Kripto valute i digitalna imovina, kao i investiciono zlato više nisu nepoznanica za širu publiku. Međutim, ono o čemu se gotovo nikad ne priča, pored teme o rizičnosti ovih ulaganja, jesu poreske obaveze koje fizičko lice ima kada ostvari zaradu pri trgovini ovom imovinom.
Valute, ili imovina?
Zakon o digitalnoj imovini je regulisao korišćenje između ostalog i digitalnih valuta ali i tokena (NFT) u svakodnevnim transakcijama. Ovaj Zakon digitalne valute ne posmatra kao valute već kao imovinu. Ista odredba se primenjuje i na NFT.
Narodna banka Srbije je više puta naglasila da kripto valute nisu valute, odnosno sredstvo plaćanja u Srbiji. Iako kriptovalute posmatra kao imovinu NBS je propisala obavezu zamene ove imovine kroz ovlašćene menjačnice.
Kako su NFT i kriptovalute imovina, Zakonom o porezu na dohodak građana je propisano da se dobit od trgovanja ovim valutama smatra kapitalnim gubitkom koje je fizičko lice ostvarilo. U slučaju da je cena prilikom prodaje niža od kupovne, takvom transakcijom bi se ostvario kapitalni gubitak. Dobitak ili gubitak se ne realizuje sve dok se imovina ne proda, odnosno eventualni porez se plaća tek nakon što se izvrši prodaja kupljene imovine.
Trgovinom valutama i tokenima ne smatra se samo njihova razmena za novac, odnosno priznatu valutu, već i razmena za neku drugu imovinu. Primera radi, ako bi NFT koji poseduje fizičko lice bio dat u zamenu za automobil, smatralo bi se da je prodajna cena koja je postignuta za NFT jednaka vrednosti automobila.
Investiciono zlato, odnosno kupovina zlata na berzanskom tržištu posmatra se kao trgovina hartijama od vrednosti. Naravno, kupovina zlata na ovaj način ne podrazumeva da će kupac stvarno dobiti zlato, već je to pravo koje imalac može dalje prenositi na drugo zainteresovano lice kako bi ostvarilo profit.
Dobit od trgovine – kapitalna dobit
Srpski zakon o porezu na dohodak građana je tek pre nekoliko godina definisao da se dobit koja se ostvari trgovinom digitalne imovine smatra kapitalnim dobitkom.
Fizička lica koja ostvare kapitalnu dobit trgovinom digitalnim valutama dužna su da podnesu poresku prijavu najkasnije u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem je ostvaren takav prihod. U slučaju da je u toku jednog kvartala fizičko lice imalo i kapitalne gubitke, ti gubici se mogu koristiti kako bi se umanjila kapitalna dobit ostvarena u tom ili narednom periodu.
Poreska stopa poreza na kapitalnu dobit iznosi 15% i ona se primenjuje na ostvarenu pozitivnu razliku u ceni.
Porez na kapitalnu dobit plaća u roku od 15 dana pošto Poreska uprava izda rešenje o utvrđenoj poreskoj obavezi.
Kod trgovine zlatom, princip utvrđivanja oporezive dobiti je identičan kao i kod digitalne imovine s tom razlikom što se poreska prijava za ove transakcije podnosi u roku od 30 dana od isteka polugodišta u kom je izvršeno trgovanje.
Porez se plaća i ako je novac od trgovine na računu u inostranstvu.
Lica koja trguju često prave grešku jer misle da ako im novac od trgovine ovom imovinom stoji na nekom računu u inostranstvu nisu u obavezi da prijave i plate porez u Srbiji. Ova obaveza je definisana zakonom a često svi postanu svesni te obaveze kada prenesu novac sa svog računa iz inostranstva na domaći račun i Poreska uprava traži poreklo tog novca.
Olakšice i izuzeci
Naravno da uvek postoje pokušaji da se izbegne plaćanje poreza pa je iz tog razloga Zakon o porezu na dohodak predvideo nekoliko olakšica i izuzetaka u vezi sa plaćanjem poreza.
Lice koje neprekidno u svom vlasništvu drži imovinu duže od 10 godina, nema obavezu plaćanja poreza na kapitalnu dobit.
Dodate su i odredbe koje dozvoljavaju 50% umanjenja poreske obaveze ako lice novčana sredstva od prodaje digitalne imovine uloži u osnovni kapital pravnog lica ili kapital investicionog fonda u Srbiji. Ove olakšice se ne primenjuju na dobiti od trgovine zlatom.
Trenutno mali broj građana prijavljuje ove poreske obaveze, delom iz neznanja a delom iz želje da ne plati porez. Sa druge strane ni Poreska uprava nije obavljala detaljnije provere dobiti ostvarene na ovim tržištima kako bi pokušala da naplati više poreza. Kada to bude došlo na red, rashodi u vidu kazni mogu biti veći nego što je ostvarena dobit.
Tekst preuzet iz publikacije „Finansijsko zdravlje“ u izdanju BeRiskProtected platforme.