Podaci o broju srednjih preduzeća u Srbiji se značajno razlikuju, u zavisnosti od kriterijuma koji služe za klasifikaciju. Prema Republičkom zavodu za statistiku (RZS), koji kao merilo uzima samo broj zaposlenih (od 50 do 250), u Srbiji posluje 2.722 srednjih preduzeća, odnosno 2,6% od ukupnog broja privrednih društava. Agencija za privredne registre (APR), shodno Zakonu o računovodstvu, koristi dodatno još dva kriterijuma: poslovne prihode i vrednost ukupne aktive. Tako gledano, srednjih preduzeća je skoro za hiljadu manje, odnosno u Srbiji posluje 1.886 ovakvih privrednih društava.
Međutim, čiji god podaci da se analiziraju, nesporno je da srednja preduzeća predstavljaju nosioce privrednog rasta. To potvrđuje i istraživanje Instituta ekonomskih nauka i Privredne komore Srbije, objavljeno u publikaciji „Nacionalna mreža srednjih preduzeća u Republici Srbiji“. Dobijeni nalazi pokazuju da su srednja preduzeća godinama unazad najperspektivniji deo domaće privrede.
Ipak, broj ovih preduzeća se sporo uvećava, a prema podacima APR-a, on je lane porastao za svega 3,6% u odnosu na godinu ranije. Nameće se pitanje zašto je to tako?
Stabilna a prilagodljiva
Blagoje Paunović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za B&F da je u Srbiji jako malo preduzeća koja se dinamično razvijaju. Postoji manji broj brzorastućih firmi, uglavnom u IT sektoru, ali nemamo nijednu „gazelu“, odnosno preduzeće koje je u tri godine udvostručilo broj zaposlenih. Kada nema više preduzeća srednje veličine, nema ni prave saradnje između velikih i malih firmi. „Srednja preduzeća su ta koja spajaju velike kompanije sa malim, jer je velikim sistemima komplikovano da posluju sa stotinama malih preduzeća“, objašnjava Paunović.
Sonja Đuričić, koautorka publikacije „Nacionalna mreža srednjih preduzeća u Republici Srbiji“, konstatuje da se struktura naše privrede ne razlikuje mnogo od privreda u okruženju, ali da je potreban brži rast i razvoj srednjih kompanija. „Srednja preduzeća predstavljaju važan segment naše ekonomije jer spadaju u njen ’najzdraviji’ deo. To možda nije slučaj u najrazvijenijim ekonomijama, gde male firme i početnici u preduzetništvu imaju sveobuhvatnu sistemsku podršku, niz državnih podsticaja i manja fiskalna opterećenja, dok veliki poslovni sistemi imaju moć da utiču na planetarna tržišna zbivanja. U Srbiji je praksa drugačija“, kaže Đuričić za B&F i navodi da kod nas srednja preduzeća generišu približno 18% zaposlenosti, isto toliko izvoza, 21% prometa i 19% bruto dodate vrednosti.
„Zdravlje“ srednjih firmi potvrđuju i podaci APR-a, koji pokazuju da su one u 2021. uvećale godišnju dobit za skoro 85%, na 236,2 milijarde dinara, kapital za 17,2%, a poslovnu imovinu za 20,8%. Srednja preduzeća su poslovala pozitivno u svim delatnostima, a najbolje rezultate su postigla ona u trgovini, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu. Zašto ih, onda, nema više?
Kako objašnjava Blagoje Paunović, jedan od razloga je taj što ne postoje ozbiljni programi za jačanje konkurentnosti, niti kvalitetno finansiranje kroz različite fondove. Naš sagovornik posebno ističe važnost ovih firmi za izvoz, pošto su mnogo konkurentnije čak i od velikih. „Srednja preduzeća mogu da se prilagode određenim tržišnim nišama, fleksibilnija su od velikih, nisu birokratski okoštala, a imaju dovoljno kapaciteta i znanja da mogu da odgovore zahtevnijim potrebama tržišta“, objašnjava Paunović.
Sa iznetim tvrdnjama se slaže i Jasmina Knežević, osnivač klinike „Bel Medic“, koja smatra da se srednja preduzeća najlakše prilagođavaju promenama, posebno u turbulentnim vremenima. „To treba prepoznati i podržati. Firme srednje veličine već imaju izgrađen sistem sa jedne strane, a sa druge, nisu još glomazne i trome, što je često karakteristika velikih”, kaže Knežević za B&F.
Zabadanje klipova
Afrodita Bajić, vlasnica firme „Afrodite Mode Collection“ koja posluje 33 godine i zapošljava 135 radnika, misli da bi podrška trebalo da bude više usmerena na srednja preduzeća jer ona posredno doprinose i više od onoga što se vidi u njihovim poslovnim bilansima.
„Kada firma poraste, onda se uvećava i broj kooperanata, dobavljača i mi kao veći ’vučemo’ desetine malih firmi koji za nas prave ili nabavljaju konac, vešalice i niz drugih stvari. Zatim, srednja preduzeća su obično stabilna i manja je šansa da će propasti. Zato verujem da bi i država i drugi koji nude programe finansijske podrške, kada raspodeljuju određena sredstva, trebalo da stave firme pod rendgen baš kao što i mi svakodnevno analiziramo koji su nam komadi profitabilniji i koliki je njihov koeficijent obrta. Ukoliko zaista postoji namera da se podrže kvalitetna preduzeća, vrlo lako može da se prepozna kome treba dati podršku“, smatra Bajić.
Ona dodaje da je njenom preduzeću bilo potrebno desetak godina da preraste iz malog u srednje i da je taj rast mogao biti brži, da nije bilo brojnih prepreka na domaćem tržištu koje „zabadaju klipove“ u razvoj, od nedostatka kvalifikovane radne snage, do nelojalne konkurencije i sive ekonomije. Stoga, u poslovnom ambijentu koji već pati od mnogih slabosti, globalni potresi poput skorašnje pandemije i aktuelnog rata u Ukrajini imaju još snažniji negativni učinak, kaže Bajić za B&F.
Vesna Pucar Grubor, vlasnica firme „Vivax“ koja zapošljava 66 radnika, potvrđuje da je veoma teško preskočiti stepenicu koja deli malo od srednjeg preduzeća, a kao glavne razloge navodi poslovni ambijent i nedostatak finansija za uvođenje inovacija, edukaciju, izlaganje na sajmovima i druge važne segmente za unapređenje poslovanja. Dosadašnji programi podrške nisu bili dovoljna finansijska injekcija, pa kad nastupe krize kao što je sadašnja, potrebno je, prema njenim rečima, i tri puta više finansijskih sredstava samo da bi se održalo poslovanje.
„Naravno, ovde govorimo o firmama koje posluju po tržišnim principima. Takođe, treba izuzeti brzorastuće delatnosti poput igara na sreću i IT industrije. Mi, kao trgovačka firma, ne bismo prerasli u srednje preduzeće bez uvođenja dodatne delatnosti – proizvodnje. Taj projekat smo sproveli sa inostranim partnerom 2012. a osnovani smo davne 1995. godine“, kaže Pucar Grubor za B&F i dodaje da bi veliko preduzeće mogli da postanu samo uz strateško partnerstvo, u suprotnom je to nemoguća misija.
Neželjena pažnja
Mnogo toga je, prema rečima Jasmine Knežević, potrebno da se uradi kako bi preduzeće raslo, a od spoljnih faktora je najvažniji poslovni ambijent koji i dalje nije naklonjen preduzetnicima.
„U našoj sredini svi vas uče i motivišu da pokrenete svoj posao, a skoro niko, kako da se održite i da nastavite da rastete. Naprotiv, čim malo brže rastete postajete sumnjivi, zato mnogi žele da ostanu mali da bi bili ispod radara. A to je velika šteta, jer bi društvo trebalo da pomogne onome ko je već opstao na tržištu, ko je testirao sebe kao lidera i svoj poslovni model“, ističe Knežević za B&F.
„Bel Medic“ je, kako kaže, rastao organski, od jedne iznajmljene sobe, do kompleksnog sistema sa više od 550 stalno zaposlenih i 300 konsultanata. „Nažalost, za svih ovih 27 godina postojanja nismo imali podršku institucija“, rezignirano konstatuje naša sagovornica, koja ističe da se divi načinu na koji Italija podržava i promoviše svoja mala i srednja preduzeća.
Srednje firme i tokom prvih devet meseci ove godine prednjače u likvidnosti, prometu, spoljnotrgovinskoj razmeni i zapošljavanju, pokazuje anketa Privredna komore Srbije. Ove firme u proseku imaju najbolje pokazatelje među svim anketiranim kompanijama, naročito u poređenju sa mikro i malim preduzećima.
Autor: Vesna Lapčić
Izvor: Biznis i finansije/decembar
Foto: Pixabay.com
