Što više benefita kompanija obezbedi za svoje zaposlene veći je nivo zadovoljstva, povećava se efikasnost i produktivnost radnika. U Srbiji 53 odsto kompanija ima određene wellbeing programe pokazalo je istraživanje kompanije Marsh, jednog od najvećih brokera na svetu koje je sprovedeno u martu ove godine.
„Mentalno zdravlje je fundamentalno ljudsko pravo, a i dalje je tabu tema i to ne samo u Srbiji. Zaposleni nisu spremni da podele sa svojim poslodavcima kako se osećaju jer postoje predrasude“, rekla je Sandra Vučurović, izvršna direktorka Marsh Srbija na konferenciji „Rizici novog doba – dve godine pandemije“ koju je organizovala platforma BeRiskProtected, čiji su osnivači portali Sveoosiguranju i Sveonovcu.
Pogledajte SNIMAK sa konferencije.
Istraživanja kompanije MercerMarsh sprovedena u Evropi pokazala su da jedno od dvoje ljudi iskusi problem sa mentalnim zdravljem, a 80 odsto njih nikada ne zatraži pomoć. Osnovni problem su depresija i anksioznost: više od 44 miliona ljudi ima problem sa depresijom, a 37 miliona ima anksioznost.
„Zasposleni su najosetljiviji kada postoji pritisak na poslu i ne postoje jasno definisani ciljeni te nisu dovoljno prihvaćeni. Posao veoma utiče na naše mentalno zdravlje. Ako radimo posao koji smatramo dobrim dobro ćemo se i osećati“, rekla je Vučurović.
Samo 25 odsto učesnika istraživanja u Srbiji ima jasnu strategiju sprovođenja wellbeing programa, a samo devet odsto ima KPI za praćenje wellbeing inicijativa. Sedam od deset kompanija u Srbiji izdvojilo je manje od 100 evra za wellbeing programe, dodala je Ognjanka Kompirović, EH&B Senior Client Executive, Marsh Srbija.
MerceMarsh je sproveo istraživanje i u Evropi te je 61 odsto generalnih menadžera odgovorilo da je sprovelo plan podrške u delu mentalnog zdravlje i wellbeinga, a 40 odsto zaposlenih je prepoznalo da kompanija brine o njima.
„S obzirom na to da je hibridan način rada još uvek veoma zastupljen, preporuka je da zaposleni koji dolaze u kompaniju povremeno mogu da se okupe i diskutuju o svojim problemima, a da se za one koji rade od kuće organizuju onlajn radionice“, rekla je Ognjanka Kompirović.
Jedan od velikih problema koji se javlja kod zaposlenih jeste sagorevanje na poslu, a prvi simptomi su osećaj fizičke i mentalne iscrpljenosti, gubitak osećaja lične vrednosti, negativizam, gubitak želje za radom, osećaj beznađa.
Sagorevanje na poslu sve izraženije
Sandra Vučurović je napomenula da postoji i zdrav stres koji nas gura napred, ali da je daleko opasniji onaj koji se javlja kao posledica preopterećenosti obima posla.
„Svetska zdravstvena organizacija je uvrstila burnout u dijagnozu i očekuje se da to prihvate i njene članice. Inače, dva od tri zaposlena su osetila rizik burnouta u toku radna veka, dok jedno od dvoje zaposlenih želi da radi u kompaniji koja je pružila finansijsku podršku u oblasti wellbeinga. Ohrabrujuće je što 47 odsto poslodavaca razmišlja o uvođenju nekih programa sa mentalnim zdravljem, pokazuje istraživanje Mercera u Evropi“, dodala je Vučurović.
Nadovezujući se na ove rezultate, Ognjanka Kompirović je rekla da se 64 odsto zaposlenih koji su iskusili neki od programa podrške u vezi sa mentalnim zdravljem oseća veoma dobro, a 42% ne bi napustilo kompaniju koja pruža takve benefite.
„Žene se mnogo više osećaju dikonektovano na radnom mestu u odnosu na muškarce, kao i mlađi u odnosu na starije. Takođe, mlađi imaju mnogo više izazova u vezi sa mentalnim zdravljem nego stariji što je i razumljivo zbog manjka iskustva. Razgovarali smo i sa lekarima na ovu temu i oni su nam dali nekoliko saveta za prevazilaženje ovih problema: vera u sebe, usmerenost ka pozitivnosti za druge i sebe, negovanje smisla za humor, odmor, rekreacija, negovanje i razvijanje otpornosti odnosno znati reći ne i postaviti prave granice u poslu i privatno, raspodeliti odgovornosti i aktivno organizovati sopstveno vreme“, istakla je Kompirović.
Foto: Pixabay.com/BeRiskProtected
