Pogrešno zapošljavanje kompaniju može koštati i do 30% godišnje zarade kandidata, pokazuju međunarodna istraživanja. Iako u Srbiji nema preciznih podataka, efekti su jednako vidljivi kroz direktne troškove obuke, izgubljenu produktivnost, pad morala i povećanu fluktuaciju zaposlenih.
Prema izveštaju Morgan Philips Group, prosečan trošak neuspešnog zapošljavanja kreće se između 30% i 200% godišnje plate kandidata. U Nemačkoj je čak 29% poslodavaca prijavilo da ih je pogrešno zapošljavanje koštalo više od 50.000 evra, dok se u tehničkim sektorima procenjuje da taj trošak može dostići između 10.000 i 50.000 evra po kandidatu.
Za Srbiju precizne statistike nisu dostupne, ali ako se primeni sličan odnos troška prema godišnjoj zaradi, gubici se mere hiljadama evra po lošem zapošljavanju.
„Ono što se ne vidi u bilansu stanja jeste koliko kompanija i tim gubi na efikasnosti dok novi zaposleni ne dostigne punu produktivnost. Na manjim tržištima rada, poput Srbije, svaka pogrešna odluka dodatno usporava razvoj i inovacije“, kaže Sanja Jevđenijević, HR konsultantkinja i osnivačica HR Xcela.
Digitalne procene kao nova praksa
U poslednjih nekoliko godina globalno raste primena digitalnih i AI alata za procenu kandidata, koji omogućavaju objektivnije sagledavanje potencijala ne samo kroz veštine, već i kroz vrednosti, motivaciju i stil rada. Takvi sistemi koriste validirane psihometrijske testove i algoritme koji procenjuju koliko kandidat odgovara određenoj ulozi i kulturi kompanije.
„Zadatak HR-a više nije samo da popuni radno mesto, već da poveže prave ljude sa pravim timovima. Kada se to uradi na osnovu podataka, a ne samo utiska, smanjuje se rizik i za poslodavca i za zaposlenog“, objašnjava Jevđenijević.
Kroz partnerstvo sa belgijskom platformom Thalento®, HR Xcel je među prvima u regionu omogućio domaćim kompanijama pristup digitalnim procenama kandidata koje se već koriste u velikom broju evropskih kompanija i organizacija. Za bolje sagledavanje kandidata rešenja su i predlozi pitanja za kandidate na osnovu profila koji kompanija traži i onoga što profil kandidata zaista i poseduje.
Manje grešaka, više razvoja
Istraživanja pokazuju da više od polovine poslodavaca u svetu priznaje da je zaposlilo kandidata koji se nije pokazao kao dobar izbor. U malim i srednjim preduzećima, gde svaka osoba ima ključnu ulogu, posledice takvih odluka posebno su izražene.
„U manjim timovima svaka greška se odmah oseti. Fluktuacija može da parališe rad i po nekoliko nedelja. Zato je važno imati alate koji pomažu da se odluka donese na osnovu činjenica, a ne intuicije“, dodaje Jevđenijević.
Za MSP sektor, digitalne procene predstavljaju šansu da koriste iste metode kao i velike korporacije, ali uz pristupačne troškove i bržu primenu. Time se smanjuje neizvesnost prilikom zapošljavanja, a poslodavci dobijaju realan uvid u kompetencije kandidata, što posebno znači u tržištu rada koje se brzo menja.
Nova kultura zapošljavanja
Digitalne procene ne zamenjuju ljudski faktor, već ga dopunjuju. Cilj je precizniji, pravedniji i brži proces selekcije, koji pomaže kompanijama da pronađu ljude koji će doprineti timu od prvog dana.
„Ne radi se o digitalizaciji ljudskosti, već o profesionalizaciji procesa“, zaključuje Jevđenijević.