Srpski startap, Things Solver, koji nudi rešenja bazirana na veštačkoj inteligenciji (AI), odnedavno je postao deo ASEE Grupe. Uz veliki podsticaj razvoju srpske IT scene, ova akvizicija deo je i novih trendova u razvoju proizvoda kojima pogoduje saradnja velikih i malih preduzeća. Podaci govore, takođe, u prilog veštačke inteligencije. U 2020. godini zabeležen je rast od 154 odsto u prodaji AI rešenja, pa je AI tržište već sada doseglo vrtoglavih 22,6 milijardi dolara. Na primer, kompanija Netflix je pomoću veštačke inteligencije, korišćenjem sistema preporučivanja baziranog na mašinskom učenju uštedela čak milijardu dolara.
Razgovaramo sa Darkom Marjanovićem, generalnim direktorom Things Solver-a o razvoju, značaju veštačke inteligencije za finansijski sektor i razvoju domaće AI zajednice.
Kompanija osnovana je pre samo pet godina. Jeste li očekivali ovakav razvoj događaja i kad gledate na vaše poslovanje do sad, šta je bilo presudno da se odlučite za pridruživanje?
Veštačka inteligencija (ili Artificial Intelligence – AI) termin je koji se već dugo spominje u svim sferama života – od filmova o robotima, preko strahova o ukidanju radnih mesta zbog AI, pa sve do onog što takva tehnologija uistinu i jeste, a to je razvoj rešenja ili softvera koji imaju sposobnost da uče i „misle“ na sličan način kako i čovek upotrebljava sopstvenu inteligenciju. Veštačka inteligencija u poslovnoj sferi je danas veoma aktuelna, jer je kao tehnologija spremna i prisutna, a korišćenje i „pametna“ analiza velike količine podataka donosi brze i merljive koristi u mnogim industrijama, kao što su npr. bankarstvo, e trgovina, telekomunikacije i slično.
Kako to AI može da pomogne bankama i drugim finansijskim institucijama? Ima li ona uticaj i na opise poslova i broj radnih mesta?
Veštačka inteligencija u bankarskom sektoru ima brojne primene – od personalizovanja usluge za korisnika, preko inteligentnih chat botova, koji su klijentima na raspolaganju u bilo koje doba, pa sve do primene rešenja za donošenje boljih poslovnih odluka, zasnovanih na podacima. U tom poslovnom delu, AI ima svoje mesto u sistemima za kontrolu pranja novca i sprečavanju prevara, gde mnogo bolje prepoznaju sumnjive transakcije i time oslobađaju mnogo vremena zaposlenima, koji onda umesto da rade repetitivan posao svoje talente usmeravaju na rešavanje važnijih pitanja. Isto tako, primena ovih tehnologija značajno povećava konverziju, tj. kupovinu usluga na onlajn kanalima, jer se bolje analiziraju klijentove potrebe. Marketinške kampanje su takođe uspešnije jer su bazirane na tačnim podacima i segmentacijama klijenata, pa ne nude svima sve, zatrpavajući klijente nerelevantnim ponudama. Smanjuje se i broj prelazaka u drugu banku, jer sistem prepoznaje rizične klijente i upozorava da se nešto treba menjati da budu zadovoljniji. Primena je mnogo, i usmerene su na veću efikasnost i efektivnost poslovnih procesa, i u krajnjoj instanci pružanje bolje usluge krajnjem korisniku.
Kako ocenjujete AI zajednicu i nivo znanja o toj tehnologiji na domaćem tržištu?
Ovakav tip inovacija, koji ne zahteva velika ulaganja već počiva na znanju i kreativnosti pojedinaca, idealan je segment privrede gde možemo napraviti veliki iskorak. U svom radu, ponekad sam bio iznenađen kako domaće kompanije bolje i brže usvajaju nove tehnologije nego neke mnogo bogatije na zapadnom tržištu. Mislim da možemo držati korak sa svetskim trendovima, a to dokazuju i naši strani projekti, ali i činjenica da velike kompanije kod nas ne traže dobavljače van granica, nego rade sa nama. U ovih kratkih pet godina, prošli smo od faze da smo morali mnogo da objašnjavamo šta nudimo, do toga da klijenti traže nas. Kao tim koji posluje u Srbiji, važan nam je i društveni aspekt i širenje znanja, pa smo aktivni u upoznavanju šire zajednice sa osnovama veštačke inteligencije. Kroz zajednice Data Science Srbija i AI Srbija okupljamo data entuzijaste i razmenjujemo iskustva kako bi što veći broj stručnjaka napredovalo u ovom polju.