Home Novac Manje od 15 odsto fudbalera u Srbiji zaradi za pristojan život tokom karijere

Manje od 15 odsto fudbalera u Srbiji zaradi za pristojan život tokom karijere

by Vesna Lapčić

„Zabluda i nepravda kraljeva sahranjuju se zajedno sa njima, ali nepravda zakonodavaca traje iz naraštaja u naraštaj.” – švajcarski reformator obrazovanja, Johan Hajnrih Pestaloci

Resori Vlade Republike Srbije, naročito Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo privrede, Ministarstvo pravde, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja su najodgovornije ustanove državne uprave u obezbeđivanju mera da srpski fudbalski klubovi rade odgovorno i u skladu sa važećim pravnim aktima.

Delokrug Ministarstva omladine i sporta je da kroz pravno – formalno dobro definisan Zakon o sportu, uredi, planira, organizuje i realizuje sistem vrhunskog profesionalnog sporta – sistem klubova i sportskih organizacija preko kojih se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta, tj. u ovom konkretnom slučaju fudbala. Ministarstvo privrede je u obavezi da  uredi poslove koji se odnose na predlaganje mera i praćenje sprovođenja ekonomije sporta u cilju jačeg privrednog rasta, privatizaciju profesionalnih klubova, da koordiniše poslove u vezi sa procenom vrednosti kapitala, standardizaciju, tehničke propise, akreditaciju i stečaj profesionalnih klubova. Ministarstvo pravde treba da pripremi najbolje zakone i da iste i sprovodi iz oblasti krivičnog zakonodavstva, zakonodavstva o privrednim prestupima i prekršajima, i pripremi propise u oblasti borbe protiv korupcije u sportu. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja mora da štiti Ustav Republike Srbije (član 60. Ustava Republike Srbije, Pravo na rad), i odredbe Zakona o radu (odeljak 4. „Osnovna prava i obaveze“, pododeljak 4.1 „Prava zaposlenih“, član 12. – „zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu*, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti“. Svedoci smo baš da su radna prava profesionalnih fudbalera u Srbiji, naročito igrača profesionalnih klubova van Beograda, obezvređena i da  su često ostavljeni bez konkretnog zakonskog rešenja i odgovornosti pojedinaca koji su upravljali klubovima.

Skupština Fudbalskog saveza Srbije na sednici održanoj 27.08.2017. godine, usvojila je Statut Fudbalskog saveza Srbije. Član 2. stav 2. Statuta reguliše pravni status Fudbalskog saveza Srbije, i definiše ga kao „nacionalni granski sportski savez, koji je jedino nadležan da organizuje i uređuje fudbalski sport na teritoriji Republike Srbije“. U članu 13. stav 4. pomenutog statuta „fudbalski klubovi doprinose razvoju fudbala u Srbiji kroz ispunjavanje svojih pojedinačnih i zajedničkih ciljeva, kroz odgovarajuće izvršenje svojih prava i obaveza kao i kroz njihovo učešće u aktivnostima odgovarajućeg saveza i Fudbalskog saveza Srbije.“  Takođe, član 3. stav 2. Statuta Fudbalskog saveza Srbije – „Članstvo u sportskim organizacijama“ obavezuje Fudbalski savez Srbije da će kao član Međunarodne federacije fudbalskih asocijacija (FIFA) i Unije evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA) „poštovati statute, pravilnike, direktive i odluke FIFA – e i UEFA – e i etički kodeks FIFA – e“.

Ne želeći ovde da analiziram i neke druge članove Statuta Fudbalskog saveza Srbije, (90 članova), jasno je da Fudbalski savez Srbije ne stoji čvrsto iza svoje odgovornosti i da ne uvažava pravilnik FIFA o statusu i transferu igrača (poslednji revidiran, 01.03.2020), i ne sankcioniše profesionalne klubove i njihove rukovodioce koji ne poštuju odeljak 4. Fifinog pravilnika o statusu i transferu igrača – „Održavanje stabilnosti ugovora između profesionalnih igrača i klubova“, član 13. – „Poštovanje ugovora“.

Ustav Republike Srbije (član 97. stav 10. – „Nadležnost Republike Srbije“) proklamuje da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti sporta. Narodna skupština Republike Srbije na sednici 4. februara 2016. godine donela je Zakon o sportu. U odeljku 2. („Organizacije u oblasti sporta“) pododeljku 2.1 („Sportske organizacije“), člana 33. Zakona o sportu, kaže se da „radi obavljanja sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti sportska organizacija može se osnovati kao udruženje ili kao privredno društvo. Iako smo svesni da najuspešniji klubovi današnjice u svetu posluju kao profitne organizacije, neshvatljivo je da u srpskom poimanju ekonomije sporta i dalje ne postoji svest o potrebi privatnog kapitala u klupskom sportu, koji bi za cilj imalo povećanje ekonomske efikasnosti klubova, priliv svežeg kapitala, promena vlasničke strukture i stabilnost klubova. Princip komercijalizacije vrhunskog fudbala u Engleskoj može se videti još sa kraja 19. veka, gde su fudbalski klubovi nastali i registrovani kao profitne organizacije, a na osnovu Zakona o preduzetništvu. U to vreme Engleska (Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske) nije imala zakon o neprofitnim organizacijama. Kupoprodajna trgovina klubovima i menjanje vlasnika odvijala se na osnovu pojedinačnih i naručenih procena o vrednosti klubova od strane angažovanih specijalizovanih kompanija za procenu.

Održivost pozicije kluba zavisi od modela vlasništva kluba, ali samo postajanje kluba zavisi od kvalitetnog, časnog modela upravljanja klubom. Svedoci smo da ljudi koji upravljaju fudbalskim klubovima u Srbiji, žele moć, ali ne i odgovornost u izmirenju obaveza prema profesionalnim fudbalerima. Modeli i principi upravljanja, zasnivaju se po političko – birokratskom sistemu (data poziciona moć u jedinicama lokalne samouprave) ili kroz sistem pojedinih poslovnih ljudi, koji su sponzorstvo zamenili za vlasništvo nad klubovima. Institucionalni okvir organizovanja klubova funkcioniše kao sistem udruženja građana, odnosno kao neprofitan sektor. Međutim, preko različitih finansijskih transakcija, a posebno preko transfera sportista, novac je umesto u klubu završavao na privatnim računima. Te i takve upravljačke refleksije postoje i danas, nažalost postojaće i ubuduće sve dok ključni , a već pomenuti resori Vlade Republike Srbije, zajedno sa Fudbalskim savezom Srbije ne preduzmu odgovarajuće mere u uvođenju reda u srpski klupski fudbal.

Jedan od najcenjenijih svetskih stručnjaka iz oblasti ekonomije sporta, profesor Džerald Skuli (Gerald W. Scully, 13.06.1941. – 04.05.2009.) razradio je model izmerenja sportskog momentuma na osnovu učestalosti postizanja vrhunskih sportskih rezultata. Utemeljenje sportskog momentuma, po njemu, nalazi se u reputacionom kapitalu, odnosno u opštoj reputaciji klubova. Po mišljenju profesora Džeralda Skulija sport ima mogućnost da modelira i određuje efekte reputacije, upravo preko sportskog momentuma. Pod sportsko – fudbalskim momentumom podrazumeva „frekventnost sopstvenih visokih rezultata u životnom ciklusu klubova, ali i samih njihovih sportista, u mikro i makro periodima.“

U ekonomskim uslovima srpske privrede ne postoji pozitivan sportski momentum, i postoji čitav spektar negativnih pokazatelja, koji direktno utiču na profitabilnost klubova. Ti pokazatelji se odnose na nedovoljno razvijeno tržište sportskog kapitala, nizak kvalitet domaćeg takmičenja, nerazvijenost sportskog klupskog marketinga, nepostojanje utemeljenih televizijskih prava i konkurencije u sektoru TV medija, nezainteresovanost najšire javnosti za takva takmičenja, nepostojanje tržišta u prodaji ulaznica.

Postojanje jednog profesionalnog kluba karakteriše sportska, poslovna, i organizacijska uspešnost, učešće u raspodeli sportskih rezultata, stepen zadovoljenja potreba članova kluba, autentičnost organizacije kluba, organizaciona kultura. Menadžment upravljanja u srpskom klupskom fudbalu nije zasnovan na teorijskim principima i funkcijama predviđanja, planiranja, organizovanja, razvoja ljudskih resursa, rukovođenja i kontrole.

Upravo zbog manjkavosti sveukupnih pravnih normi, manjak odgovornosti, manjak ljudskog i korektnog poslovnog ponašanja, valjanosti i disciplinovanosti, velike žrtve srpskog klupskog fudbala predstavljaju profesionalni fudbaleri i sami konzumenti fudbalske igre, koji bi svakako bili srećniji da vide visok nivo čestitosti i zdrave takmičarske konkurencije u srpskom klupskom fudbalu.

Uprkos raširenoj percepciji elitnog svetskog i evropskog fudbala kao egalitarne društvene profesije, jasno je da u današnjem fudbalu ne postoji taj princip jednakosti, i da socioekonomski parametri pokazuju da manje od 15% igrača u Srbiji tokom karijere zaradi za pristojan život. Profesionalni sport jedna je od retkih industrija u kojoj nekoga možete nazvati veteranom već do 27. godine života. Biti profesionalan fudbaler za razliku od drugih profesija, uključuje maksimalne fizičke zahteve, i pred profesionalnog fudbalera se postavljaju visoki kriterijumi, a klupske sezone često traju od devet do deset meseci.

Telo i um fudbalera pod konstantnim pritiskom

Glavnu ulogu u samom radu profesionalnog fudbalera ima ljudsko telo. Ljudsko telo sastoji se od 100 biliona  ćelija i od glave, vrata, torza, ruku i nogu. A opet oni se sastoje od organa i različitih tkiva. Kosti i mišići čoveku omogućuju kretanje. Glavni deo čovekovog kostura čini kičma, koja povezuje kosti udova, glave i trupa. Tehniku kretanja bez lopte u fudbalu čine  hodanje, trčanje, zaustavljanje, okreti i skokovi. Kod skoka fudbaler učestvuje u četri faze – zalet, odksok, let i doskok. Rezultati analize takmičarske aktivnosti profesionalnih fudbalera pokazali su da je odnos u primeni dve tehnike odskoka, 60% prema 40% u korist odskoka sa jedne noge. Ne želeći da analiziram ozbiljne povrede mišićno – skeletnog sistema u profesionalnom fudbalu, jasno vam je da samo jedan pogrešan doskok kod fudbalera može prouzrokovati trajnu povredu zglobnog mišića (muscle articular) koja bi ga onemogućila da se dalje bavi pozivom profesionalnog fudbalera.

Sa početka teksta naveo sam određene resore Vlade Republike Srbije koji su najodgovorniji za organizaciju srpskog klubskog fudbala, ali empirijskim istraživanjem profesionalnih fudbalera se često bavi i Ministarstvo zdravlja, Katedra za medicinu sporta, Zavodi za sport i medicinu sporta, stručnjaci u oblasti psihologije sporta. Naučna istraživanja kažu da su fudbaleri tokom karijere izloženi intenzivnim mentalnim zahtevima i to može povećati njihovu podložnost određenim problemima mentalnog zdravlja. Pritisci uključuju uobičajeni stres na poslu vezan za radno mesto, članstvo u timu, nastojanje da ispune pojedinačne i organizacione ciljeve. Postoje i dodatni pritisci povezani sa ponašanjem odgovornih u klubu koji ne ispunjavaju unapred dogovorene obaveze predviđene Zakonom o radu.

Fudbaleri su u opasnosti od traumatičnih povreda mozga ukoliko dožive povrede glave ili potres mozga. Potres mozga može rezultirati depresijom, umorom, razdražljivošću, zbunjenošću i opštim poremećajima raspoloženja. To može biti rezultat dva igrača koji udaraju glavom jedan drugog (što je vrlo česta situacija u samoj igri), igrač koji snažno udara glavom kada udara o zemlju. Traumatične povrede mozga su faktor rizika za hroničnu depresiju. Takođe predstavlja potencijalni faktor rizika za neurodegenerativne poremećaje dementnog oštećenja poput blage kognitivne insuficijencije, Alchajmerove bolesti i Parkinsona. Takođe, studija Međunarodne federacije udruženja fudbalskih profesionalaca (FIFpro) takođe je otkrila da sadašnji profesionalni fudbaleri koji su tokom karijere zadobili tri ili više teških povreda imaju dva do gotovo četiri puta veću verovatnoću da prijave probleme mentalnog zdravlja od profesionalnih fudbalera koji nisu pretrpeli teške povrede.

Naučne studije pokazaju da elitni profesionalni fudbaleri imaju viši nivo depresije od opšte populacije, da poziv profesionalnog fudbalera nije ni malo lak, a ponajmanje je lak u srpskim privrednim i ekonomskim uslovima.

Predmet analize određenih kompleksnih tema, naročito privatizacija sportskih profesionalnih klubova, model i menadžment upravljanja profesionalnim fudbaskim klubovima, regulisanje krivičnog zakonodavstva u oblasti sporta, uloga Fudbalskog saveza Srbije, radna i sindikalna prava profesionalnih fudbalera, naučna i medicinska istraživanja u oblasti sporta mogu biti predmet posebnih udžbenika, monografija, i ovaj skromni tekst nema taj prostor da ide u širinu istraživanja koja mogu biti predmet izučavanja na visokoškolskim ustanovama. Tekst ima za cilj da ukaže na univerzalne vrednosti i poštovanje Ustavom zagarantovanih prava, koja se moraju garantovati svakom profesionalnom fudbaleru u Srbiji – na dostojanstven i slobodan razvoj ličnosti, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, zabranu prinudnog rada, pravo na slobodu udruživanja, pravo na imovinu, pravo na rad, pravo na štrajk i druga Ustavom Republike Srbije garantovana prava.

Parafrazirajući švajcarskog pedagoga i reformatora obrazovanja Johana Hajnriha Pestalocija – „Zemlja je raj, ako se traži mir, čini pravo i želi malo“, mišljenja sam da bi profesionalan fudbaler u Srbiji, bez obzira na sve manjkavosti, isti doživljavao kao raj, želeći malo, ali da se čini pravo. Pravda ne sme da postoji samo u literaturi. Pravo ne sme da bude u rukama onih koji imaju određenu političku moć, bez ikakvog osećaja za pravdu.

Autor: Vladimir N. Lapčić

You may also like