Po, „kralj reka“ u Italiji je tokom letnjih meseci konstantno presušivao zbog teške suše. Sredinom avgusta, prema pisanju Svetskog ekonomskog foruma koji se poziva na stručnjake, Po je bio skoro tri metra ispod nulte visine koloseka, što je znatno ispod sezonskog proseka.
Italijanska vlada je početkom jula proglasila vanredno stanje u pet regiona zbog suše – opisane kao najgore u poslednjih 70 godina. Oko trećine stanovništva Italije (17 miliona ljudi) živi oko reke Po, kao i više od polovine svinja i goveda u zemlji.
Suša je ugrozila zalihe maslinovog ulja i pirinča, što bi moglo da podigne cene za čak 50 odsto, prenosi Gardijan. „Postoje dve kategorije uzroka za ovu krizu vode: jedan je deficit padavina u poslednje tri godine. Opšti porast temperatura takođe doprinosi. Nema sumnje da klimatske promene imaju efekta“, rekao je italijanski premijer Mario Dragi u saopštenju.
Ni u Francuskoj nije mnogo bolje. U toj zemlji je zabeležena najgora suša još od 1958. godine od kada uopšte postoje podaci, izjavila je premijerka Elizabet Born. Tokom avgusta su bile restrikcije vode u većem delu zemlje, a očekuje se da će žetva kukuruza biti skoro 20 odsto niža nego 2021, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Portugal je zabeležio najtopliji jul od kada se beleže podaci, a 99 odsto zemlje je u teškoj ili ekstremnoj suši. Prosečne temperature bile su nešto više od 40°C, prema IPMA meteorološkoj službi, skoro tri stepena više od tipičnog julskog proseka.
Oko 75% Rumunije je pogođeno sušom. Predviđa se da će usev žitarica u zemlji opasti za 30 miliona tona.
Još severnije, suša je proglašena u delovima Engleske, što se očekuje da će dovesti do ograničenja u korišćenju vode. Nacionalna grupa za sušu kaže da bi do 2050. godine neke reke mogle imati i do 80% manje vode tokom leta, a temperature bi mogle biti i do 7 stepeni više kao rezultat klimatskih promena. U julu je temperatura u delovima Velike Britanije prvi put probila granicu od 40°C. Bi-Bi-Si je izvestio da je prvih šest meseci u godini bilo najsušnije u Engleskoj od 1976. godine.
Šta se dešava u Srbiji?
Suše su u Srbiji zabeležene i prošle i ove godine, a poljoprivrednici kažu da će prinosi kukuruza, pšenice, soje i suncokreta biti znatno niži zbog čega se možda čak suočimo i sa uvozom kukuruza koji je izuzetno važan za stočnu ihranu. Poljoprivrednici kažu a je suša bila tolika da na nekim stabljima čak i nema klipa kukuruza uopšte. Poseban problem u Srbiji predstavlja to što je svega tri odsto obradivih površina pokriveno navodnjavanjem, a sa rastom cena inputa, posebno veštačkog đubriva, ugroženi su i budući prinosi, kažu poznavaoci.
Afrika u problemu
Afrički rog doživljava najgoru sušu u poslednjih više od 40 godina, a više od 18 miliona ljudi suočeno je sa teškom glađu u Etiopiji, Somaliji i delovima Kenije, upozorio je FAO.
Ujedinjene nacije (UN) kažu da suša pogađa Afriku više nego bilo koji drugi kontinent (44% odsto otpada na ovaj kontinent) globalnog u svom nedavnom izveštaju Utapanje u brojevima.
Ove zemlje su imale padavine manje od proseka četiri uzastopne godine, što je imalo razarajući efekat na poljoprivredu i proizvodnju hrane. FAO je pokrenuo plan za hitnu pomoć i ublažavanje posledica, a agencija UN za izbeglice UNHCR apeluje na 42,6 miliona dolara za pružanje pomoći za spasavanje života ljudima pogođenim sušom u regionu.
Više od 43% SAD je bilo u suši krajem jula, otkrio je vladin Nacionalni integrisani informacioni sistem o suši. U vreme objave izveštaja više od 130 miliona ljudi je bilo pogođeno sušom, kao i 229 miliona hektara useva. Procenjuje se da je američka ekonomija izgubila 249 miliona funti zbog suše i povezanih neuspeha useva prema UN.
Učestalost i trajanje suše porasle su za skoro trećinu u svetu od 2000. godine, podaci su UN. Više od 2,3 milijarde ljudi širom sveta trenutno se suočava sa problemom vode. Iako suše predstavljaju samo 15% prirodnih katastrofa, one su usmrtile 650.000 ljudi između 1970. i 2019. Više od 10 miliona je umrlo zbog velikih suša u poslednjih 100 godina.
U izveštaju se dalje kaže da bi do 2050. godine suša mogla da utiče na više od 75 odsto svetske populacije. Čak 5,7 milijardi ljudi moglo bi da živi u oblastima sa nedostatkom vode najmanje mesec dana godišnje, a više od 215 miliona ljudi moglo bi da bude raseljeno iz svojih domova zbog suše i drugih faktora povezanih sa klimatskim promenama.
Foto: pixabay.com