Očekuje se da će inflacija rasti i u SAD i u evropzoni tokom 2025. godine pišu stručnjaci kompanije Allianz u nedavno objavljenom izveštaju Global Insurance Report 2025. Nni navode da je inflacija u SAD otpornija nego u evrozoni.
Naglo povećanje carinskih tarifa poguraće, kako kažu, američku ekonomiju u recesiju i podići će cene, jer će troškove većine novih carinskih tarifa plaćati potrošači odnosno kupci uvezene robe. Inflacija potrošačkih cena , kako se navodi u izveštaju, trebalo bi da dostigne vrhunac od oko 4,2 osto u trećem kvartalu 2025. godine, u poređenju sa tri odsto u prvom kvartalu.
Inflacija u oblasti evrozone (članice Evropske unije koje koriste evro), kako se dodaje, uglavnom je popustila. Uprkos razlici među zemljama članicama, cilj Evropske centralne banke (ECB) da ona iznosi dva odsto, mogao bi da bude nedostižan u 2025. godini, s obzirom na niže cene energije i deflaciju (pojava suprotna inflaciji, a znači smanjenje žitovnih troškova) usled nižih cena robe zbog trgovinskog rata.
Povratne tarife trebalo bi da imaju relativno ograničen uticaj na cene i zbog sporijeg ekonomskog rasta, jačeg evra i nižih cena u Kini, zbog nagomilavanja robe koja ne može da se proda u SAD. Međutim, bilo kakvi poremećaji u lancima snabdevanja robom, zbog trgovinskog rata, mogli bi da negativno utiču na inflaciju.
Da bi sačuvala svoj kredibilitet, Američka centralna banka će verovatno dati prioritet borbi protiv inflacije u odnosu na podršku ekonomskoj aktivnosti. Postoje znaci da privatni sektor, posebno domaćinstva, počinju da dovode u pitanje njihovu sposobnost da vrate inflaciju na ciljane okvire, posebno jer se očekuje da će tarife dodatno povećati cene (robe i hrane). Kratkoročna inflaciona očekivanja (na period od 12 meseci) su naglo porasla u svim anketama.
Zbog toga će Centralna banka ostati po strani tokom većeg dela godine. Prva mala smanjenja kamatnih stopa mogla bi doći tek krajem godine. Nakon toga bi usledile snažnije akcije početkom naredne godine, prognoziraju autori izveštaja.
Sa druge strane, ECB će već 2025. godine snažno smanjiti kamatne stope. Očekuje se da će inflacija pasti ispod cilja ECB-a do sredine godine, a evropska ekonomija će nastaviti da pokazuje negativane znake u proizvodnji zbog nepovoljnih okolnosti globalnog trgovinskog rata.
ECB će, kako se ocenjuje, verovatno promeniti monetarnu politiku sa blago restriktivne na prilagodljivu. Stručnjaci ECB-a procenili su neutralnu nominalnu kamatnu stopu (ona koja se ne menja u odnosu na tržišne uslove) na 1,75 do 2,25 odsto. Međutim, s obzirom na dodatne ekonomske nepovoljnosti, ECB bi mogla da nastavi sa smanjenjem kamatne stope na 1,5 odsto do septembra 2025. godine.