Živimo u dobu tehno feudalizma koji je daleko nestabilniji od kapitalizma i može da naginje ka fašizmu. Danas je cloud kapital ono što je renta bila u feudalizmu, a železnica u kapitalizmu. Onaj ko poseduje cloud kapital će vladati svetom i imati političku i ekonomsku moć. Ovo je samo jedan segment predavanja koji je održao Janis Varufakis, nekadašnji grčki ministar i ekonomista na Prolećnom Vivaldi forumu na Mokroj gori.
Ali kako je sve počelo?
Poslednja velika transformacija se, kaže on, desila krajem 18. veka iz feudalizma u kapitalizam. Tokom feudalizma ekonomsku moć je imao vlasnik zemlje, samim tim su imali političku, ekonomsku i kulturnu moć.
„U XIX veku se dešava pomeranje moći sa onih koji poseduju zemlju na one koji poseduju mašine. Danas imamo nove mašine koje žive u našim telefonima, kompjuterima, na cloudu. Zašto je smart phone drugačiji od drugih mašina?! Uzmimo primer Amazona u vlasništvu Džefa Bezosa. Šta Amazon proizvodi? Aleksu – mašinu koja nam se predstavlja kao rob, naručuje nam stvari, pušta muziku, a zapravo nas trenira da mi nju treniramo više ne bi li nas upoznala. Zanimljivo je da Amazon bolje zna da mi preporuči knjigu nego moje kolege. Kada nam se pokvari aparat za kafu i pitamo Aleksu za preporuku, ona će nam dati predlog, ukoliko kupimo preporučeni aparat 40 odsto novca ide na račun Džefa Bezosa, vlasnika Amazona. Kapitalizam je sistem koji ima dva stuba, tržište i profit. Danas tržište i profit umiru i menjaju ih cloud entiteti poput Amazona, Ubera koji drugima rentaju svoje platforme“, objašnjava Varufakis.
To je bio i jedan od razloga zašto je, kako je rekao, Ilon Mask kupio Tviter. Nije imao cloud kapital koji danas daje moć. Kapitalizam je terao vlasnike kapitala da reinvestiraju jer su bili u konstantnom strahu od propadanja i konkurencije. Kada se renta zgrada, vlasnik nema potrebu da reinvestira novac, objašanjava Varufakis.
Na pitanje iz publike, da li tehno feudalizam mogao da se decentralizuje, Varufakis je „ponudio“ jednostavno rešenje.
„Zamislite sistem jedan čovek, jedan glas, jedna deonica u kompaniji. I kada menate kompaniju, menjate i deonicu“, rekao je on i dodao da nakon tehno feudalizma može da sledi samo demokratija, ali ne ona kako je vide Evropska unija i Sjedinjene Američke Države, već aristotelovska. „Aristotel je demokratiju definisao kao sistem u kojem siromašni imaju moć jer su većina. Nema druge alternative jer nas big tech vodi u sistem gori od feudalizma. U Briselu više nema demokratije, zato ne ulazite u Evropsku uniju. Mislio sam da se EU može demokratizovati ali je to bio glup optimizam. Mislio sam da sistem može da bude racionalan i demokratski, a sad je iracionalan i diktatorski. EU ima zajedničku valutu, a nema zajedničku fiskalnu „kasu“ što je idiotski. Formirana je centralna banka za sve, ali ne i ministarstvo finansija za sve. Umesto da nakon pandemije kreiramo zajedničku fiskalnu „kasu“ napravili smo plan oporavka – novi oligarski mehanizam koji podrazumeva da se uzima porez od nemačkih radnika i daje grčkim oligarsima. To nije dobar recept za ujedinjenu Evropu“, istakao je on i kao preporuku Srbiji dodao:
„Nekad je nije loša ideja ne raditi ništa. Treba da imate dobre odnose sa EU, ali da ostavite i druge opcije otvorenim. EU sada stagnira. Kada smo bili van EU gledali smo kako da uđemo u taj krug bogatih i uzmemo novac. Danas EU nema novca“.
Govoreći o budućnosti Varufakis je rekao da nije optimista ali da ima nadu.
„Mislim da je naša vrsta gotova. Mi smo kao virus koji je toliko glup da uništava svog domaćina. Ali imam nadu. Optimizam je glupi rođak nade. Nema empirijskih dokaza da će se nešto dobro desiti ali dok ima nade postoji mogućnost. Hana Arent je rekla da svaka revolucija deluje nemoguće pre nego što se desi i neizbežno kada se desi“, naglasio je Varufakis.
Otkud sukob Kine i Amerike?
U nastavku predavanja objasnio je zbog čega se vodi ekonomski rat SAD i Kine. „Američka industrija je senka, oni nisu više sposobni da naprave ni brzi voz od Bostona do Njujorka. I dalje su, međutim, hegemoni zbog dolara. Sve imperije su propale kada su odlazile u „crveno“ što se tiče javnog duga. Međutim, SAD što više odlazi u crveno postaje veći hegemon. A šta rade? Zbog javnog duga štampaju dolar kojim plaćaju kada uvoze robu. Taj novac odlazi nemačkom, kineskom i drugim kapitalistima širom sveta koji s dolarom ne može ništa osim da ga vrati na Wall Street i kupuju američki dug. Na taj način finansiraju američku vojsku i vladu, kupuju nekretnine itd. Dakle, pametni Amerikanci, oni iza scene, znaju da njihov ceo sistem zavisi od dolara“, kaže Varufakis.
Međutim, 2008./2009. se pojavljuje novi show u gradu – kineski platni sistem.
„Razmišljajte o njemu kao o alternativnom auto-putu. „Dolar“ auto-put je staromodan i neefikasan. Ako vam neko šalje novac iz Amerike trajaće tri dana, platićete proviziju, a možda novac čak negde i izgubi. Centralna banka Kine je, međutim, napravila sistem baziran na blockchain tehnologiji. To vam je kao da poredite ferari i staru zastavu. Reč je o super brzom auto-putu koji je bio prazan do 2021./2022″, rekao Varufakis i dodao da su tada stvari počele da se menjaju.
Kao ilustrativan primer je naveo da da svako ko ima kinesku aplikaciju wechat može da plaća instant i bez provizije dok Google Pay ili Apple Pay ide preko bankarskog računa.
„Naravno da i Amerikanci mogu da naprave isti sistem, ali ne žele jer su Wall Street i Silikonska dolina protivnici. Goldman Sachs nikada neće dozvoliti Googlu da mu otme deo zarade. I taj platni sistem je zapravo razlog novog hladnog rata“, naglasio je Varufakis.
Ekonomisti u prošloj Trampovoj administraciji su uvideli da Kinezi nisu zainteresovani za električne automobile, niti solarne panele, već samo za razvoj platnog sistema.
„Danas postoje dve planine, jedna u Kini, druga u Americi. Amerikanci su preplašeni da kineski platni sistem može da preuzme dominaciju. To bi bio kraj SAD. Pretnja je jasna“, zaljučuje Varufakis.