O putu oko sveta se često govori, mašta celog života, a ostvari u zavisnosti od mogućnosti. Jer budimo realni: kojim bi to delom naše planete trebalo da proputuje globtroter pa da se po povratku kući pohvalio da je video sve(t). Recimo da je video veličanstvene pejsaže Dalekog Istoka, doživeo kulturne šokove na američkom kontinentu, gledao pustinje i velike otvorene prostore Afrike.
I kada se saberu utisci posle hiljade pređenih kilometara eto materijala da se priča danima, pišu knjige i ulepšava svakodnevica. Ali kad već nije moguće spojiti daleke destinacije u jednu turu, svako stigne gde može. Singapur, Australija, Polinezija, Kalifornija su neke od posećenih destinacija.
Ne može se oko sveta odjednom bez pauze, ali može tura po tura dve-tri nedelje, sa dobrim planom putovanja i pristojnim budzetom. Bilo da ste preko agencije, ili sami uz pomoć interneta i rezervacija za smeštaj osmislili svoje putovanje, poneki savet pred put neće smetati. Šta da imate u vidu, šta da ne propustite, kako da se spakujete i sa aerodroma se otisnete u veliku lepu avanturu.
Auto će vas “sačekati” na aerodromskom parkingu
Da biste se bezbrižno vinuli u plave visine u avionu, kao jednu od poslednjih isplaniranih obaveza koju ćete precrtati kao ispunjenu, svakako je “ostaviti automobil na parkingu”. Ukoliko ste se sa porodicom ili prijateljima dovezli svojim autom do vazdušne luke u Surčinu, onda će parking na beogradskom aerodromu Nikola Tesla biti najbolje i najsigurnije mesto gde ćete ga parkirati..
Naravno moraćete blagovremeno da rezervišete mesto za svog četvorotočkaša, ali čini se da na aerodromskom parkingu imaju razumevanja za one koji idu “na daleke pute”. Za nedelju dana čuvanja auta kod njih se plaća 2.900 dinara, recimo za 12 dana – 5.300, a za ceo mesec parking košta 7.500 dinata.
S obzirom da su cene vrlo promenljiva kategorija i prilikom poskupljenja usluga na parkingu cene će ostati u ovakvoj srazmeri. I pošto ste pripreme prebrinuli ukrcavate se u avion i razmišljate kakav vas provod čeka.
Turisti uvek traže nešto novo i drugačije
Interesantno je da turisti iz godine u godinu menjaju izbor destinacije za odmor. Posle nekoliko godišnjih odmora provedenih na moru, u izležavanju na pesku, porodice sa decom uglavnom odluče da ferije provedu malo drugačije. Da im ne bude dosadno, da se odmore a i “da nešto vide”.
Za početak na mapi potraže mesta gde boravak na moru mogu da iskombinuju sa posetom istorijskim mestima ili spomenicima. Kada upoznaju plaže i muzeje u Španiji, Francuskoj i Turskoj, onda požele da u Australiji pođu stopama starosedelaca Sidneja, posete zoološki vrt i slikaju se pred tamošnjom operom.
Meksiko, Dominikana, Zanzibar, Mauricijus, Sejšeli i Maldivi u zimskom periodu mnogima su izlaz iz sivila i zavejanog grada u kome žive. Pogotovo što je u agencijama te aranžmane moguće platiti u nekoliko rata. Mada dobro dođu i Tunis, Malta i Sicilija, onima koji ne stignu do Kine, čuvenog zida ili Tajvana.
U Dubai dođi, vidi i – ostani
Neki izmaštaju ronjenje na Bora Bori, drugi očarani filmskim svetom požele da posete studije “Univerzal” i “svrate” u Los Anđeles i San Francisko. Sve je moguće, uz odgovarajući budžet na računu, kada se plati ulaznica i odgovarajuća usluga. Isto važi i za Tokio, Honolulu, Havaje.
Nije baš uobičajeno, ali događa se da izbor grada i zemlje za putovanje za neke putnike odvede u – novo mesto za život. Megapolis Dubai i Emirati uopšte, ostavljaju na većinu posetilaca izuzetan utisak, pa se dosta naših ljudi potrudilo da se tamo zasposle i ostanu.
Ipak, ako je verovati turističkim poslenicima, u agencijama se poslednjih godina pojavljuju i svetsku putnici sa bogatim stažom, tražeći posebne avanture. Prednjače zahtevi da posete “nešto strašno” što bi im uteralo strah u kosti, poput ronjenja sa ajkulama, naravno u metalnim kavezima, spavanje u Drakulinom dvorcu u Rumuniji i spuštanje niz strme stene u blizini vulkana.
Plan putovanja neophodan: od budžeta do smeštaja
Svaka udaljena destinacija podrazumeva ozbiljne pripreme. Posebno ukoliko nemate agencijski aranžman. Pretpostavimo da društvo imate, da idete sa porodicom, prijateljima željnim odmora ili avanture. Prvo izaberite odredište. Nacrtajte rutu i definišite odakle i dokle putujete.
Sledeća stavka u planu je izračunavanje budžeta za putovanje. Kada preračunate koliki će vam biti dnevni trošak, koliko ćete platiti takse na aerodromu, vize, prevoz i to rešite zatvorićete finansijsku konstrukciju. Procenite razdaljine i prevozna sredstva između svake ključne faze. Preko portala ili direktno mejlom rešite pitanje smeštaja.
Pre nego što upotrebite karticu za plaćanje proverite kome plaćate i da li je sve regularno. Na kraju izaberite ranac i kofer koji ćete poneti, s tim da dokumenta i novac spakujete u torbicu koju ćete nositi ispod jakne, da ne pada previše u oči nepoželjnim posmtračima.
Zavrtite globus i počnite da pravite planove za put
Znatiželjni putnici se često zapitaju ko je bio njihov prethodnik, kome je prvom palo na pamet da krene na put oko sveta, a kome da otvori agenciju i globtroterima isplanira provod i od toga još zaradi. Po nekim izvorima Tomas Kuk i njegov sin bili su prvi koji su 1872. godine poveli finu bogatu klijentelu na put da vide nove krajeve i danu dušom.
Jer do tada su svetski putnici bili čudaci, književnici i pesnici koji su na put kretali sa koferom i vraćali se posle godinu-dve. U međuvremenu su se snalazili kako si znali i umeli, pisali hroniku i stihove. A masovni turizam kao privredna grana sa dobrim profitom procvetao je posle Drugog svetskog rata.
I tako smo od brčkanja na moru leti i skijanja na planini zimi, za široke narodne mase, stigli do izmišljanja novih tura i dalekih destinacija. Internet je pomogao da se putuje bez agencijskih aranžmana, jeftinije, a po sopstvenim maršrutama. Za svoju dušu – jer putovanja povoljno deluju na psihu čoveka. Dovoljno razloga da zavrtite globus i odaberete mesto gde želite da stignete. Dovoljno. Kada? Jednog lepog dana.
Foto: Pixabay.com