Prosečna temperatura na planeti danas je za 1,2°C viša nego što je bila pre 150 godina, odnosno u predindustrijskom periodu: ovako brze promene u klimi Zemlje nezabeležene su u istoriji ljudske civilizacije. Uzrok ovom zagrevanju su emisije gasova sa efektom staklene bašte, pre svega ugljen-dioksida i metana, za koje su odgovorni ljudi.
Pre samo nekoliko godina svet je išao ka zagrevanju od čak 4°C do kraja 21. veka. Na sreću, ovako pesimistični ishodi globalnog zagrevanja sada izgledaju manje izvesno, a razlog za to je neverovatan napredak na polju obnovljivih izvora energije koji su sada najekonomičniji novi izvor električne energije u mnogim delovima sveta. Ovaj razvoj na tržištu obnovljivih izvora omogućio je veliki rast ambicije u borbi protiv klimatskih promena, pa tako sada države koje predstavljaju oko tri četvrtine svetske privrede imaju neku vrstu cilja da sredinom veka dostignu neto-nulte emisije ugljen-dioksida (Net Zero). Među njima su i najveće svetske sile SAD, Kina, EU, Indija, Velika Britanija, Japan i mnoge druge.
Međutim, čak i ukoliko države budu u potpunosti uspešne u sprovođenju navedenih ciljeva, naša planeta će svakako postati još toplija nego što je danas, i mi sigurno ulazimo u drugu polovinu 21. veka sa bitno drugačijim klimatskim uslovima u odnosu na one koji su vladali svega 100 godina ranije.
Na koje privredne grane će najviše uticati
Svet koji je za više od dva stepena Celzijusova topliji u odnosu na predindustrijski period suočavaće se sa znatno češćim i intenzivnijim toplotnim talasima, češćim sušama, češćim poplavama i generalno događajima sa ekstremnim količinama padavina. Imajući ovo u vidu jasno je da su privredne grane koje najviše zavise od vremenskih uslova, kao i one koje zahtevaju ljudski rad na otvorenom najugroženije budućim promenama klime.
Mnoge osnovne poljoprivredne kulture poput pšenice, soje i kukuruza bi do kraja veka mogle da imaju znatno manje prinose zbog visokih temperatura (20 do čak 50 odsto) u odnosu na ono što bi bilo moguće u svetu bez klimatskih promena. Kratkoročno gledano, prinosi pšenice bi mogli da se uvećaju zbog promena u klimi, međutim dobici bi bili pretežno koncentrisani na globalni Sever i to ne bi na odgovarajući način nadoknadilo gubitke koji bi bili prisutni na Jugu.
Pored smanjene produktivnosti, izmenjeni uslovi mogu dovesti do toga da pojedine kulture više nije isplativo ili moguće gajiti u regionima koji su poznati kao tradicionalni proizvođači. Tako rezultati jedne nedavne studije pokazuju da bi Brazil u slučaju scenarija umerenog zagrevanja do 2050. mogao da izgubi i do 80 odsto područja odgovarajućih za uzgoj kafe zrna arabike. Globalno posmatrano u narednih 30 godina moglo bi da dođe do smanjenja površine teritorije koje je pogodno za uzgoj ove vrste kafe od skoro 50 odsto.
Procene su da u ovom trenutku 100 miliona ljudi živi od uzgajanja i distribucije kafe, a proizvodnja je pretežno skoncentrisana u tek nekoliko zemalja. Promene u klimatskim uslovima znače da će ove države u relativno kratkom roku morati da reorganizuju dobar deo svoje privrede.
Vremenski ekstremi kojih će u budućnosti zbog klimatskih promena biti više posebno ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju i izazivaju ogromne štete.
Procene su da ukupna šteta od klimatskih promena u Srbiji od 2000. iznosi više od 7,5 milijardi evra. Od toga je oko 5 milijardi evra štete nastalo upravo zbog suša koje se u Srbiji sada dešavaju znatno češće nego ranije, pri čemu se posebno pamte suše iz 2003. i 2021.
Visoke temperature, zdravlje i ekonomija
Klimatske promene donose mnogo češće toplotne talase. Rezultati studije objavljene u časopisu Science prošle godine pokazuju da bi deca rođena 2020. mogla da dožive i do 7 puta više toplotnih talasa u odnosu na generacije rođene tokom 1960-tih.
Pored toga što ugrožavaju zdravlje građana i mogu da dovedu do smrtnih ishoda, velike vrućine bitno utiču i na produktivnost zaposlenih. Prema izveštaju koji su u 2021. zajednički objavili Atlanski savet i Rokfeler fondacija, smanjena produktivnost zaposlenih zbog visokih temperatura američku privredu na godišnjem nivou košta oko 100 milijardi dolara. Kako toplotni talasi budu postajali češći i ovi gubici će rasti, a proračuni iz ovog izveštaja pokazuju da bi u slučaju izostanka snažne akcije u cilju smanjenja emisija i prilagođavanja na nove uslove troškovi zbog smanjene produktivnosti do 2050. porasli na čak 500 milijardi dolara godišnje.
Osim negativnih uticaja na poljoprivredu i zdravlje ljudi, klimatske promene će značajano uticati i na infrastrukturu. Gradovi u kojima danas živimo su građeni tako da ispoštuju različite standarde koji su se, pre svega, zasnivali na očekivanim uslovima koji su važili u trenutku njihove izgradnje.
Tako putevi i elektromreža koji su napravljeni tako da mogu da izdrže vremenske uslove koji bi se sredinom 20. veka dešavali jednom u sto godina, jednostavno nisu odgovarajući za nove uslove u kojima beležimo vremenske ekstreme koji bi bili praktično nemogući da nije bilo ljudskog mešanja u klimatski sistem, poput izuzetno snažnog toplotnog talasa koji je pogodio predeo zapadne granice SAD i Kanade.
Možda je indikativno navesti i da je Svetski ekonomski forum u svom izveštaju iz januara 2022. kao dva najveća dugoročna globalna rizika u narednoj deceniji izdvojio neuspeh u klimatskoj akciji i ekstremne vremenske nepogode.
Kako do neto-nultih emisija
Osim na ekonomske aktivnosti, važno je znati i kakav će uticaj klimatske promene imati na transformaciju svetske privrede u cilju dostizanja neto-nultih emisija (Net Zero).
Pored velikog broja država koje su obećale da će dostići karbonsku neutralnost do sredine ovog veka, slične ciljeve su postavile i brojne svetske kompanije. To otvara ogromne poslovne prilike u brojnim sferama.
Leri Fink, izvršni direktor kompanije Blackrock, u svom godišnjem obraćanju vodećim ljudima iz sveta biznisa posebno ukazuje na veliki porast održivog investiranja u poslednjih nekoliko godina i ističe da hiljadu budućih “jednoroga” (kompanija koje vrede više od milijardu dolara) neće biti internet pretraživači ili društvene mreže, već startapi koji omogućavaju svetskoj privredi da se dekarbonizuje.
I zaista, razmera promena koje treba da se dogode da bi ceo svet ispunio ciljeve Pariskog sporazuma i dostigao neto-nulte emisije u narednih 30 godina je ogromna. Biće potrebno u potpunosti transformisati mnoge sisteme koji su u upotrebi više od jednog veka, te zato klimatske promene ne treba posmatrati samo kao rizik, već i kao veliku poslovnu priliku.
Piše: Nemanja Milović, urednik portala o klimatskim promenama klima101.rs
Izvor: Edicija „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“
Foto: Pixabay.com