Stezanje kaiša će i u ovoj krzi koja se najavljuje biti neminovno, a prvi stradalnici u takvim okolnostima su obično investicije. Privrednici su već oprezni, posebno kada je reč o kupovini novih mašina i opreme, te dobro vagaju da li da servisiraju postojeće ili da ulože u nove. Sve zavisi, prema rečima naših sagovornika, od „matematike“ odnosno šta se više isplati.
Gordana Đurđević, vlasnica firme Slovo, kaže da je nekada kod svih poslovnih odluka važilo „dva puta meri jednom seci“, ali je sada došlo vreme da se „tri puta meri, a jednom seče“.
„Mi smo i ranije radili analizu da li nam se više isplati da servisiramo mašine ili kupimo nove, ali sada smo još detaljniji u tim kalkulacijama. Nismo odustali od investicija, ali smo oprezniji. Jednom nam se desilo da smo pokušavali da popravimo staru mašinu i kada smo podvukli crtu ispostavilo se da je bolje da smo kupili novu. Zato kažem, nema univerzalnih pravila, zavisi od same mašine, kvara, da li uz popravku može da izdrži da radi i treću smenu “, objašnjava Đurđević.
Majstore, popravi mi to
Iskusni serviseri kažu da su srpski privrednici pomalo i specifičnog mentaliteta te da popravljamo sve što ima šanse da se popravi. Kao što kaže štos: samo u Srbiji važi da je bolje kupiti polovni od novog automobila.
„Polovna oprema je dosta zastupljena na tržištu, možda čak i više od 50 odsto, dok se nova uglavnom kupuje uz pomoć državnih subvencija i povoljnih kredita iz različitih fondova. Ukoliko bude tog novca mislim da će se tražnja za novim mašinama nastaviti u dosadašnjem obimu“, kaže Saša Nikolić, vlasnik kompanije Molino Service iz Jagodine.
Praksa je, prema njegovim rečima, pokazala da kada privrednik odluči da uloži, na primer, u neki proizvodni pogon vrednost polovne opreme ne bi smela da bude veća od 25 odsto ukupne investicije. Sve preko toga nije isplativo i bolje je kupiti novu posebno ukoliko se mogu iskoristiti državne subvencije.
„Kada je reč o servisiranju – tu smo često majstori improvizacije. Prvo, servis se uglavnom radi tek kada je „stani pani“, a tada je ili kasno ili košta značajno više nego da su se mašine redovno održavale. I kada se popravlja prva opcija je da se servisira postojeći pokvareni deo, a tek onda, ako popravka nije moguća, odlučuje se za kupovinu novog dela. Situacija na našem tržištu jeste teška, uvek se bira jeftinija opcija, ali bih rekao da to ima veze i sa našim mentalitetom“, kaže Nikolić.
Malo je firmi koje, kako kaže, planiraju unapred, a svaka ozbiljna bi trebalo da ima obezbeđene vitalne delove na lageru. „Posebno sada kada isporuke delova traju bar 50 odsto duže nego ranije, posebno sa Istoka“, ističe Nikolić.
Da je popravka delova nekada veća „dara nego mera“, potvrđuje i Marko Vučetić, vlasnik građevinske firme Family Investment MV. „Kod popravki zaista treba biti oprezan i doneti pravu odluku. Prošle godine smo se, primera radi, odlučili da nam iskusni serviser praktično napravi jedan deo za bager. Koštalo nas je kao polovina novog dela. Međutim, deo je izdržao nepunih pola godine tokom kojih mašina nije mnogo radila i pokvario se, na kraju smo kupili potpuno novi deo. Jeftinije je nekad skuplje“, kaže Vučetić.
Preduzetnicima najteže
Jelana Čitaković, vlasnica firme Arpel Automation, koja proizvodi CNC mašine za industriju, kaže da je interesovanje za njihove proizvode i dalje na istom nivou. „Nije nam poznato da su se kupci okrenuli alternativnim rešenjima, odnosno kupovini poslovnih mašina, a o reparaciji da i ne govorimo”, kaže ona.
Kupac Arpelovu mašinu može da dobije za 120 dana od porudžbine jer je reč, kako Čitaković objašnjava, o veoma preciznim mašinama, sa dosta robotike, elektronike i velikog su gabarita.
„Nabavka je otežana iz dva razloga: cena transporta je povećana i do 6 puta i dobavljači zadržavaju izmenu roka isporuke uz već važeće povećane rokove od ranije. Osim toga, mi dosta zavisimo od uvoznih komponenti. Trošimo mnogo energije počev od porudžbine repromaterijala pa sve do prijema u magacin. Tome je najviše doprinela korona. Imali smo situacije da se brod koji nam doprema delove iz Kine neplanirano zadrži i po nekoliko dana u nekoj luci, a onda vam se automatski pale crvene lampice na svim nivoima. Od proizvodnje do krajnjeg kupca“, objašnjava Čitaković.
Ona dodaje da inflacija veoma loše utiče na poslovanje jer nisu u situaciji da menjaju cene kao što to mogu dobavljači pošto su ograničeni ugovorom, a s druge strane, kupci nemaju razumevanja za rast cena.
„Trenutno je najteže preduzetnicima. U ranijem periodu bili su konforniji u smislu kupovine mašina, bilo je više finansijske podrške države. Sada je toga sve manje tako da do izražaja dolaze oni koji nemaju finansijskih poteškoća. Nažalost malih privrednika je sve manje, oni se ne vide u tržišnim utakmicama kao pre tri, četiri godine“, kaže Čitaković.
Ni Ivana Megovska Petković, direktorka firme Mega Solution, nije primetila da se dešavaju bilo kakve značajne promene na tržištu. Tražnja im je ujednačena tokom prethodne dve godine. Ova kompanija se inače bavi proizvodnjom, prodajom i servisiranjem različite laboratorijske i druge opreme.
„Svake godine ostvarimo 50 odsto više prometa, ali ne bih mogla reći da zbog krize servis radi bolje od prodaje. Možda će se neke promene osetiti naredne godine. Jedino što smo za nijansu primetili da se promenilo jeste tražnja za uređajima koje mi proizvodimo – elektronskim sušarama za voće i povrće i automatskim uzorkivačima ambijentalnog vazduha. Doduše ovi prvi su uglavnom povezani sa subvencijama države jer ih privrednici uglavnom kupuju na taj način“, kaže ona za magazin Biznis i finansije i dodaje da, s druge strane, potražnja iz inostranstva nije stala.
Ona potvrđuje da je transport na globalnom nivou otežan, posebno u pomorski jer su zbog situacije u Ukrajini brodovi bili primorani da urade pretovar i robu prenesu u drugu luku, što je produžavalo rokove isporuke. „Takođe, sve isporuke su podložne dodatnim sanitarnim inspekcijama zbog pandemije… Sirovine i repromaterijali još uvek mogu da se nabave ali je rok isporuke finalnog proizvoda dosta duži“, kaže Ivana Megovska Petković.
Kupili bi novo ali nema
Kod vozila je, sudeći po našim saznanjima, nešto drugačija situacija. Zoran Đorđević, suvlasnik firme Eurodelovi, kaže da trenutno dobijaju veći broj zahteva za reparacijama, ali misli da to nema nikakve veze sa recesijom koja se najavljuje. „Privrednici bi i dalje kupovali nova vozila. Znam to jer sam u svakodnevnom kontaktu sa prodavcima. Problem je što novih vozila nema, dotok je prepolovljen, a uz to kupcima se ne može garantovati ni cena ni rok isporuke. Zato mi imamo nešto više posla!“, kaže Đorđević.
Ni njima nije lako jer se malo malo suoče sa nekom nestašicom. Tako su mesec i po dana bili bez lepka koji im je neophodan prilikom reparacija vozila. „Tog lepka nije bilo ni za lek, i ne samo u Srbiji“, kaže on i dodaje da su se cene taman stabilozovale da bi rat u Ukrajini ponovo uzburkao tržište.
Piše: Vesna Lapčić
Izvor: Biznis i finansije
Foto: unsplash