Mladima, kao i privrednicima, posebno onima koji započinju posao, neophodna je finansijska edukacija jer se u praksi ispostavlja da ne znaju da kvaltetno upravljaju kapitalom. Samo jedan od pokazatelja jeste da u ovom regionu svega 37,8 odsto mladih ima otvoren tekući račun, dok je taj procenat u razvijenim zemljama 72 odsto, istaknuto je na onlajn panelu: Finansijska edukacija, digitalna solidarnost i društvena odgovornost u organizaciji Univerziteta Singidunum i Casa Forte.
Panel je iniciran u cilju finansijske inkluzije i prethodnom praksom obeležavanja nedelje novca. Finansijska inkluzija znači da pojedinci i preduzeća imaju pristup korisnim i pristupačnim finansijskim proizvodima i uslugama koji zadovoljavaju njihove potrebe – transakcije, plaćanja, štednja, kredit i osiguranje – isporučeni na odgovoran i održiv način. Finansijska inkluzija predstavlja kamen temeljac za smanjenje siromaštva i mogućnosti za ekonomski rast, s pristupom digitalnim finansijskim uslugama.
Finansijska inkluzija je pozicionirana kao pokretač drugih razvojnih ciljeva u ciljevima održivog razvoja 2030.
Aleksandar Kemiveš iz Privredne komore Srbije je rekao da je usled pandemije uzrokovane virusom SARS-Cov2, poslovanje kompanija ugroženo te da većina nema jasnu sliku kako će se stvari dalje odvijati. S druge strane, telefoni PKS su se, kako kaže, usijali ovih dana jer kompanije zovu da doniraju novac i robu ili svoje digitalne servise. „To je moj utisak o društvenoj odgovornosti i finansijskoj solidarnosti koje su teme ovog panela. Sve manje je problem obezbeđivanje finansijskih sredstava, a sve više se javlja određena doza straha preduzetnika kako da upravljaju sredstvima. Zato smo se u PKS fokusirali na pronalazak mentora koji bi pomogli preduzetnicima. Nismo se do sada koncentrisali na razvijanje alata koji bi takođe pomogli privrednicima. Promena kursa u tom smeru je izuzetno dobra i podržavam tu inicijativu“, rekao je Kemiveš.
Aleksandar Đorđević, marketing menadžer kompanije Comtrade System Integration i profesor na Univerzitetu Singidunum, rekao je da trenutno do izražaja dolazi značaj digitalne infrastrukture. „Ključna tema je kako smo do sada upravljali rizicima. Sada se preispituju alati za kolaboraciju ili saradnju na daljinu. Treba da budemo otvoreni za neke nove prilike koje će se sigurno ukazati nakon ove krize. Vidim potencijal nakon završetka pandemije“, naglasio je on.
Slađana Sredojević, potpredsednica Evropske bankarske trening mreže sa sedištem u Briselu, rekla je da većina zemalja ima u svojim nacionalnim okvirima programe finansijske edukacije. Ona je napomenula i da su na nivou Evrope kreirane određene aktivnosti poput Evropske nedelje novca, Evropskog kviza novca u kojima učestvuje i Udruženje banaka Srbije.
„Novi izazov za nas je da se preispitamo da li su postojeći programi finansijske pismenosti adekvatni, da li su dobre teme i da li su adekvatno izabrane ciljne grupe. Naime, pojavljuju se posebne ciljne grupe, nameće se pitanje dostupnosti određenih proizvoda određenim ciljnim grupama kao što su seniori stariji od 65 godina, zatim da li je tema štednje uvek adekvatna“, istakla je ona i istakla da su partnerstva snaga svih platfomi.
Ilija Dragišić, predsednik Upravnog odbora Udruženja „Mladi privrednici Srbije“, rekao je da mladi privrednici nemaju visok nivo finansijske pismenosti i da se oni uglavnom fokusiraju na neke druge poslovne funkcije, a da finansije ostavljaju po strani. „Udruženje je mnogo potenciralo edukaciju u svim oblastima poslovanja pa i u oblasti finansija kroz edukativne radionice. Trenutna epidemija COVID 19 je pokazala ranjivost SME sektora jer mnogi posluju na ivici profitabilnosti. Kroz finansijsku edukaciju i razumevanje tokova novca bi im se omogućilo da bolje „plivaju“ i pronađu rešenja da ostanu duži period likvidni te da ne otpuštaju radnike. Na kraju krajeva i da dođu do novih izvora sredstava i šireg spektra usluga ili proizvoda“, rekao je Dragišić koji i sam poseduje dve firme u IT oblasti – za razvoj softvera i dizajn. Njegovi biznisi su, kako je rekao, nastavili da funkcionišu tokom trenutne krize preko onlajn platformi.
„Očekujem da će neke industrije koje mogu da funkcionišu na isti način unaprediti produktivnost, napraviti uštede i višak kapitala dalje investirati“, rekao je Dragišić.
Ivan Stamenković, konsultantske agencije Nivs Partners, rekao je da su sredstva sve dostupnija ali je problem plasmana, očuvanja i uvećanja sredstava. „Vlasnici firmi vladaju odlično procesima, kako napraviti određeni proizvod i kako da ga prodaju, ali su finansije po strani. Uz to izgubili su poverenje u finansijske institucije koje se, istina, postepeno vraća. Mnogi se plaše korišćenja digitalnih alata. Slažem se sa Slađanom Sredojević da bi zaista trebalo revidirati sve ciljne grupe kojima se obraća u procesu finansijske edukacije“, rekao je Stamenković.
Na pitanje da li bi finansijsku pismenost trebalo spustiti i na niži nivo, osnovne i srednje škole, Lidija Barjaktarević, profesorka Univerziteta Singidunum, istakla je da u Velikoj Britaniji postoji strategija finansijske edukacije za osnovce i srednjoškolce, a da se i u Srbiji pripremaju programi u tu svrhu.
Univerzitet Singidunum i Casa Forte partnerski su odlučili da organizacijom ovog panela daju doprinos aktuelnoj temi. Pri tome, tokom 2019. godine Casa Forte i Univerzitet Singidunum partnerski su razvili edukativno poslovnu simulaciju Coin & Fund, koja je u nastavnom procesu na Poslovnom fakultetu u Beogradu, od školske 2019/2020. godine. Takođe, Casa Forte se priključio inicijativi Kancelarije za IT i e-upravu i omogućio korišćenje simulacije Coin & Fund preko sajta Digitalna solidarnost.
Goranka Knežević, profesorka Univerziteta Singidunum, istakla je da studenti, zahvaljujući korišćenju similacije Coin & Fund bolje razumeju teoriju i da povezuju teoriju i praksu, te da pitanja koja postavljaju daleko više liče na pitanja koja postavljaju i ljudi iz prakse. U onlajn panel su se uključili i studenti koji su govorili o svojim iskustvima korišćenja Coin & Fund te o tome koliko im je ta platforma pomogla da bolje razumeju realan poslovni ambijent.
