Prodaja poljoprivredne mehanizacije opada u celom svetu zbog recesije i to većim stopama nego što su proizvođači poljoprivrednih mašina očekivali, kažu sagovornici B&F-a. Tokom prva tri meseca ove godine, prodaja na evropskom tržištu je pala za više od 20 odsto u poređenju s istim periodom prošle godine.
Evropska asocijacija industrije poljoprivrednih mašina (CEMA) navodi u svom izveštaju da je poslovanje kompanija u ovoj delatnosti najlošije u poslednjih sedam godina i da svega osam odsto proizvođača smatra da je trenutna situacija povoljna.
Poljoprivredne mašine se mnogo slabije prodaju i u Srbiji, a slično je u celom regionu, kaže za B&F Marija Atanasković, generalni sekretar Udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije. To je vidljivo iz podataka Uprave carina Republike Srbije o broju uvezenih i ocarinjenih mašina u prvom kvartalu 2024.
„Poređenjem prvog kvartala u ovoj sa onim u prošloj godini, uočili smo da je broj uvezenih novih mašina pao za više od 35 odsto, a vrednost uvezenih mašina je manja za preko 45 odsto. U nekim kategorijama mašina pad je prilično naglašen“, komentariše Atanasković.
U prvom kvartalu 2023. ocarinjeno je 23 žitnih kombajna, a u prva tri meseca ove godine svega četiri, telehendlera 32 prošle, a 11 ove. I broj uvezenih i ocarinjenih plugova je manji tri puta, a evidentan je pad i kada su u pitanju mašine takozvane zelene linije, rasipača mineralnog đubriva, sistema za navodnjavanje, sejalica kao i drugih mašina za obradu zemljišta. U prvom kvartalu ove godine uvezeno je 428 traktora, što je 260 manje nego u istom periodu prošle.
Bez subvencija bi bilo još gore
Milan Vasiljević, tehnički direktor preduzeća IMT u vlasništvu indijske firme TAFE i veoma dobar poznavalac prilika u ovoj oblasti ističe da bi se traktori prodavali još slabije, kada ne bi bilo subvencija koje država odobrava poljoprivrednicima za nabavku poljoprivredne mehanizacije i opreme.
„U periodu od 2014. do 2018, kada nije bilo subvencionisane prodaje traktora u većem obimu, prodato je ukupno 7.838 novih traktora, bezmalo 50 odsto manje nego u periodu kada su subvencije uvedene u većem obimu“, kaže Vasiljević za B&F.
IMT u ovoj godini beleži nešto bolje rezultate u odnosu na prethodnu. „Kada je inflacija visoka, poljoprivrednici ’beže’ u traktore i tako čuvaju novac od gubitka vrednosti. Pored toga, poljoprivredni proizvođači su imali priliku da se tokom poslednjih pet godina uvere u kvalitet naših traktora“, napominje tehnički direktor IMT-a.
Inače, TAFE je drugi najveći proizvođač traktora u Indiji. Ova firma godišnje proda 200.000 traktora u svetu. IMT u Srbiji i Republici Srpskoj plasira oko 400 traktora, najviše onih do 50HP i u tom segmentu su vodeći na tržištu.
Popis poljoprivrede je završen, ali zvanični rezultati o strukturi i starosti poljoprivredne mehanizacije još nisu dostupni i mogu se očekivati u drugoj polovini ove godine ili tek 2025. Milan Vasiljević je za B&F ipak izneo okvirne podatke, koji pokazuju da se u Srbiji koristi oko 450.000 traktora, uglavnom veoma starih. Naime, 90 odsto traktora starije je od 20 godina, a svega sedam procenata traktora je starosti do 10 godina.
Vasiljević navodi da se u stručnoj javnosti procenjuje kako je za obnovu dotrajale mehanizacije potrebno uvoditi u proizvodnju najmanje 15.000 novih traktora godišnje, ali smatra da to nije realno. „Ilustracije radi, u periodu 2019. do 2023, godina, kada su subvencije za nabavku traktora bile značajne, ukupno je uvezeno 20.395 traktora, 13.337 novih i 7.058 korišćenih traktora“, precizira naš sagovornik.
Odakle nam stižu mašine?
Prosečna starost celokupne mehanizacije u poljoprivredi se ne smanjuje i zbog uvoza polovnih kombajna i priključnih mašina gde, kako kaže Marija Atanasković, ne postoje bilo kakva ograničenja u pogledu starosti, kao ni u pogledu emisije izduvnih gasova. Prema podacima Udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije, traktori se najviše uvoze iz Kine, Indije, Belorusije, a zatim iz zemalja Evropske unije i Turske. Statistika je drugačija kada se posmatra celokupan uvoz novih mašina, gde prednjači uvoz iz država Evropske unije.
Što se tiče izvoza, u inostranstvu se najviše prodaju priključne mašine, naročito zelene linije i pojedine mašine za obradu zemljišta. Izvoz je najobimniji u regionu i zemljama EU, ali se izvozi i na druge kontinente, dodaje Atanasković.
Carina na uvoz traktora iz EU, CEFTA, EFTA i zemalja sa kojima Srbija ima potpisan trgovinski sporazum ne postoji, dok je iz drugih zemalja 15 odsto, izuzev ako se umesto gotovih traktora uvoze komponente za industrijsku montažu, kao što to radi IMT. Tada carina iznosi samo jedan odsto. Pored niske carine, preduzeću IMT ide u prilog i to što je često jedan od kriterijuma za dobijanje subvencija uslov da je traktor sklopljen u Srbiji, pa se traktori ovog proizvođača dobro prodaju.
Vasiljević ističe da su njihovi traktori uporedivog kvaliteta sa drugim proizvođačima. Ovu tvrdnju potkrepljuje podatkom da su troškovi reklamacije u garantnom periodu na nivou od 0,15 odsto od prodajne cene u prethodnih pet godina.
Domaći traktor nemoguća misija
Precene da bi Srbija ponovo mogla da podigne fabrike u domaćem vlasništvu za proizvodnju traktora nisu realne, mišljenja su naši sagovornici. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Lazar Savin podseća da domaće fabrike traktora nisu nestale za jedan dan, već je njihovo propadanje trajalo više od 20 godina. Zato sada ne postoje kadrovi koji bi bili sposobni da obnove proizvodnju traktora, ili je broj obučenih ljudi jako mali.
„Savremeni traktor je složen i skup proizvod i zato ih izrađuje mali broj proizvođača u svetu. Oni uglavnom dolaze iz zemalja koje imaju veliki broj stanovnika, odnosno tamo gde postoji tržiše za te traktore. U Srbiji bi se možda trebalo okrenuti jednostavnijim proizvodima, odnosno proizvodnji poljoprivrednih mašina. Postoji nekoliko takvih kompanija i njih bi trebalo stimulisati subvencijama“, kaže Savin za B&F.
Pored toga, profesor Novosadskog univerziteta predlaže da Srbija razvija robotizovane, male električne mašine koje ne zahtevaju velike proizvodne kapacitete. To bi bilo i u skladu sa trendovima održive poljoprivrede i „zelene tranzicije“, pri čemu u Srbiji postoje i dobri IT stručnjaci za ovakvu vrstu proizvodnje, smatra Savin.
Milan Vasiljević se slaže da je obnova klasične proizvodnje traktora u Srbiji nemoguća misija. „Takva proizvodnja ne može biti konkurentna u poređenju sa najvećim globalnim proizvođačima traktora, niti sa proizvođačima iz Indije, Koreje i Kine. Osim toga, kod nas se ne prave potrebne komponente, nemamo kvalifikovanu radna snagu, a na kraju ni sredstva za takva ulaganja“, zaključuje tehnički direktor IMT-a.
Izvor: Biznis i finansije