Odsustvo rasta u spoju sa visokim stopama inflacije širom Centralne i Istočne Evrope ukazuje na scenario stagflacije u regionu. Međutim, predviđa se tek neznatno povećanje stopa nezaposlenosti.
Veliko smanjenje prognoziranog rasta za 2023. godinu
Predviđa se primetno usporavanje rasta ekonomija u CIE, s prosečnom godišnjom stopom rasta na nivou od 0,7%. Trenutno Erste Grupa predviđa smanjenje BDP-a za celu godinu jedino u Češkoj (-0,5%). Mađarska i Poljska verovatno će stagnirati, dok se očekuje da će druge zemlje u regionu 2023. godine zabeležiti rast između 1% i 2%. Više zemalja u CIE verovatno je skliznulo u tehničku recesiju već u trećem kvartalu 2022. godine, na šta ukazuju negativne preliminarne procene međukvartalnog BDP-a. Tim zemljama mogle bi se pridružiti i druge na prelazu između 2022. i 2023. godine, budući da vodeći indikatori kao što je Pokazatelj ekonomskog sentimenta ukazuju na osnovnu slabost kako industrijskog tako i uslužnog sektora. Globalna prognoza koja se pogoršava i slaba spoljna tražnja smanjuju izglede za oporavak.
Postoje naznake koje ukazuju na to da je inflacija možda pred prekretnicom, ali će ostati povišena tokom cele 2023. godine. Kretanje eksternih faktora trebalo bi da utiče na smanjenje inflacije u narednim kvartalima, budući da su se cene nafte i hrane smanjile na globalnim tržištima. Takođe, poremećaji u globalnim lancima nabavke primetno su ublaženi, što je praćeno opadanjem proizvođačkih cena. Međutim, stopa inflacije trebalo bi da počne da primetnije pada tek u drugoj polovini 2023. godine, a pre nego što se to bude dogodilo, ostaće dvocifrena u većini zemalja, te će prosek u CIE za 2023. godinu iznositi 11,6%. Povratak ka inflatornim ciljevima počeće tek tokom 2024. godine.
Tržište rada i dalje otporno na usporavanje ekonomskog rasta
Dosad nije primećeno mnogo znakova pogoršanja situacije na tržištu rada, uprkos usporavanju ekonomskog rasta. To je protivno očekivanjima građana. Sudeći prema Indikatoru ekonomskog sentimenta, sve veći procenat ispitanika očekuje da će se stopa nezaposlenosti povećati tokom narednih 12 meseci. Budući da je na tržištu već neko vreme veća tražnja od ponude, očekujemo da će stope nezaposlenosti zabeležiti neznatno povećanje sledeće godine. Međutim, rast zaposlenosti u Evropskoj uniji usporava od početka godine i iznosio je 1,5% u trećem kvartalu u odnosu na isti period prethodne godine, što je dvaput sporiji rast od onoga koji je zabeležen na početku godine.
Zanimljivo je posmatrati i radnu snagu kao faktor koji ograničava proizvodnju u regionu CIE. Na osnovu podataka iz istraživanja Evropske komisije, ovaj faktor je na najvišem nivou upravo u tom regionu. Premda se ocena razlikuje od zemlje do zemlje, a tokom godine se najviše povećala u Hrvatskoj, čini se da ograničena ponuda radne snage i dalje predstavlja problem. U industrijskom sektoru, ocena radne snage kao faktora koji ograničava proizvodnju bila je relativno visoka tokom protekle godine, a ipak, primetno ispod vrhunca iz 2018. godine. Štaviše, u više zemalja taj odnos se neznatno smanjio u četvrtom kvartalu 2022. godine. Premda su se, na osnovu pomenutog istraživanja, pogoršala očekivanja firmi u pogledu zapošljavanja u predstojećim mesecima, ograničena ponuda radne snage trebalo bi da bude faktor koji će obuzdati otpuštanja većih razmera.
Inflacija pred prekretnicom
Stope inflacije su nastavile da rastu, te su premašile 15% u polovini zemalja u regionu CIE. Međutim, postoje naznake koje ukazuju na to da je inflacija možda pred prekretnicom. Kretanje eksternih faktora trebalo bi da utiče na usporavanje inflacije u narednim kvartalima. Cene nafte i hrane smanjile su se na globalnim tržištima. Kretanje Indeksa cena hrane ukazuje na negativan doprinos cena hrane već na početku sledeće godine. Poremećaji u globalnim lancima nabavke primetno su ublaženi, uz opadanje proizvođačkih cena. Međutim, stopa inflacije trebalo bi da počne da primetnije pada tek u drugoj polovini 2023. godine, a pre nego što se to bude dogodilo, ostaće dvocifrena u većini zemalja, te će prosek u CIE za 2023. godinu iznositi 11,6%. Povratak ka inflatornim ciljevima počeće tek tokom 2024. godine.
Srbija | Makroekonomska prognoza
- Strah da će doći do usporavanja ekonomskog rasta postao realnost
- NBS održava dinamiku zatezanja monetarne politike
- Rebalans budžeta zbog potencijalnih obaveza
Sekundarni efekti rata u Ukrajini počeli su da utiču i na ekonomski rast. Nakon solidnog ekonomskog rasta u prvoj polovini 2022. godine, tempo ekspanzije se znatno usporio tokom leta. Predviđa se da će usporavanje rasta trajati tokom prve polovine 2023. godine. S obzirom na efekte inflacije u celoj ekonomiji, smanjuju se realni raspoloživi budžeti i privrede i domaćinstava. Zbog usporavanja rasta na ključnim izvoznim tržištima i velikih potreba za uvozom zbog energetske krize, predviđa se da će se neto eksterni efekti negativno odraziti na rast tokom perioda obuhvaćenog prognozom. Stoga su analitičari Erste Grupe nedavno snizili svoju procenu rasta BDP-a za finansijsku godinu 2022. za 1,2pp na 2,3% u odnosu na prethodnu godinu, dok je prognoza rasta za sledeću godinu smanjena za 1,4pp na 1,6%. Rast bi trebalo da se 2024. godine ponovo približi nivou pre krize (3,8% u odnosu na prethodnu godinu) kako inflacija bude usporavala.
Podaci za oktobar pokazali su dalje ubrzavanje inflacije. U poređenju s prethodnim mesecom, cene su bile više za 1,9%, što je rezultiralo rastom od 15% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Kada se posmatra struktura, cene hrane i komunalnih usluga i dalje imaju najveći uticaj, premda su bazni pritisci vidljiviji u novijim statističkim podacima. Kao odgovor na rastuće inflatorne pritiske, NBS je nastavila sa zatezanjem monetarne politike, te je u novembru podigla referentnu stopu na 4,5%, a u decembru dodatno na 5%. Veliki transferi kapitala državnim preduzećima u sektoru energetike znače da se fiskalna konsolidacija odlaže, verovatno za 2024. godinu. Na strani finansiranja, Srbija će se oslanjati na MFI i druge bilateralne kreditne sporazume umesto još jedne emisije evroobveznica, pri čemu će novi stendbaj aranžman s MMF-om igrati ulogu sidra politike u srednjeročnom periodu.
Strah da će doći do usporavanja ekonomskog rasta postao realnost
Realni BDP za treći kvartal 2022. godine zabeležio je porast od 1% u odnosu na isti period prethodne godine. Kada se posmatra kvartalna dinamika, rast se usporio, budući da desezonirani BDP beleži pad za 0,7%. U pogledu strukture, bilo je dosta iznenađenja, budući da je neto eksterna tražnja dala najveći doprinos rastu. Izvoz je porastao za 14,9% u odnosu na isti kvartal prethodne godine, verovatno zahvaljujući dobrim rezultatima na strani usluga, dok se rast uvoza usporio na 7,8% u istom periodu, s pozitivnim doprinosom od 3,3pp. Potrošnja domaćinstava opala je na 2,2% u odnosu na isti kvartal prethodne godine, čime je ukupna brojka porasla za dodatnih 2,2pp. Javna potrošnja je neočekivano zabeležila pad od 4,5% u istom periodu, čime je umanjen rast, dok su investicije opale prvi put od četvrtog kvartala 2020. godine (-2,2% u odnosu na isti period prethodne godine) potvrđujući slabljenje poslovnog okruženja.
Usporavanje rasta deluje neizbežno, barem kratkoročno gledano. Stručnjaci Erste Grupe očekuju međukvartalnu stagnaciju u četvrtom kvartalu 2022. i blago usporavanje aktivnosti u prvom kvartalu 2023. godine, zbog predviđenog pada BDP-a evrozone u četvrtom kvartalu, uticaja uporne inflacije i pogoršanja poverenja. Predviđa se da će privatna potrošnja zadržati ključnu pozitivnu ulogu, premda se očekuje njeno usporavanje. Takođe se predviđa i određeno ubrzanje investicija, budući da su SDI i dalje snažne, ali bi zalihe mogle da umanje rast zbog baznog efekta. Na eksternoj strani, debalansi bi trebalo da se smanje sledeće godine, mada uz kontinuirane deficite. Stoga su analitičari Erste Grupe nedavno smanjili svoju procenu rasta BDP-a za finansijsku godinu 2022. na 2,3% u odnosu na prethodnu godinu, dok je prognoza rasta za sledeću godinu smanjena na 1,6% u odnosu na ovu godinu.
Očekuje se usporavanje inflacije, ali i ostanak na rekordnom nivou
Podaci za oktobar pokazali su dalje ubrzanje inflacije, koje je rezultiralo rastom od 15% u odnosu na isti period prethodne godine. Premda je ranija inflacija bila uglavnom podstaknuta rastom cena hrane i energenata, na baznu inflaciju se odnosilo oko 60% ukupne inflacije u trećem kvartalu. Još uvek očekujemo da će inflacija dostići vrhunac u četvrtom kvartalu 2022. godine, ali i da će tokom dužeg perioda ostati na rekordnom nivou. U proseku, stručnjaci Erste Grupe očekuju da će inflacija sledeće godine tek neznatno opasti, sa 11,8% g/g ove godine na 9,5% g/g sledeće godine, pre nego što se 2024. godine bude vratila u ciljni koridor (4,3% g/g).
NBS održava dinamiku zatezanja monetarne politike
Očigledno pitanje koje se javlja jeste šta ubrzanje u oktobru znači za perspektivu monetarne politike. Očekuje se da će inflacija dostići vrhunac u četvrtom kvartalu 2022. godine, ali i da će ostati tokom dužeg perioda na rekordnom nivou. Stoga se predviđa da će NBS povećati referentnu stopu na 5% na sledećem sastanku, pre nego što je bude povećala još jednom za 50bp na 5,5% u prvom kvartalu 2023. godine, a zatim ostavila referentnu stopu na tom nivou tokom cele sledeće godine, pre relaksacije monetarne politike 2024. godine kako se inflacija bude vraćala u ciljni koridor. Još veći ili dugotrajniji porast inflacije, na istom ili višem nivou nego u oktobru, mogao bi da dovede do dodatnih povećanja referentne stope.