Kao ključnu potrebu čije zadovoljavanje smatraju važnim za dostojanstven život u Srbiji, izbeglice su navele privatni smeštaj za najranjivije osobe, a na drugom mestu prioriteta je mogućnost stručnog usavršavanja kroz organizaciju obuka i kurseva. Zapošljavanje su prepoznali kao treći prioritet po značaju, dok je četvrti podrška pokretanju biznisa, a na petom mestu su javne komunikacije i nefinansijske donacije.
Ove preporuke uputili su izbeglice i tražioci azila u Srbiji su na konferenciji „Podrška privatnog sektora – iz perspektive izbeglica“ biznis zajednici i drugim akterima, koje se tiču mogućeg pružanja podrške njihovim novim počecima u Srbiji. Preporuke se odnose prevashodno na zapošljavanje, obuke i preduzetništvo, kao i različite vrste pomoći posebno ranjivim izbeglicama i deci.
„Duboko sam zahvalan članicama mreže ’Za izbeglice’ i svim drugim privrednim akterima koji su spremni da pomognu prisilno raseljenim ljudima da se integrišu i žive dostojanstveno, prepoznajući koliko svojim iskustvima mogu da doprinesu društvu. To je situacija u kojoj su svi na dobitku – izbeglice postaju samostalnije, više uključene u privredni i društveni život, a kompanije imaju korist kako za razvoj svog poslovanja, tako i kroz doprinos ostvarenju ciljeva održivog razvoja. Pozivamo biznis lidere da prepoznaju priliku, saznaju više o potrebama ove ranjive zajednice i budu tu za izbeglice“, istakao je Sufijan Ađali, šef Predstavništva UNHCR-a u Srbiji.
Izbeglice su kroz svoje preporuke pohvalile poslodavce koji pružaju mogućnost psihološke podrške i fleksibilnog rada za posebno ugrožene zaposlene, kao i one koji posvećuju posebnu pažnju prevenciji diskriminacije na radnom mestu. Kao najtraženije obuke i kurseve prepoznale su one u oblasti digitalne pismenosti, „mekih veština“ i učenja srpskog jezika.
„Izbeglice donose bogato iskustvo i veštine, ali se suočavaju s preprekama u novim sredinama. Direktna saradnja između izbeglica, lokalnih samouprava i privatnog sektora je od suštinske važnosti. Komesarijat za izbeglice i migracije kontinuirano informiše izbeglice o potrebama za radnom snagom, a obuke i radionice koje organizujemo u saradnji sa međunarodnim organizacijama pomažu izbeglicama da započnu nove karijere. Verujem da će ova konferencija doneti konstruktivne ideje i podršku poslovnoj zajednici u integraciji izbeglica. Zajedno možemo stvoriti inkluzivnije društvo, a podrška pri zapošljavanju izbeglica u Republici Srbiji ne samo da obogaćuje našu radnu snagu, već i doprinosi stvaranju zajednice koja se temelji na razumevanju, solidarnosti i zajedničkom napretku“, rekla je Nataša Stanisavljević, komesarka za izbeglice i migracije Republike Srbije.
Brankica Stanković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije je rekla da oko 70 odsto izbeglica širom sveta ne ostvaruje pravo na rad odnosno ima problema da se zaposli. U Srbiji, kako je dodala, broj pritužni izbeglica na ugrožavanje njihovih prava na zapošljavanje i drugih nije veliki, a razlozi su raznoliki.
Jedna od preporuka izbeglica je i da bi kompanije trebalo da budu upoznate sa njihovim ličnim dokumentima u Srbiji, koji se razlikuju od dokumenata državljana, što bi poboljšalo ili omogućilo pristup otvaranju platnih računa, ali i telefonskim, internet i TV uslugama. Upravo različiti dokumenti komplikuju ili pak ogrančavaju mogućnost korišćenja određenjih usluga i to najčešće zbog manjka informacija službenika. Tako se dešava da u jednog ekspozituri banke dokumenta budu prihvaćena, a da se u drugoj nailazi na problem. Istaknuto je i da čak i u situaciji kad izbeglice ili tražioci azila dolaze iz zemalja koje se nalaze na listi visokog rizika u pogledu finansiranja terorizma i pranja novca, pojedinac ne sme biti automatski odbijen za otvaranje računa ili neku drugu bankarsku uslugu već se svakom mora pristupiti individualno i proceniti rizik. Svojevremeno je i Narodna banka Srbije izdala određene preporuke bankama po ovom pitanju, ali su se učesnici konferencije složili da postoji još uvek veliki prostor za popravljanje situacije kada je reč o finansijskim uslugama.
Imajući u vidu sve veći broj izbeglica koje pokreću sopstvene poslove, napomenuto je i da bi im veoma značila mentorska i edukativna podrška za razvoj poslovanja, kao i ona u vidu programa koji nude grantove ili kredite, a koji im trenutno nisu dostupni.
„Kao kompanija zasnovana na vrednostima, poželeli smo dobrodošlicu izbeglicama u naš tim i nastavićemo to da radimo. Izbeglice su talentovane, motivisane i donose globalnu perspektivu koja jača naše poslovanje. Partnerstvo sa UNHCR-om u stvaranju mreže ‘Za izbeglice’ pokazalo je da, kada svi radimo zajedno, svismo na dobitku. Pozivamo i druge kompanije da se priključe ovoj inicijativi – to nije samo ispravna stvar koju treba uraditi, već i dobra poslovna odluka“, naglasio je Oto van Dal, menadžer tima za ljude i kulturu, IKEA Jugoistočna Evropa i dodao da „posao znači dostojanstvo“ te da je važno da ove ugrožene grupe ljudi dobiju priliku da zarade.
Kad je reč o preporukama UNHCR-u i nadležnim institucijama, izbeglice i tražioci azila su naglasili da bi im značilo da imaju sveobuhvatan pristup informacijama o raspoloživim poslovima i obukama, kao i pravima zaposlenih, te da bi relevantne institucije trebalo da obaveste kompanije o ličnim dokumentima i pravnom statusu izbeglica.
Na panelu „Od potreba do podrške – šta bi zaista donelo promenu #Zaizbeglice“ panelisti su istakli da je moguće ostvariti najveći deo preporuka. Mirjana Kecman, pomoćnica poverenice za zaštitu ravnopravnosti RS je rekla da će prvi korak biti da ta insitutucija integriše navedene preporuke u svoje obuke koje drži kompanijama u cilju prevenciji diskriminacije. Ona je dodala i da je status izbeglice lično svojstvo te da je bilo kakva vrsta diskriminacije zabranjena i zakonom kažnjiva.
Inicijativu „Za izbeglice“ pokrenuli su UNHCR i IKEA Srbija, kako bi kreirali mrežu podrške bizis zajednice onima koji su bili primorani da napuste svoje zemlje i koji živote grade iz početka u Srbiji. Prema podacima kojim raspolaže UNHCR, nešto više od hiljadu osoba ostvarilo je pravo na utočište, supsidijarnu zaštitu ili privremenu zaštitu Republike Srbije.
Ova aktivnost je deo projekta „Podrška Evropske unije upravljanju migracijama u Srbiji: Promovisanje integracije izbeglica i migranata”. Projekat je finansijski podržan od strane EU. Projekat realizuje UNHCR Srbija u partnerstvu sa IOM Srbija i Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije. Organizator je isključivo odgovoran za sadržaj koji nužno ne odražava zvanične stavove Evropske unije.
Konferenciju su organizovali Agencija UN za izbeglice (UNHCR) i IKEA Srbija, u okviru mreže privatnog sektora „Za izbeglice“, koja od prošle godine pruža pomoć prisilno raseljenim ljudima da se integrišu u društvo u Srbiji i ekonomski osnaže.