Piše: Vesna Lapčić za Biznis i finansije
Proizvodnja objekata na vodi je jedna od onih industrija koje su, za razliku od većine privrede, prosperirale tokom pandemije korona virusa, naročito izgradnja splavova za lične i poslovne potrebe. U svetu su sve popularnije kancelarije na vodi, što potvrđuju i predviđanja istraživačke agencije Dataintelo da će ulaganja u plutajuće poslovne prostore rasti 5% godišnje do 2028. godine.
Ovakve kancelarije se najviše koriste u oblastima gde su nekretnine previše skupe ili nema dovoljno zemljišta, kao što je slučaj u Holandiji. Posebno raste potražnja za plutajućim kancelarijama na električni i solarni pogon. U Roterdamu je, recimo, napravljen potpuno održivi objekat pokriven sa 870 kvadrata solarne elektrane, koji je ujedno i najveći poslovni prostor na vodi u svetu. Pored toga što je energetski nezavisna, ova kancelarija je tako izgrađena da ne može da potone u slučaju rasta nivoa mora, do kojeg će svakako doći zbog klimatskih promena.
Seoba na reke
Kancelarije na vodi su sve prisutnije i u Srbiji, čemu je takođe doprinela korona, jer su se ljudi tokom pandemije selili privremeno i na splavove. Oni koji su nastavili da rade od kuće i nakon što se zdravstvena situacija normalizovala, pretvarali su splavove u svoje kancelarije. To potvrđuje i naš sagovornik, Miljan Aleksić, vlasnik firme „Splavovitek&Marinas“ iz Ivanova kod Pančeva.
Aleksić priznaje da kada je 2006. godine sa ocem i dedom napravio svoj prvi splav, nije ni slutio da će od toga jednog dana razviti posao. Deda je, naime, strastveni ribolovac, dok je otac mašinac, a Miljan građevinski inženjer. Moglo bi se reći, idealna trojka. Napravili su prvo splav od tridesetak kvadrata za sopstvene potrebe. Nakon nekog vremena su dobili ponudu da ga prodaju. Istovremeno su shvatili da im treba veći splav. Posle nekog vremena su prodali i taj veći i tako je sve počelo.
„Danas, trideset kvadrata ima samo jedna soba na splavovima koje gradimo“, kaže Aleksić za B&F. Kriza, prema njegovim rečima, uopšte ne utiče na ovo tržište. Najviše rade za fizička lica, ali se odnedavno sve više javljaju kompanije koje žele da svoje kancelarije presele na reku.
Slično iskustvo o kretanjima na ovom delu tržišta ima i Vlada Popović, iz firme „Splavovi Popović“, u čijoj hali se trenutno pravi jedan luksuzan splav za privatne potrebe. „Odmah nakon korone, pa čak i tokom pandemije obim posla nam se povećao za 50%. I sve je bilo u redu do maja prošle godine, kada su najave o uklanjanju splavova u Beogradu unele pometnju među investitore. To je značajno usporilo posao“, kaže Popović za B&F i dodaje da trenutno najveći problem u poslovanju pravi neregulisana situacija na rekama.
Kvalitet kao kod gradnje kuće
„Nekada su JP ’Beogradvode’ bile zadužene za izdavanje rešenja zakupa akvatorijuma, odnosno prostora gde će se nalaziti splav. Koordinate su određivane GPS-om i zahvaljujući tome je svaki vlasnik koji uredno izmiruje obaveze bio zaštićen. Prema mojim informacijama, pomenutom preduzeću je oduzeta jurisdikcija i to pitanje do danas nije rešeno. Ne znam ko je sada nadležan za izdavanje dozvole, što značajno utiče na posao jer se ljudi manje odlučuju da ulažu u splavove koji mogu da koštaju i nekoliko stotina hiljada evra“, objašnjava Popović.
Miljan Aleksić potvrđuje da je splav jednostavno registrovati, ali da bi u oblasti zakupljivanja mesta za splav trebalo uvesti više reda. „U interesu je svih nas, i proizvođača i vlasnika, da sve bude jednostavnije i da svi oni koji uredno izmiruju obaveze tačno znaju koje je njihovo mesto koje su zakupili. U Hrvatskoj je to sve precizno urađeno, izlazi čak i geometar na teren i onda vlasnici znaju na čemu su“, navodi Aleksić i napominje da se najviše njihovih splavova nalazi na reci Savi.
S druge strane, oblast projektovanja i nadzora izgradnje splavova je dobro uređena, kažu naši sagovornici. Svaki projekat za splav koji je namenjen rekreaciji ili je planirano da bude ugostiteljski objekat, mora da uradi arhitektonska firma registrovana za projekte plovnih objekata, naglašava Popović, a nadležni organi daju saglasnost i vrše nadzor tokom izgradnje.
Miljan Aleksić tvrdi da što se tiče kvaliteta, splavovi mogu u potpunosti da pariraju kućama: „Naši projekti podrazumevaju upotrebu savremenih materijala, radimo i podno grejanje, imate utisak kao da sedite u najluksuznijoj vili. Ljudi obično misle da su splavovi ’sklepani’, ali to više nije tako jer se sve više radi profesionalno“.
Popović komentariše da još uvek ima pojedinaca koji pokušavaju tako da zarade neki dodatni novac i naprave po jedan, dva splava za prodaju godišnje. „Bilo bi poželjno da i oni poštuju propise i standarde gradnje. Mnogo toga je unapređeno, ne mogu se više graditi splavovi na burićima, ali ima još prostora da se celo tržište poboljša“, ističe ovaj preduzetnik.
Koliko para, toliko muzike
Firme koje proizvode splavove obično prave i katamarane i pontone. Kod obojice preduzetnika sa kojima smo razgovarali splavovi su ipak najzastupljeniji. Vreme izrade jednog splava nije moguće precizirati, upravo zato što je svaki specifičan. Pontoni se prave u hali, dok se splavovi sklapaju u marini i rekom prevoze do odredišta. Visina investicije zavisi od želja investitora, odnosno materijala koji se koriste.
„Vrednost same izrade splava, odnosno ’majstorskih ruku’ je standardna, ali je teško reći koja je cena kvadrata jer je svaki splav drugačiji. Želje investitora su različite, u pogledu vrste keramike, grejanja, drugih materijala“, objašnjava Aleksić. Popović potvrđuje da je cenu jako teško odrediti, jer splav veličine sto kvadrata može da košta 60.000 evra ali i pola miliona, u zavisnosti od zahteva investitora.
„Mi trenutno pravimo za privatne potrebe splav na sprat, sa četiri spavaće sobe, svaka ima svoje kupatilo, radi se podno grejanje, duple ploče, protočni bojler od 800 litara i još mnogo toga što utiče na krajnju cenu“, navodi Popović, koji se ovim poslom bavi 22 godine. Za to vreme je napravio oko 250 splavova sa timom od 20 ljudi.
Aleksić kaže da je inflacija podigla vrednost investicije za 30 do 40% u odnosu na 2020. godinu, dok Popović misli da je taj procenat i veći, čak da je potrebno dvostruko više novca nego pre pandemije. „Cene su se u prethodne dve godine menjale na dnevnom nivou. Cena čelika je bila različita ujutru i uveče. Trpeli smo mnogo u nekim situacijama, posebno tokom 2021. godine“, žali se Aleksić. Splavovi koje prodaju naši sagovornici u proseku imaju oko 130 kvadrata, što je prema njihovim rečima i optimalna veličina.
Aleksići trenutno prave u Hrvatskoj kancelariju na vodi dugačku 45 i široku 17 metara, sa dodatnih 150 kvadrata terase. „Ponton je iscela i mislim da to niko nije uspeo da napravi, što nam je odlična referenca. Očekujemo da se tržište Hrvatske razvije još više u ovoj oblasti“, predviđa naš sagovornik, koji zaključuje da je ovo dobra tržišna niša, ali da je potrebna efikasna organizacija jer svaki kupac želi nešto različito. „Ovo je perspektivan posao, samo što moramo da ispratimo svaki detalj i budemo prisutni svaki dan tokom izgradnje. Otac i deda koji ima 80 godina su i dalje sa nama u firmi“, ističe Aleksić.
Posao izgradnje splavova je, slaže se Popović, težak. Svaki majstor mora da bude osposobljen za više zanata. I pored toga, voleo bi da ovaj posao prenese i svom unučetu. „Nikada ne bih menjao ovu delatnost. Svaki objekat je izazov za sebe, jer je svaki različit i ima svoju dušu. Pregrmećemo i ovaj manji zastoj dok se situacija sa regulacijom zakupa ne reši i nastavljamo dalje“, uveren je Popović.
Foto:Splavovitek&Marinas