Izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji treba omogućiti neometan pristup makar osnovnim bankarskim proizvodima i uslugama, kao što su platni računi, koji su neophodni za njihov život, ekonomski opstanak i integraciju odnosno kako bi mogle da dobijaju mesečne zarade ili finansijsku pomoć što je njihovo pravo, zaključeno je na okruglom stolu „Finansijska inkluzija izbeglica – značaj, izazovi i potencijal“.
„Uklanjanje prepreka finansijskoj inkluziji i primena dobrih praksi omogućiće svim relevantnim akterima da zajednički osiguraju da izbeglice u Srbiji imaju priliku da ostvare svoj puni ekonomski potencijal. Ovo ne samo da bi poboljšalo život osoba koje su bile prinuđene da napuste svoje zemlje, već donosi korist i zajednici i privredi u Srbiji, stvaranjem raznovrsnijeg, inkluzivnijeg i prosperitetnijeg društva“, rekao je Sufijan Ađali, šef Predstavništva UNHCR-a u Srbiji.
Ađali je naglasio da poboljšanje finansijske inkluzije izbeglica zahteva zajednički napor više aktera.
„Otvaranje računa predstavlja jedan od ključnih koraka u procesu integracije u društvo. U današnje vreme ovo je postao preduslov za ostvarivanje prava na rad, odnosno zaradu. Time se izbeglicama omogućava da postanu ekonomski aktivni članovi zajednice, čime doprinose lokalnoj ekonomiji i smanjuju svoju zavisnost od humanitarne pomoći“, istakla je Svetlana Velimirović, zamenica komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije i dodala da ova kategorija ljudi ima zakonsko pravo na otvaranje računa.
Prema iskustvu UNHCR-a, Komesarijata za izbeglice i migracije, kao i izbeglica, većina izazova u pristupu platnim računima i drugim finansijskim proizvodima povezana je sa neprepoznavanjem ličnih dokumenata izbeglica i tražilaca azila, kao i upravljanjem rizicima od strane banaka, rekla je Ivana Jelić, šefica Odeljenja za integraciju, Predstavništva UNHCR-a u Srbiji.
Mirjana Kecman, pomoćnica Poverenice za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije je rekla da polazeći od usvojenih propisa, a ne dovodeći u pitanje primenu odredaba zakona kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, potrošaču koji ima zakonit boravak u Republici Srbiji, banka treba da omogući otvaranje i korišćenje platnog računa sa osnovnim uslugama, pri čemu uslovi za otvaranje, vođenje i gašenje ovih računa moraju biti nediskriminatorni. Ona je najvila i da će ta institucija izdati preporuke bankama za koje se nada da će unaprediti finansijsku inkluziju.
Emina Veljković iz Kancelarija za azil pri Ministarstvu unutrašnjih poslova je istakla da su trenutna lična dokumenta dovoljna za identifikaciju osoba i ostvarivanje prava, te najavila da se radi na njihovoj izmeni što bi moglo doneti i unapređenja kada je reč o finansijskoj inkluziji. Ona je dodala da banke mogu da se obrate i MUP-u za dodatnu proveru podataka ukoliko imaju neku sumnju, ali da su im se uglavnom obraćale izbeglice, a ne i banke.
Dragan Marinković, pomoćnik direktora Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija Republike Srbije je istakao da banke ne bi trebalo iz straha ili nedovoljne informisanosti da primenjuju princip de-riskinga odnosno automatskog odbijanja klijenata čak ni u slučajevima kada dolaze iz zemalja koje se tretiraju kao visokorizične. On je rekao da banke i nakon otvaranja računa klijentu imaju obavezu da prate klijente i u svakom trenutku mogu da prekinu sa njim poslovni odnos ukoliko posumnjaju na neke nelegalne aktivnosti.
Ivana Vujošević iz Raffeisen banke je rekla da su oni sproveli obuku i prosledili informacije svim zaposlenima na šalterima da se obrate nadređenima u slučaju da nisu sigurni da li račun može da se otvori, te da u njihovoj banci ne postoji praksa de-riskinga.
Učesnici panela su istakli da nedostatak pristupa osnovnim računima može dovesti do transakcija u „sivoj zoni“, što ograničava transparentnost i povećava rizik od kriminala i pranja novca.
Okrugli sto o ovoj temi organizovala je Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).