Sa prvim znacima proleća mnogi od nas pomisle kako bi bilo lepo sesti u kola i krenuti na put, makar samo za vikend. Tada obično razmišljamo o tome u kakvom stanju je naš automobil, da li je bezbedan, da li mu je potreban servis, ili je možda vreme da potražimo novi. Međutim, ma koliko prijatna bila ideja o kupovini novog automobila, često se susretnemo sa neprijatnom istinom da za to jednostavno nemamo dovoljno novca. Ova prepreka nije nepremostiva, a jedan od načina da je lakše prevaziđemo je kupovina automobila na lizing.
Lizing ili kredit – u čemu je razlika?
I lizing i kredit predstavljaju vrste zaduživanja, a osnovna razlika između njih je što kupovinom na lizing predmet postaje vaš tek kada ga u celosti otplatite. Do tada je u vlasništvu lizing kuće, a vi ste korisnik. Pojam potiče od engleske reči lease, što znači rentirati ili uzeti u zakup. Glavna prednost u odnosu na kredit može biti niža cena. Lizing kuće blisko sarađuju s distributerima vozila, tako da preko njih može da se dobije povoljnija cena nego direktno kod prodavca.
Kada se pomene lizing, prva pomisao je kupovina automobila, jer su četvorotočkaši zaista najčešći predmet takvog finansijskog aranžmana. To međutim može biti i način da nabavite vrednu mašinu za firmu. U poslovnom svetu, lizing je popularna alternativa sopstvenim sredstvima ili kreditima, jer se uz minimalna početna ulaganja na rate otplaćuje nabavljeni predmet, dok se njegovim korišćenjem ostvaruje profit.
Ako malo zavirimo u istoriju, videćemo da su se ovakvi aranžmani koristili još pre pet hiljada godina u razvijenim kulturama Bliskog istoka, najviše u transakcijama koje se odnose na zemlju, sisteme navodnjavanja i stoku. S razvojem industrije u 19. veku, pod zakup počinju da se daju razne mašine, dok se s pojavom železnice pojavio model zakupa vagona. Pojedini ugovori su predviđali pravo zakupca da na kraju otkupi opremu i to je bila preteča danas najzastupljenijeg modela – finansijskog lizinga ili kupovine kroz lizing.
Sa druge strane, operativni lizing više liči na rentiranje vozila ili mašine, a koriste ga uglavnom firme. U ovom slučaju, predmet lizinga na kraju ugovornog perioda ne prelazi u vlasništvo. Korisnik ga vraća lizing kući i može da uzme novo vozilo. Glavna prednost ove vrste lizinga je manja mesečna rata, jer se plaća korišćenje, a ne vlasništvo.
Iako (još uvek) niste vlasnik, ipak imate neke obaveze
Iako je automobil kupljen na lizing u vlasništvu lizing kuće dok traje otplata, troškove održavanja, osiguranja i registracije snosi primalac lizinga. Osim toga, vozilo se ne može prodati sve dok se ne izmiri i poslednja mesečna obaveza. U slučaju štete ili gubitka vozila, osigurana suma se isplaćuje lizing kući, jer je ona vlasnik vozila. Korisnik može da računa na eventualnu razliku između uplate osiguravajuće kuće i ostatka duga. Na saobraćajnoj dozvoli je kao vlasnik upisana lizing kuća, a primalac je naznačen kao korisnik i vozi na ovlašćenje, koje mogu dobiti i najuži članovi porodice.
Kod lizinga je obavezno kasko osiguranje, jer korisnik praktično vozi tuđi automobil. Takođe, neophodan je unos u Registar lizinga u APR-u, što podrazumeva određeni trošak, a postoji i naknada za obradu ugovora. I kod lizinga postoji obavezno učešće, u minimalnom iznosu od 20 odsto bruto nabavne cene vozila. Moguća je prevremena otplata duga, po sličnim principima kao kod kredita. Kod operativnog lizinga nema obaveznog učešća, već se polaže depozit koji se vraća po isteku ugovora. Takođe, svi prateći troškovi, poput registracije, održavanja, osiguranja, mogu da budu uključeni u ratu, odnosno da ih umesto korisnika automobila plaća davalac lizinga.
U 32 evropske zemlje u kojima je aktivna organizacija Leaseurope, poslednji podaci pokazuju da se više od polovine ukupnog obima lizinga, 53 odsto, odnosi na putničke automobile. Nešto manje od petine, 19 odsto, na komercijalna vozila, 21 odsto na opremu, i sedam procenata na ostale predmete*.
I u našoj zemlji je slična situacija, bar kad je reč o putničkim vozilima. Naime, prema podacima Agencije za privredne registre, tokom prošle godine putem lizinga su u najvećoj meri nabavljana putnička vozila (oko 54 procenta), a potom teretna i druge vrste vozila. Ukupna cena finansiranja putem lizinga iskazuje se putem efektivne kamatne stope, odnosno efektivne lizing naknade (ELIN) i može se lako uporediti sa bankarskim ponudama za kredit.
Mini rečnik pojmova
Ako razmišljate o finansiranju vozila ili nekog drugog predmeta putem lizinga, u nastavku pogledajte mini rečnik pojmova koji vam može pomoći da bolje razumete ovu vrstu zaduživanja.
Predmet lizinga – pokretna ili nepokretna stvar koja može da bude predmet svojine.
Davalac lizinga – kompanija koja kupuje predmet lizinga i uz naknadu ga daje na korišćenje primaocu.
Primalac lizinga – fizičko ili pravno lice koje plaća naknadu da bi koristilo predmet lizinga.
Lizing naknada – mesečna obaveza primaoca.
Ukoliko želite da dodatno unapredite svoja znanja iz oblasti lizinga, kao i u vezi sa drugim finansijskim temama i pojmovima, možete ih potražiti na platformi ErsteZnali.rs, koju je pokrenula Erste Banka.
Ilustracija: Dobrosav Bob Živković