Piše: Bojan Vesković, finansijski savetnik
Novac nije sve u životu, ali je život bez novca težak. Svest o ovoj činjenici imaju svi odrasli ljudi na ovoj planeti, sem dece. Ako novac posmatramo kao sredstvo koje nam pomaže da živimo život kakav želimo, onda je veoma važno da razumo njegovo kretanje i zakonitosti.
Veštinu upravljanja novcem, po mom dubokom uverenju, treba posmatrati kao veštinu koja nam garantuje kvalitetan život. Smatram da ovu veštinu treba naučiti u najranijoj mladosti. Svaka osoba na svetu pre ili kasnije shvati šta znači biti finansijski nezavistan.
Ako veštinu upravljanja novcem ne naučite u mladosti, vrlo je verovatno da ćete ostatak života provesti u zabludi da ste finansijski nezavisni radeći svakog dana za platu zato što morate da biste živeli.
Svi smo rođeni da napravimo velike stvari u svom životu, samo je pitanje jesmo li od detinjstva podsticali velike stvari u nama i da li smo ih negovali. Uzmimo primer prirode lava. Ako lav u mladosti ne nauči da bude kralj svih životinja, da lovi, da brani teritoriju, on će bez tih veština postati obična velika maca koja je zavisna od svog okruženja i biće prinuđen da prede umesto da bude slobodan. Ovom metaforom želeo sam da vam približim kako se dostojanstvo, smisao života pretvara u finansijsko robovanje.
Svetska banka i druge finansijske institucije već odavno predlažu uvođenje programa finansijskog obrazovanja u osnovnim, srednjim i višim školama. Možda država i društvo u celini nemaju interesa da baš Vi budete finansijski nezavisni i da ih ne morate slušati zbog novca. Ali jedina osoba na svetu koja ima interes da budete finansijski nezavisni zapravo ste Vi, a kada to prihvatimo, imamo šansu da svoju decu naučmo veštinom koja daje istinsku slobodu.
Mnogo puta smo čuli da je disciplina važna i to će vam reći svi uspešni ljudi na ovom svetu, ali ono što proizilazi dublje od discipline, a veoma je značajno za proces sticanja finansijske nezavisnosti je samodisciplina. Samodisciplina predstavlja aktivnost koju ste sami sebi zadali da radite i koju radite čak i kada vam se ne radi. Možda bi se moglo povezati sa basnom “Cvrčak i mrav” . Pored samodiscipline ništa manje nije važna ni vera u ono što radimo. Svako ko vidi rezultat svoje aktivnosti on jača svoju veru u to što radi i verovaće još više. Vrlo je verovatno da će ga rezultat inspirisati da pojača aktivnosti u tom pravcu za još bolje rezultate.
Vi, kao roditelji, kada izgradite samosvesnu i finansijski obrazovanu osobu od svog deteta, možete biti spokojni da ste dete naučili veštinom kojom će sigurno koračati kroz život bez straha da će upasti u finansijske probleme. Osoba, koja sama stekne svoj kapital dugogodišnjim radom i odricanjem nikada taj kapital neće potrošiti uludo kao da je taj novac recimo dobila na poklon. Mnogo puta ste čuli „daj čoveku ribu i nahranio si ga za jedan dan, nauči ga da peca i nahranio si ga za ceo život”. Ovaj princip možete pronaći u svakodnevnom životu gde osoba, koja je dobila novac na poklon ili na kladiinici, vrlo brzo ostaje bez istog i gotovo svi potroše novac na nebitne stvari. Pristalica sam da decu naučimo veštinama koje mi sami nikada nismo znali i da ih naučimo kako da finansijsku slobodu steknu sami. Teško je roditeljima da to prihvate tako lako jer zbog prevelike ljubavi prema deci, želimo deci da omogućimo nešto, da im nešto ostavimo, da im nešto damo. Više puta sam u svom radu sreo roditelje koji mi kažu uplaćujemo detetu štednju za školovanje jer želimo da mu damo kad napuni 20 godina za ovo ili ono. Nemam ništa protiv davanja, jer davanje je ljudska plemenita osobina, ali još je plemenitije da ih naučimo da to urade sami, a da mi samo malo pomognemo kao podrška da deca rade ispravnu stvar. Zapamtite kada učite svoje dete, Vi tada učite i dete svog deteta, jer stara izreka kaže: „Ne pada iver daleko od klade“.
Deca uglavnom dobijaju džeparce, novčane poklone za rođendane i druge proslave i praznike. Ovi novčani prihodi, koje dete ostvaruje, prava su prilika da dete nauči kako se upravlja novcem. Mali koraci kreću sa malim iznosima da bi se u budućnosti nastavili sa većim koracima. Navike stečene u detinjstvu će dete nastaviti i posle školovanja i pojačati u period rada i zarade. Preporuka je da odredite neki procenat koji će dete odvajati u štednju i investiciju od svog novca. Jedan od dobrih primera raspodele procenata prikazan je u principu koji je danas poznat kao „Jevrejski dinar“.
U želji da doprinesemo finansijskoj edukaciji dece makar jednom godišnje organizujemo druženje i edukaciju kroz seminare i radionice. Želimo da podstaknemo upoznavanje i druženje mladih, kao i roditelja, sa ostalim roditeljima koji isto misle i rade. Studije su pokazale da, ako se družite sa uspešnim ljudima, bićete i Vi uspešni. Na našim radionicama roditelji će imati prilike da shodno interesovanju saznaju mnogo više o preduzetništvu, biznisu, novcu, finansijskim proizvodima i ličnom razvoju. Dok će se deca kroz igre, radionice družiti i kroz igru učiti veštinu upravljanja novcem. Dok ovaj tekst pišem, moje troje dece se nalazi u programu edukacije već punih 3 godine. Kroz ovakvu edukaciju deca imaju šansu da budu finansijski stabilnija, nego njihovi roditelji.
Ako je najveći investitor današnjice smeo izjaviti: „Prvu investiciju sam napravio sa 11 godina, a sve pre toga je bilo gubljenje vremena” , onda sam siguran da niko od Vas ne veruje da će steći finansijsku nezavisnost bez dugogodišnjih aktivnosti i stručnog razumevanja toka novca. Odgovornost nas roditelja je velika zato što smo direktno odogovorni za veštine i znanja koje smo preneli deci, a to indirektno znači da smo odgovorni na neki način u kom će pravcu ići njihov život. Ne kažem da decu moramo gurati da rade nešto na silu ili šta god požele, ali uz moralno, stručno i odgovorno usavršavanje pojedinca možemo zajedno promeniti celo društvo. Na mlađima svet ostaje, a svet je onakav kakvog ga oni budu videli.
Kompletan tekst o deci kao investitorima možete da pročitate u knjizi „Finansijska nezavisnost“, autora Strahinje Krstića.
