Čak 94 odsto ljudi se suočava sa nekim problemom iz oblasti wellbeinga, a 59 odsto je izjavilo da su problemi iz ovog domena imali uticaj na njihove rezultate na poslu pokazuju podaci istraživanja „Šta to radi zaposlene“ koju su sproveli Rezilient i Osiguranik.com već treću godinu za redom. Istraživanje je uključilo 744 kompanije u kojima je zaposleno 2.710 ljudi.
Čak 79% zaposlenih nije zadovoljno svojim work-life balance-om, a 73% zaposlenih izjavljuje da kompanija ne podržava u dovoljnoj meri njihovo mentalno zdravlje i blagostanje.
Neverovatnih 72% zaposlenih nema obezbeđen nikakav vid wellbeing programa u svojoj kompaniji, a 59% zaposlenih izjavljuje da su navedeni problemi imali uticaj na njihov učinak na poslu.
Među top pet wellbeing problema su: stres, nedostatak energije, pad raspoloženja, povećana briga, nedostatak motivacije.
Naše istraživanje potvrđuje da kompanije koje imaju razvijenu kulturu brige o mentalnom zdravlju, podržavaju otvoren razgovor o mentalnom zdravlju na poslu neguju psihološku sigurnost i dva puta veće angažovanje među zaposlenima, tri puta manje onih koji traže drugi posao, čak četiri puta manje „toksičnih“ zaposlenih i pet i po puta više promotera među zaposlenima“, rekla je Svetlana Marčeta Vranješ iz kompanije Rezilient.
Među top pet programa podrške koje zaposleni žele od svojih poslodavaca su: psihološko savetovanje, obezbeđena reakcija, pravno savetovanje, podrška psihologa prilikom intenzivnih stresnih događaja i finansijsko savetovanje.
Zaposleni, njih 78 odsto, izjavljuje da je obezbeđivanje podrške za zaposlene značajno za njihovu posvećenost i lojalnost prema svom poslodavcu, a 82 odsto zaposlenih izjavljuje da obezbeđivanje podrške za zaposlene značajno utiče na imidž kompanije i privlačenje zaposlenih.
„Kao i u našim istraživanjima prethodnih godina, potvrđuje se da zaposleni najviše cene kada od poslodavaca dobiju više
fleksibilnosti. Tako prve četiri beneficije na listi predstavljaju opcije koje poslodavac može da ponudi zaposlenima bez direktnog novčanog troška (osim posrednih troškova odsustva sa posla). Nema sumnje da ove mogućnosti poslodavci ne koriste u dovoljnoj meri“, rekla je Marčeta Vranješ.
Među najvažnijim benefitima zaposlenih su: flksibilno radno vreme, četvorodnevna radna nedelja, mogućnost rada od kuće, dodatni slobodni dani, dobrovoljno zdravstveno osiguranje, beskamatni kredit, plaćene dodatne obuke i treninzi, životno osiguranje, obezbeđen ručak na poslu i dobrovoljni penzijski fond imaju isti procenat glasova.
Rad od kuće i dalje važan za zaposlene
Skoro polovina zaposlenih u Srbiji bi promenila posao ukoliko bi im bilo uskraćena mogućnost rada od kuće. Među njima je najviše pripadnika Generacije Z, ali i Milenijalaca.
Istraživanje pokazuje da 26 odsto zaposlenih i dalje ima mogućnost remote rada. U isto toliko kompanija nije dozvoljen rad od kuće dok u 49 odsto nije primenjivo zbog prirode posla.
Čak 23% zaposlenih koji rade remote bi pristali na smanjenje zarade da zadrže tu beneficiju! Procenat je još viši kod
zaposlenih koji nemaju, ali žele da dobiju mogućnost rada od kuće – čak 30 odsto.
Ohrabruje plan HR menadžera, kako se navodi u istraživanju, da se u narednoj godini poveća fokus na oblasti kojima se direktno adresira briga o zaposlenima: zadržavanje talenata, stvaranje i osnaživanje lidera za budućnost, wellbeing i iskustvo zaposlenih.
Carewashing u ekspanziji
Jelena Subotički Berar, Physis People je u svojoj prezentaciji rekla da je „carewashing“ nešto što radnici sve više prepoznaju. Reč je o situacijama u kojima kompanije navodno brinu o zaposlenima bez stvarne i značajne posvećenosti. Sve je manji broj onih koji prepoznaju stvarnu brigu kompanija za zaposlene.
Pre četiri godine jedan do dva zaposlenih je prepoznavao iskrenu brigu poslodavaca o zaposlenima, a 2024. svega jedan od četiri zaposlena.
„Više je razloga zašto je to tako, između ostalog radnici su počeli da misle da kompanije različite probrame sprovode zbog marketinga, a ne zbog suštinske brige za zaposlene. Tome ide u prilog i jedno istraživanje iz SAD koje pokazuje da je 2/3 zaposlenih u toj zemlji doživelo necivilizovano ponašanje koje podrazumeva: ućutkivanje menadžera, prekidanje, ophođenje sa nepoštovanjem, mikromenadžment“, objasnila je Subotički Berar.
Zbog necivilizovanog ponašanja ljudi i organizacije postaju nerezilijentni. Ona je posavetovala da se u slučaju carewashinga ljudi udruže i da zajedno sa drugima ukažu na problem.