„Bruto društveni proizvod je u trećem kvartalu ove godine zadržao slična kretanja kao na početku godine i Narodna banka Srbije očekuje rast od 2,1 odsto do kraja godine. U delu sektora usluga oporavak je sporiji nego što smo očekivali, građevinarstvo je imalo pad, a poljoprivredna proizvodnja je bila loša kao i prošle godine“, objasnio je Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije zašto je rast ovoliki, na 9. Srpskim danima osiguranja koji se održavaju 26. i 27. novembra u hotelu Zlatibor na Zlatiboru.
NBS ostaje pri projekciji rasta BDP-a od 3,5 odsto u sledećoj godini.
„Pretpostavku gradimo na rastu finalne potrošnje koja bi trebalo da bude posledica rasta plata i penzija i investicija odnosnoulaganja u EXPO“, rekao Jović.
Viceguverner je istakao da svakako treba obratiti pažnju na rizike, internacionalne: globalnu neizvesnost, rastući protekcionizam, izazove u energetskom sektoru i lokalne koji se, pre svega, odnose na društveno- političke tenzije u zemlji.
Inflacija se kretala oko gornje granice cilja koji je 3 odsto +/- 1,5 odsto. Najveći doprinos održavanju cilja postignut je, prema njegovim rečima, donošenjm Uredbe Vlade o ograničenju marži, ali i zbog smanjenja inflatornih pritisaka.
„Očekujemo da će se do kraja važenja pomenute Uredbe odnosno do marta 2026. inflacija kretati oko centralne vrednosti odnosno oko 3 odsto, a do kraja 2026. godine u gornjem delu koridora“, rekao je Jović i dodao:
„Očekujemo sistematična rešenja potpomognuta regulatornim okvirom koji bi trebalo da utiču na trajnije smanjenje marži u trgovini, kao i bolju poljoprivrednu proizvodnju i smanjenje inflatornih pritisaka“.
Govoreći o sektoru osiguranja Jović je podsetio da je premija osiguranja na kraju prošle godine iznosila 177 milijarde dinara, a bilansna suma 417 milijardi dinara. Neto rezultat je bio 12,4 milijardi dinara i porastao je 21,5 odsto međugodišnje. Prinos na kapital je iznosio 14,8 odsto, a prinos na aktivu tri odsto. U strukturi dominiraju neživotna osiguranja sa 83,7 odsto, a u okviru neživotnih – osiguranje od odgovornosti za upotrebu motornih vozila sa učešćem od 27,3 odsto dok imovinska osiguranja čine 20,4 odsto.
„U poslednje četiri godine rast osiguranja imovine privrede i domaćinstava je dvocifren, ali je i dalje jako nisko učešće domaćinstava u premiji. To može da znači da se malo uradilo prethodnih godina, ali i da ima dosta potencijala za razvoj. Preduslov svakako jeste rast dohotka, ali treba i probuditi svest građana koji prekasno shvataju značaj osiguranja – uglavnom kada se ispolje rizici. U poslednje vreme usled sve izraženijih klimatskih rizika postaje jasno koliko je osiguranje imovine važno. U perspektivi treba razmišljati o prevenciji i dodatnu energiju utrošiti na razvoj novih proizvoda zasnovanih na digitalnim tehnologijama, ali i uvođenja novih vrsta osiguranja poput parametarskih“, zaključo je Jović.