Autor: Marija Slović, međunarodni ocenjivač za standarde IFS (nemački standard) i BRC (britanski sertfikat), HACCP-a – vlasnica radnje Domaccini

Danas se svi pitamo da li je hrana zdrava kao pre – koliko se promenilo zemljište, voda, vazduh, način proizvodnje. A bezbednost hrane je nešto što smo do skoro uzimali zdravo za gotovo. Kada pregledamo police marketa dok biramo hranu i piće, većina nas veruje i očekuje da sadržina pakovanja je identična sa onim što piše na etiketi. Nemamo naviku da čitamo deklaracije, a ljudi mnogo češće gledaju cenu nego ko je proizvođač.

Kako godinama radim kao vodeći ocenjivač za bezbednost hrane, ovu oblast posmatram iz jednog sasvim drugog, profesionalnog ugla. Znam u kojim uslovima hrana mora da se proizvodi da bi bila bezbedna. Znam šta ne sme da se radi. A radi se, i to ne samo u velikim “sistemima”, čak i mali proizvođači posežu za prevarama kao prečicama ka većem profitu.

“Kajmak “sa pavlakom ili margarinom i “feta” sa biljnim mastima

Čovek bi pomislio da su prevare, pa i one sa hranom, najčešće realnost u siromašnim zemljama, gde se ljudi bez obzira na širok izbor, vode onim što imaju u novčaniku, ali to uopšte nije pravilo. U razvijenom svetu, prevare u vezi sa hranom su naširoko uzele maha. Procenjuje se da je na globalnom nivou iznos štete načinjene prevarama u vezi sa hranom oko 15 milijardi USD godišnje! Neke novije procene idu čak do 40 milijardi dolara godišnje.

Svojevremeno je Evropu potresao skandal kada je u burgerima od junećeg mesa analizama pronađeno prisustvo konjskog i svinjskog mesa, ili na primer “feta” sir u kojem mleka ima u tragovima, dok osnovu čine biljne masnoće. Tamo gde je profit primat, ovakav način razmišljanja je legitiman. Ili ne? Jer, niste dobili ono što ste platilii i što na deklaraciji piše. A to je nedopustivo!

Ma koliko nam veliki trgovinski lanci nekada pružaju mogućnost da pazarimo hranu jeftinije, nažalost, često se ta kupovina može ispostaviti preskupom, ako niste dobili ono što ste platili, već nešto drugo, lošeg kvaliteta i nedovoljno dobro da biste svojoj porodici izneli na sto. Ni ovde u Srbiji nisu imuni na takve kreativnosti, ovde su ljudi toliko navikli na “kajmak” sa raznim dodacima: pavlaka, biljne masnoće, da više nisu ni sigurni kakvog je ukusa pravi, čist kajmak. A sve se radi zarad smanjenja cene koštanja i povećanja profita…Ali, gde je tu kvalitet života, gde je kvalitet hrane koju konzumiramo?

Kako ti i takvi proizvođači imaju obraza da jednu hranu proizvode za sebe i svoju decu, a drugu za sve nas ostale? Kakvom se uspehu nadaju?  Kao u svim vezama u životu, ako jednom načnete poverenje u neki proizvod ili proizvođača, nećete više nikada biti sigurni da ste dobili ono što ste kupili.

AUTOMOBILI VEĆ LETE, A KAKVA ĆE BITI HRANA BUDUĆNOSTI, HOĆE LI BITI IZ EPRUVETE, ŠTAMPAČA ILI ĆEMO JESTI INSEKTE?

Gde je rešenje? Kako da ne budete prevareni?

Nemojte očekivati da država reguliše sve. Prevaranti u vezi sa hranom imaju sofisticirane metode i teško ih je uloviti u prevari, što predstavlja veliki izazov inspekcijama širom sveta da stave pod kontrolu ovakav vid prevara. U suštini, kao i u sportu, prvo nastane doping, pa test za taj doping. Tako se neko prvo doseti kako bi mogao da smanji ulaganje a podigne profit, a na štetu kupca i kvaliteta proizvoda. Država onda kaska za njima, dok smisli kako da ih kontroliše.

Novina je da pri rutinskim kontrolama proizvođača hrane fokus standardizacije se sa bezbednosti hrane, u smislu higijene procesa, kontrolisanog porekla sirovina…premešta na novo polje te iste bezbednosti, a to su prevare u oblasti hrane.

Kupac – najvažnija karika

U ovom celom procesu, vi kao potrošači možete da budete najvažnija karika. Jer, vi ste ti koji odlučujete gde ćete i šta kupiti. Loše proizvode, prevare, prečice i muljanja najlakše je kazniti – ignorisanjem. Ono što je dobro, vredno, kvalitetno, uvek će naći put do kupca.

Potrudite se da nađete poverljivu osobu, bakalnicu kojoj verujete, mesaru gde ste se sto puta uverili u kvalitet mesa. Jer, POVERENJE je ključ svega. Ako se neko hvali kako ima planinsko meso, a prodaje ga na tone, nešto tu nije u redu, jer naš stočni fond jedva da podmirii male proizvođače. Upoznajte proizvođače hrane, raspitajte se gde, šta i kako proizvode. Važno je šta iznosite deci na sto.

U Domaccinima uvek ćete znati na čemu ste. Ja svo svoje profesionalno iskustvo ulažem u to da odaberem ljude slične nama – one koji žele čista obraza da izađu pred kupce i punog srca kažu: da, ja sam to napravio”.