„Samo želim beg u prirodu“, „Voleo bih da imam svoje parče zemlje i jedem ono što posadim“, „Jeo bih organsko, ali nisam siguran šta je zaista organsko“. Koliko puta ste čuli ovakve izjave?!
Prošle godine je nastao koncept koji sve ovo omogućava – Baštica. Bez investicije u kupovinu zemlje, znanja o poljoprivredi ili vremena posvećenog radu na imanju, svi naši sugrađani imaju mogućnost da budu deo Baštica. Baštica je inovativni model, potpuno prirodne proizvodnje i distribucije organskog povrća. Više o ideju i kako se pokazala tokom prve godine realizacije, Sveonovcu je saznao u razgovoru sa Jelenom Jović Milentijević, generalnom direktorkom Vrbe Organic doo u čijem je vlasništvu koncept Baštice.
Kako je sve počelo i otkud ona u Baštici?
Jelena je 20 godina radila u korporacijama, od čega više od 10 godina na rukovodećim pozicijama. Uglavnom se bavila „teškim“ temama, a maštala je da svoju energiju investira u “popravljanje” društva u kome živimo, po mogućstvu da je povezano sa prirodom jer je i sama zaljubljenik u istu.
„Privatno sam skijaš, planinar, jedriličar. Celo detinjstvo sam provela u brdima. Boravak u prirodi i veza sa prirodom me definišu i jako su mi važni. Posebno zbog dece, imam potrebu da im omogućim i približim “kad su deca bila deca” detinjstvo, čeprkanje crva, jurenje puževa, uživanje u valjanju po travi i u razumevanju prirode“, kaže ona na početku razgovora za portal Sveonovcu.
Uz to dodaje da je želela da omogući da se cela porodica zdravo hrani tokom cele godine.
I kako to život obično namesti da se stvari dešavaju u pravom trenutku baš kada je korporativnu karijeru stavila na pauzu, saznala je za ideju u nastajanju – Bašticu.
„Prošlo leto sam posvetila svojoj porodici i sebi. Ideja koja mi je privukla pažnju došla je preko prijatelja i čim su mi ispračali šta je Baštica ja sam poželela da budem deo tog projekta“, kaže ona.
A kako je nastala Baštica?
Baštica je nastala u maju 2022. godine. U ataru Beške rodio se koncept organske proizvodnje povrća za celu porodicu. Svaki korisnik, tokom sezone imao je u “zakupu” parcelu od pola ara. Sadili su, pod nadzorom agronoma, 10 povrtarskih kultura po izboru i imali mogućnost da parcelu sami održavaju ili da brigu o parceli prepuste stručnjacima iz Baštice.
„Moja porodica jedva je čekala nedelju, dan za Bašticu da se trkamo ko će pre da seče blitvu, vadi rotkvice, ili samo „prčka“ po parceli. Sadnice su postale biljke i obilato rađale, od maja do oktobra. Jeli smo povrće koje smo sami proizveli. Rođena je velika emocija prema poljoprivredi jer smo mi deca asfalta“, priča Jelena.
Na kraju sezone, emocija je pretočena u posao, osnovana je Vrba Organic doo, krovna firma za brend Bašticu.
„Kompanija zasnovana na organskom, za sve one koji brinu o svojoj ishrani. Izabrali smo put da u direktnom kontaktu sa korisnicima, transparentnim poslovanjem, gradimo brend od poverenja“, kaže Jelena.
Baštica i gajbica
Osnovna ideja je da se skrati lanac snabdevanja, i da hrana pravo sa polja uđe u dom njihovih korisnika. Na taj način zadržavaju njemu svežinu i ispravnost.
U prvoj godini poslovanja, tržištu su ponudili dva proizvoda: „bašticu“ i „gajbicu“.
Baštica je proizvod za porodice sa malom decom. Na izdvojenoj parceli od 0,5 ara, po izboru korisnika sade do 10 povrtarskih kultura. Kompletan rod parcele dostavljaju korisnicima na nedeljnom nivou, po principu od farme do stola u istom danu. Sezona traje od maja do oktobra. O Baštici brine stručni tim, a korisnici biraju nivo angažovanja tokom sezone. Pored povrća, porodicama je na raspolaganju i kompletna infrastruktura na imanju (dečije igralište i kafić) a i mogućnost učestvovanja u nedeljnim radionicama.
Gajbica je proizvod za zaljubljenike u organsko. Mala ili velika kutija, puna sezonskog povrća pravi je izbor za sve one koji žele da se svaki dan hrane zdravo i sa proverenim namirnicama.
„Neko ko zakupi rod jedne sezone zapravo živi u skladu sa godišnjim dobima i jedete ono provrće koje tada rađa. Kada smo bili mali niko nije jeo paradajaz u maju. Ta sezonalnost je podložna vremenskim uslovima, a dodatno je osetljiva jer je reč o organskoj proizvodnji. Inače, sve se radi pod otvorenim nebom. Nema nikakvog prskanja, hormona rasta, fungicida i pesticida. Povrće raste kao što je uvek raslo – u skladu sa prirodom“, kaže Jelena.
U pomenutih šest meseci ciklus povrća počinje sa zelenim kulturama: zelena salata, spanać, blitva, luk, cvekla, rotkvice, pa zatim stižu: krastavac, tikvice, paprike, nakon toga paradajiz, plavi patlidžan, lubenice, dinje i na kraju zimske kulture, batat, kupus, luk, cvekla.
Kakvi su utisci prve sezone?
„Ušli smo u priču prilično naivno verujući da ćemo odmah da napravimo čudo, a to ne ide baš tako u poljoprivredi. Očekivali smo da će ljudi da „padnu u nesvest“ jer je ideja za nas bila najbolja na svetu. I jeste, ali ovo nije trka na 100 metara već maraton, možda i ultra maraton. Neočekivano, shvatili smo da je najveći problem svest naših ljudi. Koliko god zavaravali sebe da želimo da jedemo zdravo i organsko zapravo cenimo komfor i želimo da je sve uvek dostupno. Pored toga, navika iz supermarketa da je svo povrće iste veličine, čisto i uglancano, teško se menja“, priča ona kakva su iskustva sada, pred kraj prve prave sezone.
„Investirana je ogromna količina rada i ljubavi. Ali već prve godine suočili smo se sa najgorim scenarijom zbog vremenskih prilika: sneg u aprilu, bujice i poplave u maju, višećelijske oluje u junu i julu… Neke kulture su propale zbog kombinacije vlage i visokih temperatura poput kineskog kupusa, mnogo rasada je propalo a kompetan rod krompira je istrulio u zemlji. Da nadomestimo gubitke, radili smo dodatne sadnje, prilagođavali se vremenskim uslovima i postigli nemoguće“, objašnjava ona.
Napravili su, kako kaže, vrhunski proizvod. Pored svih nedaća uspeli su da ostvare primarni cilj.
„U domove naših korisnika redovno stiže provereno kvalitetan i zdrav proizvod. Na taj način ušli smo u kuhinju naših korisnika, ali nismo uspeli u potpunosti da utičemo na njihove navike i obrasce ponašanja. Korisnici su većinom dolazili na imanje kada je organizovana neka zabava za decu jer zapravo žele da daju okvir deci za igru, ali nisu još uvek zainteresovani da rade na sebi i učestvuju u sadnji i održavanju pa i branju povrća. Nećemo, međutim, odustati od te ideje, ali će model sledeće sezone biti modifikovan“, kaže Jelena i dodaje:
“Ne odustajemo od organske proizvodnje i idalje imamo jasan cilj, najveće organsko imanje u Jugositočnoj Evropi, jer poruka je jasna: bitno je i biće sve bitnije šta jedemo i da li verujemo tom brendu koji jedemo. Najviše ćemo da verujemo ako smo mi deo brenda, ukoliko i mi učestvujemo u proizvodnji i branju. Tada ćemo biti i njegovi najbolji ambasadori. Znamo da imamo kvalitetan proizvod, verujemo u njega, ali moramo da menjamo osnovne potrebe i principe u društvu i u navikama u ishrani što je put na duge staze“.