Nedavno izbijanje epidemije korona virusa (nCov-2019) dovelo je do veće neizvesnosti i zabrinutosti na tržištima u pogledu ekonomskog razvoja, zbog prilično dramatičnog porasta broja zaraženih lica, navodi se u Erste fleš analizi.
Neizvesnost kad je reč o posledicama raste zato što tržišta deluju manje stabilno nego u vreme početka epidemije SARS-a krajem 2002. godine. Tada je udeo kineske ekonomije u globalnom BDP-u bio znatno niži (8,7% nasuprot 19,3% 2019. godine, prema MMF-u), i samim tim je svet bio otporniji na slabljenje potražnje u Kini. Pored toga, globalna ekonomija bila je na stabilnom putu oporavka. SARS je snizio rast kineske ekonomije samo između prvog i drugog kvartala 2003. (sa 11% na 9%), i nije uticao na godišnju dinamiku rasta. Neke studije, međutim, ukazuju na to da bi bez SARS-a kineski BDP mogao biti viši za 1%.
Potpun uticaj korona virusa tek treba da se sagleda. Dalje širenje virusa pre svega pogađa sektor usluga u Kini i slabi domaću potražnju. Uticaj na ekonomije zemalja CIE trebalo bi da ostane zanemarljiv ukoliko se širenje virusa uskoro obuzda. Negativni efekti će verovatno doći indirektno kroz niži globalni rast zbog usporavanja rasta u Kini i povećanog nivoa neizvesnosti. Veća je verovatnoća da će određeni sektori kao što su proizvodnja primarnih proizvoda (posebno bakra i čelika) ili globalni lanci vrednosti koji se isključivo oslanjaju na inpute iz Kine zabeležiti prekide u proizvodnji. Turizam će se takođe verovatno suočiti sa usporavanjem. S druge strane, na zemlje CIE, kao neto uvoznice primarnih proizvoda, mogle bi se pozitivno odraziti niže cene.
Uticaj po sektorima
Razvoj događaja tokom epidemije SARS-a pokazuje da je najveći deo negativnog uticaja na kinesku ekonomiju došao iz turističkog sektora. Kineske vlasti su uvele mere zabrane putovanja, i ograničenja će verovatno uslediti i sa strane drugih zemalja. Avio-kompanije su se već odlučile za prekid letova za Kinu ili ga razmatraju. Iako zemlje CIE beleže sve veći broj turista iz Kine, njihov udeo u ukupnom broju stranih posetilaca i dalje je uglavnom na nivou nižih jednocifrenih procenata. Stoga uticaj čak i značajnog pada broja kineskih gostiju ne bi ugrozio turistički sektor u CIE. Pored toga, kineski turisti koji posećuju npr. Prag, obično beleže manje noćenja (1,7) od prosečnog stranog turiste.
Zbog mera suzbijanja epidemije koje je Kina usvojila, situacija u Kini mogla bi se razlikovati od epidemije SARS-a, kada se industrijska proizvodnja u velikoj meri neometano odvijala. Uticaj na kinesku ekonomiju mogao bi prevazići sektor usluga. Srećom, vrednost izvoza CIE u Kinu je zanemarljiva (oko 1% ukupnog izvoza CIE), što CIE čini prilično otpornom na eventualno usporavanje kineske potražnje.
S druge strane, udeo uvoza iz Kine mnogo je veći u CIE (dvocifren u Češkoj i Poljskoj). Više od trećine uvoza su finalni proizvodi, tako da bi njihovo smanjenje imalo prilično neutralan uticaj na ekonomski rast u CIE. Potencijalni poremećaj uvoza poluproizvoda je relevantniji za ekonomije CIE, gde bi velike zavisnosti i nedostatak zamena mogli potencijalno da dovedu do izvesnih prekida ili odlaganja u proizvodnji. Najveći deo uvoza poluproizvoda se odnosi na računare i elektroniku.
Detaljnije smo analizirali automobilski sektor CIE i njegovu zavisnost od uvoza iz Kine. Prema Financial Times-u, u regionu Vuhan su locirane važne operacije za Nissan, PSA Peugeot-Citroen, Hondu i GM. Njihova proizvodnja je prvenstveno fokusirana na snabdevanje lokalnog tržišta; stoga bi prelivanje efekata potencijalnog poremećaja u CIE trebalo da bude ograničeno. Zahvaljujući visokoj optimizaciji logistike, automobili sastavljeni u CIE oslanjaju se na komponente prvenstveno proizvedene u Evropi. Ipak, veoma mali procenat delova (2,5-3,5% dodate vrednosti automobila) potiče iz Kine. Pretežno se sastoje od gume, tekstila, hemijskih proizvoda i elektronike.
Na region CIE mogle bi se pozitivno odraziti niže cene primarnih proizvoda. Zaustavljanje proizvodnje u Kini zbog mera u cilju obuzdavanja širenja virusa može prouzrokovati vidljive prekide u potrošnji bakra i sirove nafte, kao i u potrošnji čelika. Kretanje cena globalnih primarnih proizvoda ukazuje na to da se na tržištima strahuje od prekida proizvodnje. Kretanje cena bakra trebalo bi uglavnom biti negativno po kompaniju KGHM kao velikog svetskog proizvođača, dok bi uticaj na cenu čelika mogao biti kombinovan. S druge strane, efekti potražnje na sirovu naftu trebalo bi da budu uglavnom pozitivni po CIE, jer su sva tržišta zapravo uvoznici primarnih proizvoda.
Ukoliko se širenje virusa u nekom trenutku obuzda, industrijska proizvodnja bi se mogla oporaviti od mogućeg pada u prvom kvartalu.
