Home Slider Svetu prete pandemija, propusti u sajber bezbednosti i digitalna nejednakost

Svetu prete pandemija, propusti u sajber bezbednosti i digitalna nejednakost

by Vesna Lapčić

Izveštaj o globalnim rizicima za 2021. Svetskog ekonomskog foruma (Global Risk Report 2021, WEF) analizira najveće svetske rizike na kraći i duži rok.

Među najvećim rizicima jeste rizik ekstremnih vremenskih neprilika.

Pod njim se podrazumevaju gubici ljudskih života, šteta na ekosistemima, uništenje imovine ili finansijski gubici na globalnom nivou, kao rezultat ekstremnih vremenskih događaja: hladnih frontova, požara, poplava, toplotnih talasa, oluja…

Slede propusti u sajber sigurnosti, koji za posledicu mogu da imaju velike finansijske gubitke.

Kada je reč o sajber sigurnosti, Izveštaj, ovaj put, objedinjuje dva rizika. Tako su sajber napadi (cyberattacks) i zloupotreba podataka (data fraud ) spojeni u jedan rizik – propuste u sajber sigurnosti, odnosno neuspeh mera sajber sigurnosti (failure of cybersecurity measures).

Digitalna nejednakost navodi se kao peti po veličini rizik, u vezi sa kratkoročnom pretnjom po svet. Jaz između onih kojima su digitalne tehnologije dostupne i onih kojima nisu i dalje se povećava među zemljama, ali i unutar samih država. To, posledično, ograničava ulaganje u digitalno obrazovanje, što vodi ka smanjenoj ekonomskoj mobilnosti pojedinca.

Rizici na kraći i duži rok

Preostalih pet najvećih rizika, kada je reč o očekivanjima na kratak rok, do dve godine,  odnose se na dugotrajnu stagnaciju, terorističke napade, razočaranje mladih, eroziju socijalnog jedinstva i – loš uticaj ljudi na životnu sredinu.

Među rizicima na srednji rok, broj jedan drži rizik – „pucanje imovinskog balona“, poput onoga iz 2008. godine. Sledi slom IT infrastrukture, nestabilnost cena, šokovi u snabdevanju robom, kriza duga.

Na dugi rok, od pet do 10 godina, najveći rizici su: oružje za masovno uništavanje, propast države, gubitak biološke raznovrsnosti, negativan tehnološki napredak…

Osim vremenskog horizonta rizika koji su pretnja po svet, Izveštaj rangira rizike i prema verovatnoći dešavanja i prema nivou globalnog uticaja.  Među najvećim verovatnoćama rizika u narednih deset godina su ekstremno vreme, neuspeh u klimatskim promenama i štete koju ljudi naprave prema životnoj sredini.

Takođe i koncentracija digitalne snage, digitalna nejednakost i neuspeh u sajber bezbednosti.

Na prvom mestu među rizicima koji bi imali najveći globalni uticaj su:

  • zarazne bolesti
  • neuspeh u  klimatskim promenama i drugi ekološki rizici
  • oružje za masovno uništavanje
  • krize po život
  • dužničke krize,
  • kvar IT infrastrukture.

 Među najneposrednijim rizicima – onima koji su najverovatniji da svet zadese u naredne dve godine, nalazi se:

  • kriza  zapošljavanja i egzistencije
  • razočaranje mladih
  • digitalna nejednakost,
  • ekonomska stagnacija šteta po životnu sredinu koju je napravio čovek
  •  urušavanje socijalnog jedinstva i teroristički napadi

Foto: Pixabay.com

You may also like