Da li vanredno stanje u skoro čitavom svetu – koje podrazumeva manje kretanja – zaista doprinosi oporavku klime na planeti, ili je „pojava riba u venecijanskim kanalima“ ipak samo neznatno poboljšanje u odnosu na ono što je planeti neophodno? Da li su klimatske promene i dalje veći rizik od pandemije?
Odgovore smo potražili od dr Vladimira Đurđevića, klimatologa iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
– Promene do kojih je dovelo vanredno stanje zbog pandemije, a koje su vidljive, rezultat su smanjenja azotovih oksida, koji nisu toliko značajni za problematiku klimatskih promena kad je reč o oporavku životne sredine. Ključ bi bio u smanjenju ugljen dioksida: zaista, smanjenje saobraćaja doprineće tom smanjenju, a procenjuje se da će smanjenje ukupne emisije ugljen dioksida na globalnom nivou po okončanju pandemije biti oko pet odsto. Slična smanjenja videli smo recimo 2008. godine kad je proglašena svetska ekonomska kriza, i pred kraj Drugog svetskog rata. Ovo će ipak biti samo „treptaj oka“ u ukupnim klimatskim promenama jer ćemo se verovatno uskoro vratiti na staro, pa pandemija neće značajno doprineti tome da se problem klimatskih promena umanji.
– Većina ugljen dioksida koji dolazi u atmosferu je iz industrije, iz termoenergetskih postrojenja za proizvodnju električne energije. U svetu se oko 70-80 odsto struje proizvodi iz fosilnih goriva, a svake godine emituje se više ugljen dioksida nego prethodne. Jedino rešenje je da se način proizvodnje električne energije promeni. Nije poenta u tome da ljudi prestanu da koriste električnu energiju, niti da menjaju svoje navike, nego da se sa fosilnih goriva pređe na obnovljive izvore.
– Postoji paralela između pandemije i klimatskih promena, kad je reč o uticaju na čovečanstvo, i to mnogi stručnjaci potvrđuju. I jedan i drugi rizik mogu izazvati neku vrstu globalnog kolapsa, gde bi dugogodišnje navike i ponašanja ljudi bile dovedene u pitanje, uključujući i globalno finansijsko tržište. Zasad još ne možemo da sagledamo moguće posledice pandemije jer još nije završena, a moguće je da će doći do još jednog i to jačeg talasa što bi izazvalo dodatnu nervozu privrede. Klimatske promene takođe nose određene pretnje ali su usporenije: do njih neće doći tokom godinu ili dve, ali dugoročno – u periodu od 30 ili 40 godina, doneće veće probleme nego što to sada čini pandemijska kriza. Takođe, klimatske promene ne mogu da se vrate na staro. U slučaju pandemije, mi ćemo vremenom doći do zajedničkog imuniteta a posle toga ćemo nastaviti da se ponašamo kao i pre pandemije; u slučaju klimatskih promena, procesi koji bi pomogli da se nešto vrati u pređašnje stanje trajali bi stotinama godina. Ali zato imamo veći vremenski prostor za akciju, i treba pametno da ga iskoristimo.
– Bilo bi lepo kad bismo mogli nešto iz ovoga da naučimo, pogotovu na temu međunarodne saradnje i solidarnosti na globalnom nivou. Države planiraju da ulože velika sredstva da bi ponovo pokrenule proizvodnju. Bilo bi dobro da to bude „ekološki pametno“ urađeno, da se favorizuju neke tehnologije koje su manje agresivne po životnu sredinu. Možda je sada vreme da se da šansa cirkularnim i zelenim ekonomijama.
Tekst preuzet sa: http://sveoosiguranju.rs/pandemija-i-klimatske-promene-ko-je-jaci/