Home Novac Mann v. Ford najveći slučaj ugrožavanja životne sredine

Mann v. Ford najveći slučaj ugrožavanja životne sredine

by Vesna Lapčić

Trideset godina nakon što je Ford Motor Company počeo da odlaže otrovni otpad u okruženju Ringvuda  gde je živelo indijansko pleme Rampo, više od 600 ljudi pokrenulo je tužbu koja je nazvana: Mann v. Ford.  HBO je snimio istoimeni dokumentarac.

Ford Motor Company je 1955. godine izgradila je do tada najveću fabriku za proizvodnju automobila u istoriji SAD u Mahvahu, Nju Džersi. Između 1967. i 1971. bacala je smrtonosni koktel toksičnog otpada uključujući mulj boje, freon, olovo i arsen i drugi industrijski otpad – stvarajući dioksin – u napuštena okna rudnika u Aper Ringvudu koji pripada Nju Džersiju i nalazi se na 60tak kilometara od Njujorka. Otpad je praktično završavao u dvorištu zajednice Indijanaca Ramapo. U HBO dokumentarcu se prikazuje i slučaj izbijanja požara koji je uzrokovao da toksini pored zemlje završe i u vazduhu, a otrovna prašina završila je po kućama meštana i naročito se nataložila u njihovim tavanima, izazivajući tako, prema mišljenju lekara koji su ispitivali meštane, različita oboljenja. Gotovo svi stanovnici imali su neko od oboljenja, najviše je bilo obolelih i umrlih od kancera, a česti su bili i slučajevi dijabetesa i specifičnih kožnih oboljenja.

Najstrašnija činjenica je bila rečenica jednog od meštanina: „Ovde nema više starog stanovništva“. Svega nekoliko ljudi u zajednici koja je brojala nekoliko stotina meštana imalo je više od 65 godina. Tvrdili su da su ranije, pre odlaganja otpada, deca odrastala uz veoma stare banke i deke.

Nesreća počinje od najmlađih članova zajednice, koji su se igrali na deponiji, a u dokumentarcu se navodi da kompanija otrovni otpad nije odlagala na tri parcele koje je za to predvidela, već da ga bilo svuda, čak i po šumi. Neznajući za opasnost, meštani svedoče da im je bilo interesantno da od šarenog blata (mulj od boje) prave „pite“ koje bi potom sekli i jeli nakon čega bi nastajali problemi: krv iz nosa, očiju, rane na koži, a kasnije je zabeleženo da je gotovo svaka žena imala pobačaj, neke čak i nekoliko. Doktor svedoči da je stopa pobačaja inače visoka, ali da je u toj zajednici bila iznad proseka.

Savezna EPA (Agencija za zaštitu životne sredine) formirana je 1970. godine da bi „zaštitila javno zdravlje i životnu sredinu“. Godine 1980. Kongres je usvojio Zakon o sveobuhvatnom odgovoru na životnu sredinu, nadoknadi i odgovornosti koji je omogućio EPA da identifikuje, počisti, plati preko „Superfonda“ ili natera počinioce da očiste, toksična mesta i plate to čišćenje. Deponija rudnika Ringvud stavljena je na listu Superfonda prvi put 1983. i skinuta 1994. Čišćenje je finansirao Ford. Nekoliko puta, kako se navodi u dokumentarcu, EPA je završavala čišćenje tvrdeći da je sve očišćeno i da je mesto bezbedno za život. Međutim, EPA je Ringvuk vratila na listu Superfonda 2006. godine, uz napomenu da je završeno samo 20 odsto čišćenja. U dokumentarcu se navodi da je očišćeno 45.000 tona otpada a da je ispod zemlje ostalo tri puta više.

Samo u Nju Džersiju postoji više od 100 Superfund lokacija. U filmu se navodi da danas 74 miliona Amerikanaca živi u blizini toksičnih mesta Superfonda.

Godine 2005, Vaine Mann je predvodio grupu Ramapo u tužbi protiv Ford Motor Company koja je optužila kompaniju za namerno trovanje zemlje. Nedelju dana nakon što je podnesena grupna tužba 2008. godine, privreda je zbog finansijske krize bila u nokautu, a  Fordove akcije su drastično pale. Uz pretnju bankrota i dugotrajan, skup i komplikovan pravni proces koji je postavio sudija, Ramapo odustaje od tužbe i sklapa nagodbu, pri čemu je svaki tužilac u proseku dobio oko 8.000 dolara (manje od 12 miliona dolara ukupno), ali su se iznosi razlikovali u zavisnosti od oboljenja. Ugovori su bili stroga tajna i koliko je ko dobio je ostala nepoznanica.

Apsurd je u tome što je Fordov profit dostigao 2,7 milijardi dolara već naredne godine, a 2010. 6,6 milijardi dolara. Ali to niko nije znao krajem septembra 2008. kada su tužioci mislili da će možda firma otići u stečaj te da neće dobiti apsolutno ništa kao kompenzaciju za svu štetu.

Vejn Man, odvažni predvodnik tužilaca, kaže u filmu da bi, ako bi otrovao 10 dece, bio osuđen na smrt, a da korporacije mogu otrovati stotine i izvući se.

Kroz dokumentarac se provlači upornost advokata tužilaca da prikupe što više dokaza o posledicama zagađenja i uzročnoj vezi sa bolestima, što nije nimalo jednostavno dokazati, ali i sprezi vlasti i velikog biznisa, odbijanje Forda da prizna odgovornost pozivajući se da su u to vreme deponije bile u skladu sa dozvoljenom praksom.

Foto: HBO

You may also like