U prva tri meseca ove godine banke u Srbiji zaradile su oko 158 miliona evra (pre plaćanja poreza) što je za celih 13 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Nakon što je prošle godine bankama smanjen profit za oko 60 miliona evra, iznosio je za 2019. ukupno 530 miliona evra, i to u potpunosti zbog zakona koji je regulisao stambene kredite u švajcarskim francima koji je banke koštao oko 70 miliona evra, početak ove godine bio je obećavajući za finansijski sektor, piše dnevni list Danas.
Ipak, izbijanje pandemije, zatim vanredno stanje i na kraju moratorijum, odnosno odlaganje plaćanja obaveza prema bankama od aprila do juna, dobar deo ovogodišnje dobiti banaka prebaciće u narednu godinu.
Prvih pet banaka po veličini aktive kontrolišu 53 odsto tržišta, ali najprofitabilnijih pet banaka je zaradilo čak 73 odsto ukupne dobiti u sektoru.
Gubitke je zabeležilo šest malih banaka, API, Srpska, mts, Bank of Čajna, Mirabank i Mobi banka u ukupnom iznosu od 290 miliona dinara ili oko 2,5 miliona evra.
Najveću dobit (pre poreza) u prva tri meseca ove godine ostvarila je AIK banka. Ova banka u vlasništvu Miodraga Kostića prikazala je kvartalnu dobit od čak 4,7 milijarde dinara u prva tri meseca. Recimo u prva tri meseca zarada je bila manja od 1,5 milijardi dinara. Prema kvartalnim bilansima banke ova dobit posledica je „ostalih prihoda“ koji su iznosili 4,7 milijardi dinara u prva tri meseca.
Razlog za ovakav rezultat po svemu sudeći, smatra Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum sekjuriti, dolazi od dividendi. „U izveštaju o tokovima gotovine ove banke u prva tri meseca vidi se priliv od dividendi od 4,6 milijardi dinara, pa je sva prilika da je to uzrok i visokog profita AIK banke u prvom tromesečju“, rekao je Gujaničić za Danas. Inače, prošle godine AIK banka je stekla punu kontrolu nad slovenačkom Gorenjskom bankom koja je 2019. ostvarila dobit od 43,2 miliona evra. Iza AIK banke po visini dobiti našli su se Intesa banka sa 2,5 milijarde dinara, Komercijalna banka sa 2,3 milijarde i Unicredit banka sa 2,2 milijarde dinara dobiti. Na petom mestu završila je Raiffeisen banka sa 1,9 milijardi dinara profita za prva tri meseca.
Uprkos stalnom smanjenju kamatnih stopa banke su zabeležila rast neto prihoda od kamata za skoro četiri miliona evra u odnosu na isti period prošle godine.
Ukupan prihod od kamata za tri meseca je iznosio 275 miliona evra. Prihodi od naknada i provizija u neto iznosu povećani su za oko milion evra u odnosu na prva tri meseca 2019 i iznosili su 83,5 miliona evra.
O padu kamata svedoči i činjenica da je obim kredita i potraživanja od komintenata povećan za četiri odsto, dok su neto prihodi od kamata povećani za 1,4 odsto.
Dodatno, Narodna banka je smanjila referentnu kamatnu stopu na 1,25 odsto tako da se može samo očekivati dalje smanjenje kamata, barem dinarskih.
To je možda i razlog zašto su banke nastavile da povećavaju svoje plasmane u državne obveznice i kod centralne banke. Udeo kredita u ukupnoj aktivi celog sektora je smanjen sa 61,2 odsto na kraju marta prošle godine na 59 odsto na kraju marta 2020. godine.
Tu prednjače domaće banke, Poštanska štedionica čijih je tek 34 odsto aktive plasirano u kredite i Komercijalna banka gde je taj iznos 41 odsto. S druge strane ove banke imaju značajna sredstva u državnim obveznicama i na računima kod Narodne banke.
Nakon prvog tromesečja najveća banka u Srbiji ostala je Inteza sa aktivom od 633 milijarde dinara odnosno 5,4 milijarde evra. Na drugom mestu je bila Unicredit banka sa tržišnim učešćem od 11,1 odsto, dok je na trećem mestu Komercijalna sa 10,6 odsto. Ipak, s obzirom da je NLB banka kupila Komercijalnu početkom godine, njih dve zajedno imaju skoro 12,5 odsto učešća što ih pozicionira na drugo mesto u srpskom bankarskom sektoru. Na četvrtom i petom mestu su OTP i Raiffeisen banka sa učešćem od 8,2 odnosno 8,1 odsto.