoj meri. Čekam sa radošću prve alternativne investicione fondove, jer smatram da su potrebni Srbiji kao alternativa bankama u finansiranju domaće privrede, kao neka vrsta mini razvojnih banaka.

Kako se odlučiti u koji investicioni fond uložiti novac? I kako odlučiti kada izaći? Kako planirati ulaganja u investicioni fond?

U investicioni fond ulažete pre svega u skladu sa rizikom koji ste spremni da preuzmete. Svaka vrsta fonda nosi određeni rizik koji se brojčano vrednuje od 1 do 7, gde je 1 najniži a 7 najviši stepen rizika. Npr, stepen rizika 1 nose novčani fondovi, dok najviši stepen rizika nose akcijski fondovi. U našem pozitivnom zakonodavstvu, ovi fondovi imaju drugačije nazive, ja ih zovem ovako zbog čitalaca i ulagača. Lična karta jednog investicionog fonda je njegov Prospekt u kome sve piše o investicionoj politici fonda, istorijskom prinosu fonda, strukturi ulaganja fonda, rizicima ulaganja, troškovima itd.

Izlazak , tj. otkup jedinica iz otvorenog investicionog fonda, moguć je u svakom trenutku i zavisi od odluke samog ulagača. Kada on odluči, može otkupiti deo ili pun iznos investicionih jedinica i fond je dužan da mu ih isplati u zakonskom roku.

Drugačije je sa zatvorenim investicionim fondovima, jer tu investitori postaju akcionari fonda, tj vlasnici akcija fonda, pa je kod njih izlazak zapravo prodaja akcija tog fonda drugom investitoru po tržišnim cenama.

Kao što sam prethodno rekao, ulaganje planirate u skladu sa afinitetima prema riziku, količinom sredstava koja želite da uložite, odabirom fonda, evetualnom alokacijom sredstava u više raznovrsnih fondova…

Koji su najveći rizici ulaganja u investicione fondove?

Najveći rizici ulaganja u fondove su jasno navedeni u Prospektu svakog Investicionog fonda. To su:

Tržišni rizici – rizici mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda po osnovu gubitaka usled nepovoljnih kretanja tržišnih cena i obuhvataju:

Devizni rizik – rizik nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine  fonda usled promene deviznog kursa;

Cenovni rizik – rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda po osnovu gubitaka usled kretanja cena vlasničkih i dužničkih hartija od vrednosti na tržištu;

Robni rizik – rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda po osnovu gubitaka usled kretanja cena roba na tržištu;

Rizik opcija – rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda po osnovu gubitaka usled kretanja cena opcija na tržištu.

Kamatni rizik – rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda usled nepovoljnih promena kamatnih stopa.

Rizik likvidnosti – rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda usled nesposobnosti fonda da ispunjava svoje dospele obaveze i to zbog:

Povlačenja postojećih izvora finansiranja, odnosno nemogućnosti pribavljanja novih izvora finansiranja (rizik likvidnosti izvora sredstava), ili otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni rizik likvidnosti).

Operativni rizik – rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda usled nenamernih i namernih propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u društvu za upravljanje, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja.

Kreditni rizik – rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda usled neizvršavanja obaveza dužnika prema fondu. Kreditni rizik obuhvata:

Rizik izmirenja/isporuke – rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda po osnovu neizmirenih transakcija ili usled neizvršavanja obaveze druge ugovorne strane po transakcijama slobodne isporuke na ugovoreni datum izmirenja/isporuke;

Rizik druge ugovorne strane – rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na vrednost investicione jedinice i imovine fonda po osnovu neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije.

Naravno, neke vrste fondova imaju samo deo ovih rizika, dok neke imaju sve pobrojane rizike.

Ulagači se opredeljuju za vrstu fonda pre svega u odnosu na rizike koje ta vrsta fonda nosi.

Kako vidite dalji razvoj investicionih fondova?

Mislim da bi veliki zamajac industriji IF trebalo da bude Zakon o alternativnim investicionim fondovima. Zakon je donet, stupio je na snagu, pa sada očekujemo osnivanje prvih AIF. AIF su po širokoj paleti ulaganja veoma bliski hedž fondovima u svetu, daleko širi investicioni potencijal imaju nego, tako da kažem obični investicioni fondovi, pa smatram da su oni neka svetla budućnost ove industrije.

 

 

Related Posts