Prethodni nalazi su potvrđeni i skorijim trendovima u dečijem siromaštvu u Srbiji. Dok su vrednosti indikatora uskraćenosti počeli da opadaju nakon 2016-te, relativno siromaštvo na nacionalnom nivou je počelo da opada nakon 2017-te. Međutim, relativno siromaštvo dece (osoba starih 0-18 godina) je ostalo stabilno tokom ovog perioda. Ovaj nalaz vodi ka zaključku da deca u Srbiji nisu uživala u dobitima ekonomskog napretka poslednjih godina onoliko koliko su u njima uživali odrasli, piše platforma MONS.
Isti zaključak važi i za podatke o apsolutnom siromaštvu u Srbiji . Stopa siromaštva među decom pokazuje više varijacija tokom godina, ali je uvek viša nego opšta stopa siromaštva u Srbiji.
Koje su odrednice i ishodi dečijeg siromaštva u Srbiji? Da bismo odgovorili na ova pitanja oslonićemo se na nedavnu UNICEF-ovu analizu dečijeg siromaštva zasnovanu na podacima iz anketa MICS6 i EU-SILC iz 2019. godine . MICS6 podaci sadrže mnoštvo korisnih informacija o uslovima života i razvoju dece. EU-SILC podaci su korišćeni za validaciju glavnih nalaza o dečijem siromaštvu.
Što se tiče odrednica siromaštva u Srbiji, analiza MICS6 podataka je pokazala da nije bilo značajne razlike u siromaštvu između dečaka i devojčica, kao ni između različitih starosnih grupa (0-4, 5-14, 15-17). Ovo je potvrđeno i u EU-SILC uzorku. Međutim, postoje neke jače odrednice siromaštva.
Jedna je region stanovanja: siromaštvo dece je više skoncentrisano u Šumadiji, Zapadnoj Srbiji, Južnoj i Istočnoj Srbiji nego u Beogradu, dok je Vojvodina negde između ova dva pola. Ovo je još jedan nalaz potvrđen i EU-SILC podacima, čime je pokazano da je dečije siromaštvo rasprostranjenije u južnim nego u severnim delovima Srbije. Još jača odrednica, kako u MICS tako i u EU-SILC uzorku, je tip naselja stanovanja. Dečije siromaštvo je znatno vidljivije u seoskim naseljima, posebno ako se predstavlja putem MICS indeksa blagostanja. Jedino u regionu Beograd dečije siromaštvo u seoskim naseljima nije značajno drugačije nego dečije siromaštvo u gradskim naseljima, prvenstveno zahvaljujući mnogo nižoj rasprostranjenosti siromaštva u selima u okolini Beograda.
UNICEF ističe da deca imaju drugačije – specifičnije iskustvo siromaštva nego odrasli. Dečije siromaštvo je „uskraćenost materijalnih, duhovnih i emocionalnih resursa potrebnih za preživljavanje, razvoj i napredak, što ih onesposobljava u uživanju njihovih prava, ostvarenju punog potencijala ili punopravnog i jednakog učešća u društvu“. Kao što kažu Kurukulasuriya and Engilbertsdottir , uticaj siromaštva na decu je direktniji nego na odrasle, jer su deca ranjivija i kad je reč o neposrednim, i o dugoročnim efektima deprivacije. Ona takođe imaju manji kapacitet da unaprede svoju situaciju i zaštite svoja prava.