Paket ekonomskih mera države za smanjivanje negativnih efekata na privredu koje je prouzrokovao virus SARS-Cov2, poseduje devet mera, sa procenjenim efektom od 608,3 milijarde dinara, odnosno 5,1 mlrd EUR, što je 11 odsto ovogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije, rekao je ministar finansija Siniša Mali. On je najavio i direktnu pomoć svim punoletnim građanima Srbije od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Mere važe samo za one koji su otpustili manje od 10 odsto radnika, neračunajući zaposlene na ugovor kojima je ugovorni odnos istekao pa nije produžen, kao i za one koji su privremeno prekinuli poslovanje posle 15. marta.
Od tih devet, tri su mere poreske politike, po dve su direktna pomoć privatnom sektoru i mere za očuvanje likvidnosti privrede, a kao ostale mere navodi se moratorijum dividendi do kraja godine i fiskalni stimulans – odnosno direktna pomoć svim punoletnim građanima.
Ivana Pavlović, urednica portala Nova ekonomija, kaže da se mere odnose na formalno zaposlene, a potpuno ignorišu muke zaposlenih na sivo, lizing i onih koji rade na određeno. Ona napominje da su ljudi koji su bili zaposleni po različitim vrstama ugovora (na određeno, lizing itd) prvi „nastradali“ što kompanije nisu ni krile. „Ne može to da im se zameri jer je obim posla u pojedinim granama drastično pao. Zato je država trebalo da pažljivo odmeri mere, posebno meru 100 evra svakom punoletnom građaninu ili onu 4000 dinara penzionerima. To su neracionalne mere koje ni na koji način ne smanjuju ekonomske efekte krize, a prebacuju dug na buduće generacije građana“, kaže Ivana Pavlović za Sveonovcu.rs
Program mera
Prvi set mera pretpostavlja u najvećem delu odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine:
– Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade sprovodi se u cilju obezbeđenja likvidnosti, održanja privredne aktivnosti i zaposlenosti.
– Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja ima za cilj povećanje likvidnosti svih privrednih subjekata u privrednom sektoru koji isplaćuju zarade zaposlenima. Takođe, ova mera se odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika.
– Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate na zahtev poreskog obveznika.
Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve poslodavce bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.
– Odlaže se i plaćanje akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu. Ta mera ima za cilj povećanje likvidnosti poreskih obveznika putem odlaganja plaćanja akontacija za porez na dobit za 2020. godinu koje dospevaju u drugom kvartalu 2020. godine. Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve obveznike poreza na dobit bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.
– Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a. Ta mera ima za cilj da se od plaćanja PDV oslobode oni donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave, doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenje građana od bolesti covid-19.
Drugi set mera odnosi se na direktna davanja preduzećima, isplatu pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno subvencije 50% minimalne zarade velikim preduzećima, čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada.
Očekuje se da ova mera krene od maja.
Direktna pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru – uplata pomoći u visini minimalca (za vreme trajanja vanrednog stanja), i za velika preduzeća uplata pomoći u visini 50% minimalca za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada.
Kod ovog seta mera je napravljena razlika u načinu primene po osnovu ekonomske snage obveznika.U skladu sa tim, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim pravnim licima je data ekonomska pomoć u visini neto minimalne zarade za svako lice koje kod njih ima status zaposlenog.
Treći set mera usmeren je na očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije prouzrokovane pandemijom covid-19 virusa.
Ovim programom Vlada Srbije želi da minimizira spoljne uticaje, kao što su pad tražnje i prekid lanaca snabdevanja, i njihove posledice, kao što su smanjenje zaposlenosti i nelikvidnost, na poslovanje srpske privrede.
Program predviđa dve mere:
1. Program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga koji su registrovani u relevantnom registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije.
2. Garantne šeme za podršku privredi u uslovima Covid-19 krize za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i poljoprivrednih gazdinstava preko komercijalnih banaka koje posluju u Republici Srbiji.
Ukupna vrednost programa predviđenih ovom merom iznosi 264 milijarde dinara (oko 2,2 mlrd EUR).
Četvrti set mera odnosi se na uplatu direktne pomoći u iznosu od 100 EUR u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Srbije.
Mere koje je Vlada usvojila i koje su u proceduri
Ograničena je visina cena i marži osnovnih životnih namirnica, zaštitne opreme, kao i maloprodajne cene zaštitnih sredstava, kako bi se sprečili poremećaji na tržištu i omogućilo redovno snabdevanje građana osnovnim životnim namirnicama i zaštitnom opremom i sredstvima. Iz istih razloga izvoz osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo (seme, ulje, kvasac, sapuni, deterdženti, dezinfektanti, asepsol, alkohol, zaštitna oprema) privremeno je zabranjen.
Takođe, u cilju zaštite stanovništva, doneta je odluka da se sva lična dokumenta državljana Republike Srbije kojima je istekao ili im istekne rok važenja, smatraju važećim za vreme dok je na snazi Odluka o proglašenju vanrednog stanja. Rokovi u upravnim postupcima usklađeni su na način da stranke ne mogu snositi posledice nepostupanja u rokovima usled vanrednog stanja, dok u sudskim postupcima rokovi prestaju teći za vreme vanrednog stanja, a nastavak računanja rokova vezuje se za prestanak vanrednog stanja.
U cilju zaštite zaposlenih i radno angažovanih lica, preduzet je niz mera koje obavezuju poslodavca da omogući rad na daljinu, rad od kuće, rad u manjim smenama, kako bi se zaštitila zaposlena i radno angažovana lica.
Prema poreskim obveznicima koji imaju odobreno odlaganje plaćanja dugovanog poreza za vreme vanrednog stana se neće primenjivati poništaj sporazuma i naplaćivanje neplaćenog poreskog duga (iz sredstava obezbeđenja i u postupku prinudne naplate), počev od rate koja dospeva u martu 2020. godine.
Usled proglašenja vanrednog stanja na teritoriji RS, pomeraju se rokovi za pripremu, sastavljanje i podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja direktnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, završnih računa budžeta RS, autonomnih pokrajina, budžeta jedinica lokalne samouprave i organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i konsolidovanog izveštaja Republike Srbije i konsolidovanih izveštaja gradova za 2019. godinu.
Privremene mere NBS
Narodna banka Srbije donela je privremene mere u cilju očuvanja finansijskog sistema i to:
– Zastoj u otplati (moratorijum) dužnicima na otplatu kredita, kao i obaveza po osnovu finansijskog lizinga, ne kraći od 90 dana, ili od trajanja vanrednog stanja, za koje vreme banka ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje i ne pokreću postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema dužnicima, odnosno ne preduzima druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od dužnika. Dužnici neće plaćati nikakvu naknadu troškova za korišćenje ove mogućnosti, a ovakvi krediti se neće smatrati restrukturiranim, niti problematičnim potraživanjima.
– Tokom trajanja vanrednog stanja davalac lizinga ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje i ne pokreće postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema primaocu lizinga, odnosno ne preduzima druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od primaoca lizinga.
– Dodatno Odlukom o naknadama u platnom prometu ne mogu se naplaćivati naknade i drugi troškovi kod uplata i prenosa novčanih sredstava radi prijema donacija u borbi protiv epidemije bolesti Kovid-19. Ova Odluka se odnosi na banke, institucije elektronskog novca, platne institucije i javnog poštanskog operatora, kao i Narodnu banku Srbije kod uplata i prenosa novčanih sredstava radi prijema donacija u borbi protiv pandemije Kovid-19 virusa.
Plate u javnom sektoru i penzije sigurne
Ministar Mali je potvrdio da javnom sektoru neće biti smanjenja plata, niti optuštanja, kao ni smanjenja penzija.