Mladi ljudi i treba da odlaze iz zemlje, da se školuju i usavršavaju, a na kompanijama je da ih motivišu da se kasnije vrate. Treba da razvijamo svoje kompanije tako da zaposleni u njima imaju priliku da učestvuju projektima i poslovima na svetskom tržištu, zaključci su drugog panela ovogodišnjeg Foruma menadžera Srpske asocijacije menadžera na temu cirkularnih migracija: Menadžerski odgovor na odliv mozgova – šta smo naučili?
Mnogo se govori o tome kako izgleda radna snaga budućnosti, gde ćemo mi tu radnu snagu naći, kako da školujemo i nađemo ljude za poslove za koje još i ne znamo da postoje, a postojaće sigurno za nekoliko godina. Ipak, kao zemlja se suočavamo i sa odlaskom ljudi čije pozicije ne podrazumevaju samo visoko obrazovanje, generalno gubimo kvalitetne ljude, naglasio je moderator panela Dejan Ranđić, generalni direktor, DNA Communications i član UO SAM-a.
Potrebna je duboka i široka saradnja sa obrazovnim ustanovama
Gubitak kvalitetne radne snage primećuje se i u poljoprivredi, i u građevinskoj industriji, u svim oblastima. Ono što smo nekada zvali dobrim majstorima, zanatlijama, imamo ih sve manje. Način da se to prevaziđe jeste saradnja sa školama koje edukuju te ljude, istakla je Marija Desivojević Cvetković, viša potpredsednica za strategiju i razvoj, Delta Holding.
„Pre 10 godina zaključili da nam je teško da nađemo ljude koji su nama potrebni, zbog čega smo i ustanovili program „Mladi lideri“. Oni bez iskustva tako stiču iskustvo, a mi pravimo najbolju selekciju ljudi. Cilj našeg ulaska u ovaj program jeste činjenica da imamo specifičnu korporativnu kulturu, kao i svaka kompanija, i da u mladim ljudima koji nigde nisu radili lakše prepoznamo one koji dele naše vrednosti. Uz ovaj progam više nismo morali da pišemo oglase da tražimo kadar sa dve godine iskustva jer tako samo otpisujete mlade ljude pune entuzijazma. Mladima je najvažnije da uče i da napreduju, plata im je na trećem, četvrtom mestu. Hrabra odluka da zaposlite osobu bez iskustva uvek vam se vrati“, rekla je Marija Desivojević Cvetković i istakla da je program prošlo 20.000 ljudi. Oko 200 njih je zaposleno u firmi čiji su program prošli, a ozbiljan je i broj onih koji su otišli u inostranstvo, iz različitih razloga, neki iz želje da se dalje usavršavaju, neki iz porodičnih razloga. Odlazak mladih ljudi radi usavršavanja treba podržati, ali ih samo moramo motivisati da se vrate kasnije. Treba da razvijamo svoje kompanije, da kreiramo projekte koji će biti zanimljivi svakome, i ljudima koji nisu iz Srbije.
Na duži rok posebno je važno razmišljati o visokoobrazovanom kadru sa veštinama kao što su kreativnost, inovativnost i empatije, jer će druga zanimanja, ali i veštine biti zamenjene automatizacijom. Kreativan rad, ideje, timski duh, to ne može da bude automatizovano.
Nema ideje bez susreta ljudi
U IT sektoru je mnogo ranije nego u drugim industrijama počela utakmica za najbolje kadrove, ne za posao, koga uvek ima. Klatno se uveliko prebacilo sa poslodavca na zaposlenog.
„Novac više nije determinanta odnosa poslodavca i zaposlenog u IT sektoru. Današnje generacije mnogo više polažu na iskustvo, na ono šta će dobiti na tom radnom mestu. Najvažnija im je prilika da se razviju, da se osećaju dobro na poslu jer je posao svima nama društvena komponenta. Važno im je da imaju okruženje koje im prija, često se mladi i privatno druže sa ljudima sa kojima rade“, rekao je Nebojša Bjelotomić, CEO, Saga, i dodao da sve što se sada dešava sa veštačkom inteligencijom, nama daje šansu, jer u toj oblasti možemo biti visokokonkurentni i da obezbedimo mladima da rade u svojoj državi, a za svetsko tržište.
Mlad ne treba sprečavati da odu na inostrane fakultete i za inoposlodavcima, i ne možemo zaustaviti migracije kao svetski trend i na koje utiču mnogi razlozi, ali se možemo tuditi da budemo deo cirkularnih migracije – da nam se ljudi vraćaju nakon nekog vremena života i rada u inostranstvu. Ništa nije loše u tome da ljudi odu, treba im samo ponuditi nešto zbog čega bi se vratili, a tako je moguće podići i konkurentnost privrede.
Pandemija korona virusa sve nas je premestila na onlajn način rada, ali to ne znači da će velike firme i timovi nastaviti tako da funkcionišu i u budućnosti. „Ideje se kreiraju kada se ljudi sretnu. Teško mi je da zamislim da u kontinuitetu možemo da se ne viđamo, a da budemo produktivni“, istakao je Bjelotomić.
Prilika za domaće stručnjake na svetskom tržištu
„Više od 90 odsto naših projekata je van Srbije što daje šansu domaćim inženjerima da žive i rade u Srbiji, ali da budu konkurentni svetskim inženjerima“ kaže Miloš Perović, COO i suvlasnik kompanije Termovent. I ova firma je potencijal videla u dovođenju mladih kadrova direktono sa fakulteta.
„Ove godine započeli smo projekat Termovent akademija, gde će studenti kod nas uživo moći da vide ono što ne mogu na fakultetima. Vremenom smo shvatili da bi kompanija dugoročno išla napred, mora sve više da ulaže u ljude“ – ukazao je Miloš Perović na značaj rada sa mladim kadrom.
Ističe da nikada nije razmatrao opciju da ode iz zemlje, jer voli da živi u Srbiji. Još kao student, kaže, bio je u specifičnom položaju jer je njegov otac već osnovao firmu i bilo je prirodno da se taj posao nastavi i u drugoj generaciji. Danas je mnogo ponosniji što ima domaću firmu, a izvozi i radi na stranim tržištima.
Forum menadžera održan je u okviru projekta „Odliv mozgova iz Srbije – Postupi odgovorno sada za budućnost Srbije“, koji SAM sprovodi uz podršku Vlade Švajcarske. Projekat se realizuje u cilju podizanja svesti javnosti o odlivu mozgova iz Srbije kao i kreiranja dijaloga na temu pozitivnih aspekata cirkularnih migracija.