CEFTA

Članice CEFTA-e počinju primenu prelaznih pravila o preferencijalnom poreklu robe, zajedno sa pravilima Paneuromediteranske (PEM) konvencije. Dok čekamo reviziju PEM konvencije, većina ugovornih strana, uključujući CEFTA strane, EU i EFTA, odlučila je da omogući kompanijama da koriste modernizovana i pojednostavljena pravila o poreklu, te je počela primenu prelaznih pravila na bilateralnoj osnovi.

Nova pravila su fleksibilnija s ciljem smanjenja administrativnog opterećenja, a samim tim i pojednostavljenja trgovine, pružanja više mogućnosti i omogućavanja kompanijama da postanu konkurentnije na drugim tržištima.

Pravila su stupila na snagu 1. februara 2023. godine, nakon što su sve članice CEFTA finalizovale interne procedure.

„Primenom revidiranih, fleksibilnijih i modernijih pravila, strane će moći povećati svoju izvoznu konkurentnost. Prelazna pravila o poreklu robe pojednostavljuju sistem, pojednostavljuju utvrđivanje porekla robe i dodatno olakšavaju trgovinu u CEFTA-i i sa EU“, objasnio je direktor CEFTA Sekretarijata Emir Đikić.

PEM konvencija je međunarodni sporazum koji ima za cilj uspostavljanje jedinstvenog skupa pravila o poreklu robe. Ugovorne strane PEM-a počele su 2013. godine diskusiju o reviziji Konvencije, kako bi je prilagodile ekonomskoj realnosti. Budući da usvajanje revidirane konvencije nije uspelo 2019. godine, većina ugovornih strana odlučila je unapred primeniti revidirana pravila. Trenutno će se paralelno primenjivati dva seta pravila, originalna PEM pravila o poreklu i prelazna pravila, a ekonomski operateri će moći da biraju između primenjivih pravila.

Koje su prednosti?

Ovaj novi korak koji CEFTA preduzima ka olakšavanju trgovine fokusira se na smanjenje administrativne birokratije i povećanje obima trgovine.

Nova pravila predviđaju nekoliko pojednostavljenja, uključujući:

• Fleksibilnija i jednostavnija pravila proizvoda
• Fleksibilnija pravila tolerancije: Povećanje udela nepreferencijalnih materijala u gotovim proizvodima od 10% do 15% na osnovu neto mase za poljoprivredne proizvode, dok je za industrijske proizvode (osim tekstila) postavljena tolerancija na 15% materijala bez porekla na osnovu cene franko fabrika finalnog proizvoda.
• EUR.1 ili deklaracija o poreklu će važiti kao jedinstvena vrsta dokaza o poreklu i njen rok važenja je produžen sa četiri na 10 meseci.
• Predviđene su i opcije dogovora o primeni sistema registrovanih izvoznika i dogovora o korišćenju dokaza o poreklu koji se izdaje i/ili dostavlja elektronskim putem.

Mogućnosti povrata carine i pune kumulacije kao prednosti prelaznih pravila u CEFTA-i se implementiraju od 2019. godine.

Foto: Unsplash.com

Emir Đekić, direktor CEFTA Sekretarijata, rekao je povodom predstavljanja ključnih rezultata ovog sporazuma da je CEFTA olakšala trgovinu u izazovnim vremenima, kao i da će to ostati prioritet 2021. godine.

„Radimo na različitim procesima, koji bi preduzećima doneli uštedu vremena i troškova, a neki od njih su – proširenje Zelenih koridora u okviru CEFTA i sa EU, olakšavanje elektronske trgovine, validacija AEO programa. Značajan posao je urađen na ekspertskom nivou, a sada bi usvajanje ovih važnih odluka trebalo da bude prioritet. Tim u CEFTA Sekretarijatu, kolege iz administracija, naši partneri, svi smo bili posvećeni ovome i mogu s ponosom da elaboriram i predstavim prilično dobre rezultate za prvu polovinu 2021. godine”, rekao je Emir Đikić.

Najvažnija dostignuća:

CEFTA Zeleni koridori prošireni su na sve prelaze u regionu, računajući i pružne prelaze. Zeleni koridori biće prošireni i na Grčku, kako je najavio premijer Grčke Kirijakos Micotakis na Samitu u Berlinu. Primena ovog koncepta poslužiće kao proba za povezivanje sa državama članicama EU. Da podsetimo, Zeleni koridori/trake uspostavljeni su na samom početku izbijanja COVID-19 kako bi se sprečila nestašica osnovne robe i medicinskog materijala i ublažili poremećaji u transportu i trgovini robom uzrokovani raznim merama predostrožnosti koje su preduzete zbog pandemije. Iz tog razloga, CEFTA Sekretarijat i Stalni sekretarijat Transportne zajednice zajednički su pripremili predlog za olakšavanje transporta i trgovine robom od primarne neophodnosti na Zapadnom Balkanu, a inicijativa je sprovedena za manje od mesec dana. Statistika pokazuje da približno 80 odsto kamiona koristi CEFTA Zelene koridore, a 20 odsto onih koji ih koriste prevoze robu prioritetne neophodnosti i ostvaruju benefite od prioritetnog prolaska. U 2020. godini, od početka pandemije, 500.000 kamiona je iskoristilo ovu inicijativu i od tada nisu zabeleženi veći zastoji. Imajući u vidu uspeh ove inicijative, Strane su se usaglasile da je prošire na sve granične prelaze i ona je funkcionalna od maja.

U svetlu ekonomske važnosti Evropske unije za region, na koju odlazi oko 2/3 celokupne trgovine, CEFTA Strane izrazile su snažan interes da Zelene koridore/trake prošire na granične prelaze sa susednim državama članicama EU na osnovu zaključaka Samita u Sofiji održanog u novembru prošle godine. Ova inicijativa će imati koristi i za EU i za CEFTA Strane smanjenjem gužvi na prelazima, jer prosečno vreme čekanja kamiona na nekim graničnim prelazima CEFTA/EU je veće od dva sata.

Izveštaji o validaciji AEO programa za Severnu Makedoniju, Srbiju i Moldaviju su završeni i spremni za usvajanje. Preostale Strane se podstiču da se prijave za postupak validacije. Da podsetimo, uzajamnim priznavanjem uključene carinske uprave pristaju da priznaju validirane AEO programe izdate na jednom tržištu na ostalih šest tržišta. Ovaj status omogućava lakše carinjenje uopšte i ključni je element u jačanju bezbednosti lanca snabdevanja, pružajući višestruke koristi za trgovinu. Uzajamno priznavanje AEO programa za bezbednost i sigurnost kompanijama sa ovim statusom omogućilo bi da imaju koristi od toga u svim CEFTA Stranama.

Odluka o olakšavanju elektronske trgovine, kojom se utvrđuju pravila o e-trgovini u okviru CEFTA, je finalizirana. Usvajanjem zajedničkog tržišnog principa i usklađivanjem ključnih pravila, preduzećima se pruža jedan set pravila za sedam tržišta. To znači: nema posebnog odobrenja i registracije za digitalna preduzeća, umanjeni su troškovi koji se odnose na regulatornu analizu, usklađenost, primenjivanje i sudove.

Pregovori o profesionalnim kvalifikacijama na ekspertskom nivou su završeni, dok je postignut značajan napredak u pregovorima o rešavanju sporova i uklanjanju radnih dozvola i turističkim uslugama.

CEFTA predstavlja integrisano tržište od 20 miliona ljudi koje je konkurentnije na evropskoj i globalnoj sceni, privlačnije za strane i međuregionalne investitore i moglo bi da donese dodatnih 6,7% rasta BDP-a u regionu. Ideja o uspostavljanju Zajedničkog regionalnog tržišta pomoći će regionu u usvajanju standarda EU i približavanju jedinstvenom tržištu EU.