Globalna rudarska i metalska industrija ulazi u najizazovniji period u poslednjih nekoliko decenija. Kako pokazuje najnoviji izveštaj konsultantske kuće Ernst & Young (EY) „Top 10 poslovnih rizika i prilika za rudarsku i metalsku industriju 2026.“, kompanije su suočene sa rastućim operativnim složenošću, padom kvaliteta rude i geopolitičkim tenzijama – ali i sa istorijskim šansama za rast kroz digitalizaciju, inovacije i održivo poslovanje.
Operativni rizici u centru pažnje
Prema istraživanju koje je EY sproveo u junu i julu 2025. godine među 500 vodećih ljudi u industriji, uključujući 24% izvršnih direktora i članova uprava, fokus sektora se pomerio sa strateških na operativne rizike.
Kompanije sve teže održavaju stabilan nivo proizvodnje zbog dubljih i složenijih ležišta, pada sadržaja rude i rastućih troškova energije, rada i logistike. Prosečan kvalitet bakra, na primer, opao je za oko 40% u poslednje tri decenije.
EY upozorava da se rudarska industrija mora prilagoditi „NAVI“ okruženju — ne-linearnom, akceleriranom, volatilnom i međusobno povezanom tržištu — gde tradicionalni modeli poslovanja više ne funkcionišu.
Kapital, produktivnost i manjak kadrova
Rudarske kompanije trenutno povećavaju kapitalne izdatke, uz istovremeno smanjenje dividendi i otkupa sopstvenih akcija, što ukazuje na pomak ka rastu i obnovi kapaciteta.
Međutim, trošak kapitala (WACC) raste i sada se kreće između 8 i 10%, što je iznad proseka u tehnološkom sektoru. EY navodi da kompanije sve više istražuju alternativne izvore finansiranja — od „royalty“ modela do državnih podsticaja i partnerstava.
S druge strane, industrija se suočava sa ozbiljnim nedostatkom kvalifikovane radne snage. Više od 75% rukovodilaca priznaje da nema dovoljno stručnjaka za inženjering, planiranje i održivost. EY ističe da će privlačenje mladih talenata i unapređenje raznolikosti biti ključni faktor opstanka sektora.
Geopolitika i digitalna revolucija
Geopolitički pritisci, kontrole izvoza i borba za kritične minerale (litijum, bakar, nikl, kobalt) nameću nove izazove. Države sve češće traže veću kontrolu nad strateškim resursima, dok kompanije moraju graditi dugoročne odnose sa vladama kako bi obezbedile stabilnost poslovanja.
Digitalizacija se istovremeno pokazuje kao najveća prilika. Više od petine ispitanih rudara planira da poveća ulaganja u veštačku inteligenciju (AI) za preko 20% u narednih godinu dana.
Ipak, EY upozorava da tehnološke inovacije daju rezultate samo ako su integrisane u celokupnu poslovnu strategiju i zasnovane na kvalitetnim podacima.
Održivi razvoj i novi poslovni modeli
Održivi razvoj ostaje među deset vodećih prioriteta, iako je više od polovine kompanija već revidiralo svoje „net-zero“ planove. Samo 56% veruje da će ispuniti svoje klimatske obaveze do 2030. godine.
EY predlaže da kompanije pređu sa „reagovanja na propise“ ka proaktivnom oblikovanju održivih rešenja, posebno u oblastima upravljanja vodom, reciklaže i ponovne upotrebe metala.
Pored toga, rudarski giganti sve češće razmatraju promenu poslovnog modela — prelazak sa isključivo eksploatacionog pristupa ka vertikalnoj integraciji, preradi i reciklaži. Više od 25% ispitanih kompanija navelo je integrisane lance vrednosti kao glavni prioritet za naredne investicione cikluse.
Zaključak: vreme za redefinisanje rudarstva
Kako se približava 2026. godina, industrija rudarstva i metala stoji na prekretnici. Pred njom su rastući operativni troškovi, geopolitičke napetosti i pritisak da ispuni sve strože standarde održivosti, ali i ogromna šansa da postane ključni stub globalne energetske tranzicije.
EY zaključuje da kompanije koje prepoznaju ovaj trenutak kao priliku za potpunu transformaciju, a ne samo prilagođavanje, mogu postati lideri nove ere rudarstva — digitalnog, održivog i društveno odgovornog.