U srpskom bankarskom sistemu 60 odsto depozita je osigurano, pri čemu je 99% odsto fizičkih lica u celosti pokriveno sistemom osiguranja depozita, što znači da neznatan broj građana ima depozite iznad 50.000 evra. Ukupni osigurani depoziti iznose 25,3 milijarde evra, rečeno je na okruglom stolu „Sistem osiguranja depozita kao faktor stabilnosti finansijskog sistema“ u organizaciji Agencije za osiguranje depozita.
Hasan Hanić, predsednik Beogradske bankarske akademije i predsednik UO Agencije za osiguranje depozita je rekao da je pored svih nepovoljnih ekonomskih uticaja, sa izuzetkom drugog kvartala ove godine, neprekidno zabeležen rast depozita što je dobar signal i znači da građani imaju poverenje u bankarski sistem. „Nadam se da će usmeravanje štednje ka poslovnim bankama biti još izraženije“, istakao je on i dodao da 90 odsto čine depoziti u evrima, ali očekuje da će se dinarizacija nastaviti.
On je istakao da se pojavljuje primetna komponentna depozita izraženih u rubljama. Ukupni depoziti su povećani od početka godine za 360 miliona evra.
Porast referentne kamatne stope FED-a, ECB-a i Narodne banke Srbije poskupljuje novac i korišćenje te poluge dovodi do usporavanja ekonomskog rasta, dodao je Hanić.
Ukupna štednja prema poslednje raspoloživim podacima iznosi 14,3 milijardi evra. Za 10 godina dinarska štednja je povećana pet puta i iznosi 88 milijardi dinara po poslednje dostupnim podacima. Devizna štednja je povećana 70 odsto u posmatranom periodu.
Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije je rekao da inflacija brzo poraste i dođe do nivoa kada postane „dosadna kao stenica“ što znači da neće brzo da ode. „Uloga bankarskog sektora jeste da se pomogne da se dođe do targetiranih iznosa tri odsto, plus/minus 1,5. Očekujem da bi zaustavljanje inflacije moglo da bude sledeće godine kada bi mogla da bude između pet do sedam odsto, a da se u 2024. vrati u pomenute predviđene okvire“, rekao je Vasić.
On je takođe istakao značaj sistema osiguranja depozita za rast štednje građana.
„Banke su stabilne, adekvatno kapitalizovane i uz dobar sistem osiguranja depozita jasno je da predstavljaju pouzdanog partnera svojim klijentima“, rekao je Vasić.
Dr Duško Bodroža, naučni saradnik u Institutu ekonomskih nauka je rekao da su jedan od izraženih globalnih trendova akvizicije i medžovanja koje su pod snažnim uticajem globalizacije svetskog tržišta i finansijskih i informacionih inovacija. Inače, u prethodnih 30 godina bankarski sektor dominira po spajanjima i preuzimanjima.
„Što se tiče Srbije, osam banaka učestvuje sa 79 odsto u aktivi, a pet banaka učestvuje sa više 80 odsto u raspodeli dobiti što govori da će se trend konsolidacije nastaviti. Velika konkurencija zahteva velika ulaganja za razvoj usluga i proizvoda, a to male banke ne mogu da isprate. Osim toga, velike grupacije su odlučile da se povuku sa našeg tržišta jer im nije bilo više atraktivno“, objasnio je Bodroža koji faktori najviše utiču na konsolidaciju tržišta.
Prinos na kapital (ROI) u Srbiji je prošle godine iznosio 6,3 odsto što je značajno niže od zemalja iz okruženja. Po broju filijala na 100.000 stanovnika Srbija takođe značajno odstupa od zemalja regiona i tu možemo da očekujemo dalju konsolidaciju, dodao je on.
„Prihodi banaka sa rastom kamata će takođe rasti, ali će se smanjiti kreditna aktivnost zbog cene kredita, a može se očekivati i rast nenaplativih kredita (NPL)“, rekao je on.
Da podsetimo, u slučaju stečaja neke od banaka klijenti bi u roku od sedam radnih dana dobili svoju ušteđevinu u iznosu do 50.000 evra. Čak i da u Fondu za osiguranje depozita nema sredstava država je garant te ne postoji scenario u kom klijenti ne bi bili isplaćeni. Po ovom sistemu se osiguravaju depoziti fizičkih lica, mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.