Skoro svako drugo dete (47%) koristi internet više od tri sata dnevno. Kada je reč o korišćenju društvenih mreža, dominiraju Instagram, You Tube, Tik Tok, a u polju aplikacija za komunikaciju Viber, WhatsApp, FB Messenger, pokazalo je istraživanje koje su 2022. godine sproveli Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i Propulsion u okviru programa „Nova pismenost” u partnerstvu s Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID) , a kojim je bio obuhvaćen 431 ispitanik starosti 10-18 godina. Osim toga, 60% ispitanika kaže da im roditelji dozvoljavaju da neograničeno koriste internet. Većina dece je otvorila nalog lično (73%) od toga 41% dece kaže da su nalog sami otvorili pošto su imali dovoljan broj godina, dok je 32% dece otvorilo nalog lično, iako nisu imali dovoljno godina.
Čak 60% ispitanika navelo je da smatra da treba pojačati zaštitu objava na internetu koje sadrže njihove lične podatke. Istovremeno, velika većina ispitanika se izjasnila da ne zna čemu služi „politika kolačića”, odnosno, da ne zna dovoljno o tome, dok se polovina srednjoškolske dece izjasnila da ne čita „politiku kolačića”. Rezultati pomenutog istraživanja pokazali su da su deca i mladi posebno osetljiva grupa, ukazujući na potrebu prilagođavanja komunikacije toj ciljnoj grupi, u saradnji sa roditeljima i školom.
Takođe, osetljivim grupama, (nezaposleni mladi, maloletne majke sa decom, radnici, migranti i sl.), potrebna je dodatna podrška i edukacija kako bi mogli da prepoznaju povredu privatnosti i načine zaštite iste i ostvarivanje prava u oblasti zaštite podataka, navodi se u nedavno usvojenoj Strategiji za zaštitu podataka o ličnosti.
Značajan deo sadržaja na društvenim mrežama i video platformama je usmerena na decu, a to ostavlja veliki prostor za uznemiravanje i eksploataciju dece, što se mora sprečiti, navodi se u pomenutom dokumentu.
„Nepostojanje mogućnosti tačnog utvrđivanja starosne dobi najmlađih korisnika interneta, uz navođenje netačnog sadržaja prilikom kreiranja naloga za pristup neprikladnim sadržajima i socijalnim mrežama namenjenim odraslima, imaju za rezultat ne samo neselektivno prikupljanje i obradu podataka maloletnih lica od strane onih koji to ne bi smeli da čine, već i njihovu izloženost opasnostima na internetu. Nemajući samosvest o rizicima takvog ponašanja na internetu, njegovi najmlađi korisnici razmenjuju osetljive, često vrlo privatne i senzitivne sadržaje, od kojih značajan broj predstavljaju video zapisi i geotagovane fotografije na osnovu kojih, oni koji to žele, lako mogu utvrditi lokaciju lica koja se na njima nalaze, njihove dnevne maršrute, navike i slično. Nažalost, ogroman broj podataka o ličnosti najmlađeg dela populacije koji se nalaze u internetskom okruženju postavljaju upravo njihovi najbliži srodnici, nemajući predstavu o rizicima kojima ih na taj način izlažu, a ponajmanje o njihovom pravu na privatnost koje im nesumnjivo pripada“, navodi se u dokumentu.