Ako vam neko kaže da razmišlja o starosti, verovatno ćete pomisliti: „Ima vremena za to!“
I to je glavni problem. Svi mislimo da je penzija daleko, dok ne postane sutra. A onda shvatimo da je najvažniji deo života onaj u kojem nemamo šefa, ali imamo sve što nam je potrebno.
Tu na scenu stupa dobrovoljni penzijski fond (DPF) — alat koji vam omogućava da sami sebi budete poslodavac u starosti.
Da li su DPF-ovi zaista najsigurniji model štednje?
Penzijske fondove u Srbiji nadgleda Narodna banka Srbije (NBS) — strogo, redovno i potpuno. To znači da novac ne može nestati u nekoj magli lošeg upravljanja.
Ako bi se pravio rang po sigurnosti, penzijski fondovi spadaju u red najsigurnijih oblika ulaganja.
Dakle, DPF nije najprofitabilniji, ali jeste jedan od najpouzdanijih načina da novac zaista čeka vas — a ne vi njega.
Kako funkcionišu i kolike su uplate?
Procedura je jednostavna: otvara se račun u izabranom fondu i uplaćuje kada i koliko se može.
Naravno, što su uplate duže, veće i redovnije – to će i penzija biti izdašnija.
- Minimalna uplata: najčešće već od 1.000 dinara mesečno.
- Maksimalna uplata: formalno nema ograničenja, ali reper je često maksimalni mesečni neoporezivi iznos, trenutno nešto ispod 8.500 dinara.
- Početak uplata: preporučljivo je što ranije – za neke članove roditelji uplaćuju još od rođenja, ali prirodno je početi sa prvim zaposlenjem.
- Gornja granica: 70 godina, mada se uplata obično vezuje za odlazak u penziju, iako to nije obavezno.
Fond prikupljena sredstva ulaže u sigurne instrumente – državne obveznice, depozite, akcije stabilnih kompanija – i time ih postepeno uvećava.
Kada je najbolje početi?
Odgovor je jednostavan: jučе.
Što ranije počnete, više koristite moć složene kamate – novac zarađuje novac, pa i on zarađuje novac… i tako sve dok traje članstvo u fondu.
Ako neko uplaćuje 2.000 dinara mesečno od 25. godine, do 65. može akumulirati višestruko više nego neko ko počne deset godina kasnije – iako izdvajaju isti iznos.
U Srbiji se uplate obavljaju u dinarima, ali sredstva mogu biti plasirana i u dinarskim i u deviznim (evro) instrumentima, u zavisnosti od investicione politike fonda.
U praksi, mnogi biraju kombinaciju – deo u dinarima, deo u evrima.
Koliki je očekivani prinos i šta to znači za korisnika?
Prosečan godišnji prinos DPF-ova u Srbiji u poslednjih desetak godina kreće se oko 4–6% godišnje. Možda to ne zvuči spektakularno, ali uz dug period ulaganja postaje ozbiljan iznos.
Na primer, redovnim uplatama od 3.000 dinara mesečno, uz prosečan prinos od 5%, može se za 30 godina akumulirati više od dva miliona dinara.
DPF ne obećava brzu zaradu, već mirnu glavu i dostojanstvenu starost.
Kako se novac isplaćuje?
Kada član navrši 58 godina, može započeti isplate.
Tri su osnovne opcije:
- Jednokratno – deo ili ceo iznos se podiže odjednom.
- Periodično – određuje se iznos i dinamika isplate.
- Doživotno – sredstva se isplaćuju do kraja života.
Važno je da ni tokom uplata ni tokom isplata nema poreza ni dodatnih troškova. Sav akumulirani iznos ostaje članu.
Kako DPF zarađuje i ostvaruje prinose — gde ide „naš“ novac i ko donosi odluke?
Novac koji članovi uplaćuju u dobrovoljni penzijski fond (DPF) ne stoji neiskorišćen – on se ulaganjima u različite finansijske instrumente uvećava kroz vreme. Cilj fonda je da, uz kontrolisani nivo rizika, ostvari stabilan prinos i time poveća ukupnu vrednost imovine članova.
Gde se ulaže?
Sredstva se najčešće ulažu u:
- državne obveznice Republike Srbije (niskorizične i stabilne),
- akcije domaćih i stranih kompanija,
- investicione fondove (koji dalje sami ulažu u raznovrsne instrumente),
- korporativne obveznice i depozite kod banaka,
- u nekim slučajevima i u nekretnine ili ulaganja povezana sa nekretninskim tržištem, ukoliko je to predviđeno politikom ulaganja.
Tačna struktura ulaganja zavisi od investicione politike fonda, koja mora biti jasno definisana i odobrena od strane nadležnog regulatora.
Ko donosi odluke o ulaganjima?
Odluke donosi profesionalni tim za upravljanje investicijama u okviru Društva za upravljanje fondom. Takav tim mora ispuniti sledeće – bar jedan portfolio menadžer sa licencom koju izdaje Komisija za hartije od vrednosti (KHOV), i najmanje polovina članova uprave mora imati minimum tri godine iskustva stečenog u obavljanju poslova složenih finansijsko-ekonomskih poslova u vezi sa hartijama od vrednosti u zemlji ili inostranstvu. Fond je stalno pod nadzorom Narodne banke Srbije (NBS), kao regulatora koji prati usklađenost poslovanja i zaštitu interesa članova.
Zašto se o ulaganju u DPF ne priča više?
Zato što većina ljudi ne voli da razmišlja o budućnosti dok nema dovoljno vremena, energije ni sredstava ni za sadašnjost.
Ali upravo zato bi trebalo početi – jer male, redovne odluke danas stvaraju sigurnost sutra.
Dobrovoljni penzijski fond nije priča o starosti, već o slobodi.
O mogućnosti da jednog dana kažete: „Ne moram da radim. Hoću da radim.“
A to nema cenu.
Iz izdanja BeRiskProtected platforme „Finansijsko zdravlje“.