Privrednici poručuju da je važno da se mere Vlade za saniranje negativnih ekonomskih posledica pandemije sprovedu na vreme i da budu jasne i jednostavne. Kao krajnji rok za isplatu minimalnih zarada navode kraj aprila ili početak maja. O ovim i drugim merama bilo je reči na webinaru „Kako će paket mera za podršku privredi uticati na poslovanje“, koji je organizovala Infostud Grupa 9. aprila.
Isplata minimalnih zarada za spas davljenika
Miloš Mijić, vlasnik brenda Domaće kiflice, rekao je da mera isplate minimalne zarade jeste više nego dovoljna da se podsnese trenutni pritisak. Jako je važno da ta mera, kako kaže, bude u pravom trenutku. „Naša firma se davi, možemo da izdržimo minut pod vodom, ako nas neko izvadi iz vode posle tri minuta mi smo se već udavili. Konkretno naš posao podrazumeva ručni rad i najveći trošak su plate i taj trošak ne možemo da smanjimo osim otpuštanjem, a do sada nikoga nismo otpustili. Sa radnicima smo već pričali da isplatimo i aprilske plate, možda umanjene, a da deo novca sačuvamo i za repromaterijal. Što se nas tiče 15. maj je krajnji rok za sprovođenje te mere. Posle toga bismo morali da zatvorimo firmu dok sve ovo ne prođe“, istakao je Mijić.
Milan Trbojević, vlasnik knjigovodstvene agencije „Knjiški moljac“, rekao je da inače ima niska očekivanja od države, tako da je zadovoljan najavljenim merama i slaže se da mere moraju da se jednostavno sprovedu i da dođu u pravo vreme. I on misli da je 15. maj krajnji rok. „Manjim firmama će ove mere daleko više značiti. Ako se firme iscrpe tokom krize i posle nemaju novac da startuju neće im značiti ovaj novac“, rekao je on.
Dragan Ranisavljević, finansijski direktor kompanije Gomex, rekao je da su potrošači upravo građani zaposleni uglavnom u malim i srednjim preduzećima tako da će se pomenuta mera posredno odnositi i na poslovanje velikih kompanija. „U Gomex-u nije niti će biti otpuštanja tako da nam participacija od 50 odsto namenjena velikim firmama, ne znači posebno jer nemamo radnike na prinudnim odmorima. Preraspodelili smo poslove, između ostalog, odgovorni smo za snabdevanje stanovništva pošto imamo trgovine i subjekt smo od posebnog značaja tokom vanrednog stanja“, rekao je Ranisavljević.
Kao i njegovi sagovornici slaže se da sve mora brzo da se definiše kako bi se mere implementirale na vreme. „Mere su dobre, očekivanja su velika, ali vreme je izuzetno bitno, ali i kako se komunicira oko tih mera. Tako da je važno da SME preduzeća iskomuniciraju sa zaposlenima da je to zarada, a ne pomoć. Postavlja se pitanje šta je sa porezima i doprinosima na tu zaradu. Trebalo bi da taj iznos bude oslobođen poreza i doprinosa. Zato mislim da je bolje da se isplata izvrši poreskim prijavama poslodavaca, a da poreska uprava refundira ta sredstva. Ako ide direktno to zahteva otvaranje namenskih računa, nije neizvodljivo ali deluje komplikovano“, objasnio je Ranisavljević.
Stefan Salom, direktor razvoja Infostud Grupe i moderator webinara, veruje da će se povesti računa o suštini, a ne formi.
Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa
Miloš Mijić je rekao da sve obaveze isplaćuju na vreme, kao i da robu plaćaju avansno te da ne vole da budu dužni. „Ne možemo da znamo kako će nam posao ići za godinu ili dve i zato me plaši to prolongiranje poreza i doprinosa. Moj stav je da to nećemo koristiti ili ćemo probati da ne koristimo jer ne mogu da predvidim koliko će se situacija stabilizovati nakon pandemije“, rekao je on
Dragan Ranisavljević, međutim, misli da je odlaganje poreza i doprinosa najpoštenija mera koja važi za sve i njegova preporuka je da je privredni subjekti koriste. „Ova mera će poboljšati likvidnost svakog privrednog subjekta. Još uvek ne postoje jasne instrukcije za sprovođenje i instrukcija bi morala da bude jasna. Moj predlog bi bio da se podrazumeva da svi koriste jednaki broj mesečnih rata, a oni koji ne žele da mogu da kažu da ne žele. Zapravo, kao kod moratorijuma na kredite“, rekao je on.
Krediti za likvidnost privrede
Kada je reč o kreditima, Trbojević je istakao da je ta mera važna kako bi se obezbedio dodatni kapital za nastavak poslovanja posebno za ona preduzeća koja će se finansijski iscrpeti tokom krize. „Tu će najvažnije biti kakvi će biti uslovi, koliko će država garantovati i kome će biti dostupni zajmovi“, rekao je on.
Ranisavljević je podsetio da je moratorijum na kredite mera koja je izuzetno dobro osmišljena i sprovedena. „On služi da pomogne i privredi i stanovništvu i na mikro nivou omogućava građanstvu da svoja limitirana sredstva usmere na osnovne životne potrebe“, rekao je on.
Kako štedeti u vreme pandemije?
Trbojević je rekao da se trenutno troškovi marketinga režu, što su sigurno osetile marketinške agencije.
Ranisavljević je istakao da je štednja na zaposlenima „hod po tankoj žici“ jer je do kvalitrtnog zaposlenog teško doći posebno što se ulaže u trening i obuku zaposlenih. „Smanjenje zarada u Gomex-u nismo razmatrali, to može da bude neka od opcija koja će zavisiti od dužine ovog stanja. Imam razumevanja za privredu koja o tome razmišlja. Moramo sačuvati najvažnije resurse, a to su ljudi. Mnogo toga zavisi od postupanja Vlade“, rekao je on.
Ukoliko poslodavci ipak reše da smanje plate zaposlenima, morali bi da potpišu anekse ugovora sa njima, smatraju stručnjaci i dodaju da misle da odluka o smanjenju nije dovoljna u tom slučaju.
Kada je reč o zakupninama prostora, koje su fiksni trošak, važan je dogovor, a svima se preporučuje da obavezno potpišu aneks ugovora ukoliko dolazi do krekcije cene. Ranisavljević je predložio i da državni vlasnici imovine svojim primerom mogu da pošalju poruku da je važno biti solidaran naročito prema onim industrijama koje su najviše pogođene i ne vrše svoju uslugu.