Jutro u Beogradu izgleda ovako: prvo se otvori aplikacija koja pokazuje nivo zagađenosti vazduha, pa tek onda prozor! Stručnjaci upozoravaju da je u prvoj polovini januara vazduh u Beogradu „goreo“ od zagađenja, jer je izmeren ekstremno visok nivo zagađenosti.
U Programu zaštite vazduha u Srbiji za period od 2022. do 2030, koji je Vlada Srbije usvojila u decembru 2022, navodi se da zagađenje čini mešavina hemikalija, praškastih materija i bioloških materijala koji međusobno reaguju i formiraju opasne, tzv. suspendovane čestice. Ključni pokazatelj kvaliteta vazduha je, kako piše, upravo koncentracija tih suspendovanih čestica (PM). Takođe se navodi i istraživanje Međunarodne agencije Svetske zdravstvene organizacije za istraživanje karcinoma, koje je 2013. godine pokazalo da se ove suspendovane čestice najčešće dovode u vezu sa povećanjem stope obolelih od karcinoma, naročito plućnog.
Ovaj program zajedno sa Akcionim planom sadrži niz mera koje treba da poboljšaju kvalitet vazduha, a za sprovođenje je potrebno oko 2,6 milijardi evra u periodu od osam godina.
Prekomerno zagađenje na početku 2024.
Dejan Lekić, član stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) i tvorac aplikacije xEco Vazduh, kaže da je u toku grejne sezone tokom zime 2023/2024. vazduh veoma sličnog kvaliteta kao i prethodnih godina – prekomerno zagađen na većem delu teritorije Srbije.
Ovo se posebno odnosi na već uobičajene „vruće tačke“ – naselja i gradove koji zbog svog geografskog položaja imaju dodatne otežavajuće okolnosti, poput nedostatka prirodnog provetravanja (primer su Valjevo, Užice, Novi Pazar…).
Početak 2024. godine zabeležio je visoke koncentracije suspendovanih čestica (PM2.5 i PM10, prečnika do 2,5 i 10 mikrometara), koje su istovremeno i dominantni ako ne i jedini uzročnik prekomernog zagađenja na praktično svim lokacijama u Srbiji na kojima se one mere.
„Ilustracije radi, korišćenjem aplikacije xEco Vazduh u realnom vremenu može se utvrditi broj dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti propisanih zakonom, pa su tako u prvih 11 dana 2024. godine brojna mesta već imala značajna prekoračenja srednje dnevne granične vrednosti koncentracija PM10 čestica. To su: Novi Pazar, Čačak, Valjevo i Kosjerić (osam dana), Šabac i Mladenovac (sedam dana), Kraljevo, Niš (šest)“, kaže Lekić.
Imajući u vidu da Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha toleriše maksimum od 35 dana u toku kalendarske godine sa ovakvim prekoračenjima, može se očekivati da mnogi gradovi već do kraja februara ove godine „iskoriste“ to ograničenje. Tako će se prema zakonskom okviru već na samom početku godine svrstati u treću kategoriju vazduha, koja znači „prekomerno zagađen“, ukazuje Lekić.
Pazi ljubičasto, čekaj zeleno
Za različite zagađujuće materije različiti su i „pragovi“, odnosno granične vrednosti propisane zakonom.
„Aplikacija xEco Vazduh koristi Evropski indeks kvaliteta vazduha koji je razvila Evropska agencija za životnu sredinu, a on ima tri ’pozitivne’ i tri ’negativne’ kategorije“, kaže Lekić. Crvenom (loš), ljubičastom (veoma loš) i braon (izuzetno loš) bojom označene su negativne, uz odgovarajući opis kvaliteta. Zdravstvene preporuke za poslednje dve kategorije, prema upozorenju lekara, podrazumevaju smanjivanje fizičkih aktivnosti na otvorenom za opštu populaciju odnosno potpuno izbegavanje bilo kakvih aktivnosti van zatvorenog prostora za osetljive grupe: decu, hronične bolesnike i starije.
Kvalitet vazduha pokazuje i sajt Beoeko, kojim u ime Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine upravlja Zavod za javno zdravlje Beograd. Podaci koji se mogu videti na ovom sajtu potpuno su identični onima koji su na raspolaganju u aplikaciji xEco Vazduh, međutim, u upotrebi je druga vrsta indeksa kvaliteta vazduha, koji daje sliku zagađenja u poslednjem satu merenja, objašnjava Lekić.
Najopasnije čestice
Građani često komentarišu da „vazduh pre 20 godina nije bio zagađen kao danas“. Milenko Jovanović, koordinator Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), kaže da ovakvo poređenje nije moguće, jer sadašnji monitoring obuhvata drugačije parametre nego ranije (pre svega, PM čestice, koje se tada nisu merile, već samo čađ).
„Medicinska istraživanja su u poslednjih 20 godina dokazala mnogo veći nivo veze između ugrožavanja zdravlja i aerozagađenja, kao i između procene broja prevremenih smrti i izmerenog nivoa koncentracija pojedinih čestica nego što se ranije znalo. Posebno je akcenat na ’najopasnijim’ PM 2.5 česticama, koje zbog dimenzija neometano prodiru kroz pluća do krvotoka i odatle do svih organa“, kaže Jovanović.
Najveći zagađivači
Tri su glavna izvora zagađenja vazduha u Srbiji: termoelektrane, toplane i saobraćaj. U toku cele godine, u kontinuitetu, u vazduhu su prisutne zagađujuće materije iz industrije, uključujući termoenergetski sektor, koji je u Srbiji dominantan izvor pre svega sumpor-dioksida i oksida azota, kaže Lekić. Drugi značajni izvori su postrojenja odnosno uređaji za proizvodnju toplote: toplane, kotlarnice, mala ložišta. Zatim, saobraćaj, koji nosi udeo od 10 do 20 odsto.
Kad je reč o pomenutim suspendovanim (PM) česticama, njihove emisije dominantno dolaze iz toplana manje snage, malih kotlarnica i ložišta, čak i do 80 odsto, ukazuje Lekić. To je zapravo i jednostavno objašnjenje zašto se praktično sva prekoračenja koncentracija suspendovanih čestica u Srbiji beleže u toku grejne sezone.
Ugroženo zdravlje stanovništva
U kontekstu zdravstvenih posledica, prema poslednjem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu o kvalitetu vazduha i njegovom uticaju na zdravlje, situacija u Srbiji je više nego alarmantna, kaže Dejan Lekić.
„U izveštaju stoji da je zbog povećanih koncentracija zagađujućih materija u Srbiji u toku 2021. godine bilo 17.140 prevremenih smrtnih slučajeva kao posledica zagađenja vazduha. Tako se Srbija nalazi na neslavnom trećem mestu u Evropi, odmah uz susednu Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, gde su prosečne koncentracije zagađujućih materija još veće nego u Srbiji“, kaže Lekić.
Šta država preduzima, koje su mere u planu kako bi se rešio problem katastrofalnog zagađenja vazduha? Adresa za ovo pitanje je nadležno Ministarstvo zaštite životne sredine, ali nismo dobili odgovor na pitanje šta je do sada primenjeno od mera predviđenih pomenutim Programom zaštite vazduha za period od 2022. do 2030. godine.
„U toku 2023. godine preduzet je određen broj mera koje bi se mogle oceniti kao dobre ali nedovoljnog obuhvata. U mnogim lokalnim samoupravama raspisani su pozivi za subvencije za zamenu ložišta i povećanje energetske efikasnosti, nekoliko većih toplana i postrojenja u nekoliko gradova promenilo je tip goriva. Međutim, očigledno je na osnovu stavki u budžetu za 2024. godinu da mere propisane Programom neće biti adekvatno i u punoj meri realizovane“, smatra Lekić.
Izvor: Edicija „Moć održivog poslovanja“