Istraživanje koje je sprovelo Udruženje poslovnih žena kako 2020. tako i 2021. pokazalo je da je pandemija uticala negativno u proseku na poslovanje ženskih preduzeća, ali ne na sve i ne u nekoj značajnijoj meri. U prvoj godini krize su preduzetnice koristile subvencije države a već u drugoj su restriktivne mere popuštale i biznisi su se vraćali u normalnije tokove.
„Zanilmljiv je podatak da je od 120 anketiranih, samo jedna firma dala odgovor da će se zatvoriti do kraja 2021. Međutim, rat u Ukrajini se čini kao veća opasnost po biznise pre svega zbog inflacije i nesigurnosti u poslovanju koje ona nosi. Takođe, poskupljuju sirovine usled rasta transportnih troškova i domino efekat će se tek osetiti kako u privredi tako i kod građana i njihovog ekonomskog položaja“, kaže dr Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije u intervjuu za portal Sveonovcu.rs.
Kada je krenula pandemija i kada su nastupila zaključavanja, država je brzo reagovala u smislu pomoći. Da li mislite da će i zbog trenutne krize država morati da reaguje? Na koji način i da li se sada već kristališe gde je potrebna intervencija u cilju očuvanja „zdravlja“ privrede?
Sledeća godina će nesumnjivo biti ekonomski veoma teška, i iskreno se nadam da će u ovoj godini država napraviti blagovremeno plan amortizovanja tih očekivanih udara, kako bi mikro, mali i srednji biznisi preživeli. Velike kompanije se uveliko spremaju za to, ali za MMSP je neophada podrška države i subvencije, aktiviranje nekih mera poput poreskih kredita na koje Udruženje odavno ukazuje i poziva da se ova mera vrati.
Postoje li neki sektori koji su trenutno najviše pogođeni aktuelnom krizom?
Firme koje se bave prevozom železnicom robe čiji je izvoz bio odmah zabranjen ili limitiran po izbijanju rata u Ukrajini, bile su momentalno pogođene i njihovo poslovanje je praktično stalo u martu, iznenada i neočekivano. Mislim da je pre nego što je ta mera uvedena bilo neophodno prvo uraditi analizu potrebe za tako drakonskom merom a ne prepisivati od zemalja koje za razliku od nas uvoze pšenicu dok je mi tradicionalno izvozimo jer imamo viškove. Ti poslovi su ugovoreni još pre i utoliko je bilo besmislenije zabranjivati izvoz i uskraćivati prihod firmama kako od prodaje robe tako i od njenog prevoza do kupaca. Internacionalni turizam takođe trpi, ali što se tiče ženskih biznisa u celini, oni su uglavnom usmereni na lokalno tržište i verujem da će za njih predstojeća kriza biti ipak nešto manje uticajna nego za one koji su u poptunosti izvozno orijentisani.
Udruženje sprovodi i projekat Femtech za održivost. U kojoj meri je digitalna transformacija zastupljena u ženskom preduzetništvu? Kakvi su dosadašnji rezultati i šta su eventualne kočnice?
Jedva trećina ženskih preduzeća je značajnije koristila onlajn instrumente poslovanja tokom pandemije ali je zato gotovo trećina stavila u svoje planove za ovu i narednu godinu izdvajanja za digitalizaciju. Velika je svest o značaju digitalizacije među preduzetnicama ali su resursi ograničeni i one zbog toga i nisu mogle tako lako i brzo da se „prešaltuju“ na digilane forme poslovanja.
Da li postoji neki specifičan sektor u kojem primećujete da raste broj žena preduzetnica?
Preduzetnica je sve više u oblasti konsaltinga i koučinga dakle usluga ali i u prerađivačkoj industriji i to pre svega preradi hrane.
Kako preduzetnice „stoje“ sa IT industrijom koja je u ekspanziji? Nekako se i dalje čini da je to „muki sektor“ kada je preduzetništvo u pitanju.
Malo je firmi u oblasti IT-ija u kojima su žene (su)vlasnice i direktorke . Ako pod IT-ijem podrazumevamo i web design na primer, onda je tu nešto više žena nego na primer u oblasti programiranja. Zanimljivo je da se rodne razlike pojavljuju i u digitalnom svetu. Prema nekim istraživanjaima tzv. digitalne preduzetnice odnosno one koje obavljaju poslovanje u digitalnom okruženju i dalje se opredeljuju uglavnom za one onlajn poslove koji su manje plaćeni poput prevođenja a slabo su zastupljene u bolje plaćenim poslovima na digitalnim platformama, poput programiranja. Tako se rodna neravnopravnost prenosi iz oflajn i na onlajn sferu poslovanja a to nismo očekivali jer se Internet generalno doživljava kao veliki „ekvilajzer“ jer se čini da je svima jednako dostupan kao i poslovne mogućnosti koje on pruža.
Na čemu će u narednom periodu biti akcenat Udruženja poslovnih žena? Šta su vam ciljevi za naredni period?
Naš cilj je da pomognemo kroz projekte bržu digitalnu transformaciju ženskih preduzeća i u toku je upravo jedan takva projekat a biće ih još i oni su naravno, potpuno besplatni za naše članice. Pratićemo ekonomska kretanja i prognoze i u skladu s tim omogućavati podršku našim članicama i kroz javno zagovaranje ukazivati na probleme i moguća rešenja. Takođe, pomagaćemo našim članicama da dođu do fondova za razvoj različitih inovativnih projekata kroz pojačanu aktivnost saradnje sa predstavnicima evropskih institucija i adekvatnih programa razvoja i podrske mikro, malim i srednjim preduzećima.